OIE

Regionima zavisnim od uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini neophodna namenska sredstva za pravednu tranziciju

Regionima regione uglja Zapadnom Balkanu Ukrajini namenska sredstva pravednu tranziciju

Foto: Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski govori na skupu (Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini)

Objavljeno

29.11.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

29.11.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Područja sa rudnicima uglja i energetskim postrojenjima na to čvrsto gorivo imaju priliku da se prebace na revolucionarne tehnologije koje bi učinile potpuni zaokret u lokalnoj privredi, složili su se učesnici i učesnice na godišnjoj konferenciji Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Da bi taj proces uspeo, mora da bude pravičan i inkluzivan, a pored toga, takvim krajevima i dalje nisu dostupna dovoljna sredstva.

Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini je održala godišnji sastanak u Briselu. Ona je deo Evropskog zelenog dogovora i slična je mehanizmu koji se sprovodi unutar Evropske unije.

Zamisao je da se tranzicija ka čistim izvorima energije ne može smatrati uspešnom ukoliko nije pravična prema kompanijama i radnicima i radnicima i njihovim porodicama, kazali su predstavnici Evropske komisije i njenih partnera iz inicijative: Svetske banke, Sekretarijata Energetske zajednice, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, poljskog Nacionalnog fonda za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama i Evropskog koledža.

Njihove aktivnosti su usmerene na razmenu informacija među regionima zavisnim od uglja u EU i onima na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini o najboljoj praksi, s ciljem da se postepeno obustavi iskopavanje i korišćenje uglja i da se do sredine veka postigne ugljenična neutralnost.

Prekvalifikacija radnika, zelena energija utiru put ka postugljeničnoj budućnosti

Preko ove inicijative, pokrenute 2020, sprovode se programi razmene kroz studijska putovanja. U pripremi su radionice i vebinari za stejkholdere u područjima koja treba da prođu pravednu tranziciju. Takođe, uskoro treba da bude osnovana takozvana akademija znanja, za kurseve na daljinu.

Građani, firme, lokalne vlasti i nevladine organizacije se upoznaju s mogućnostima za nalaženje sredstava i uvođenje rešenja zasnovana na obnovljivim izvorima i energetskoj efikasnosti. Prekvalifikovanje radnika iz sektora uglja za druga zanimanja i prenamena zemljišta kojeg je koristila ova industrija, za projekte solarnih i vetroelektrana, najviše određuju putanju ka održivoj privredi.

Najviši zvaničnici iz inicijative su naglasili važnost pripremanja zemalja Zapadnog Balkana i Ukrajine za uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) – u suštini, ocarinjavanja sirovina i električne energije koje se izvoze u EU prema emisijama ugljen-dioksida iz njihove proizvodnje. Dalje, među sadržajima su unapređivanje kvaliteta vazduha, borba protiv energetskog siromaštva i rodne neravnopravnosti i osmišljavanje mera za hitne rezultate koji bi privoleli lokalno stanovništvo da se složi s prebacivanjem na inovativne tehnologije.

Pomoć za regione zavisne od uglja je premala i unutar EU

Glavne govornice i govornici na skupu smatraju da energetska kriza i ruski napad na Ukrajinu čine odbacivanje fosilnih goriva još neophodnijim za budućnost evropskih krajeva vezanih za rudnike uglja i termoelektrane i toplane koje ga koriste.

Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan se sastoji od devet milijardi evra namenjenih za grantove, uz projekciju ukupnih investicija od 30 milijardi. To je jedna od glavnih alatki za sprovođenje pravedne tranzicije, ali za pomenuto područje na jugoistoku Evrope i Ukrajinu i dalje nema posebnog, namenskog mehanizma. S druge strane, u Fondu za pravednu tranziciju Evropske unije je samo 17,5 milijardi evra bespovratnih sredstava za celi blok 27 država.

Teško je zamisliti gladak prelaz bilo kojeg regiona zavisnog od uglja u futurističku privredu ukoliko se stanovništvu ne omogući učestvovanje u odlučivanju i bez pomoći ranjivim grupama i podsticaja inovativnim projektima.

Regioni zavisni od uglja su na trnovitom putu, pa su lokalnom stanovništvu i privredi potrebne garancije da će moći da ostanu na nogama dok se dešavaju neizbežne promene. Teško je zamisliti gladak prelaz ukoliko im se ne omogući učestvovanje u odlučivanju i to uz podsticaje za inovativne poduhvate ili, jednostavno, pomoć za preživljavanje. Mesta oko ugljenokopa i termoelektrana se već prazne, a mnoga takva područja su i ekonomski devastirana.

Naglasak na postepenom uvođenju inovativnih tehnologija umesto na odbacivanju uglja

Umesto forsiranja koncepcije postepenog prestanka korišćenja uglja, trebalo bi staviti naglasak na postepeno uvođenje revolucionarnih tehnologija, izjavila je Aleksandra Tomčak iz Evropske komisije. „Malo je verovatno da bi bilo koji racionalni investitor usmeravao svoj novac u otvaranje rudnika uglja, kada danas od čistijih alternativa možeš mnogo jeftinije da proizvodiš električnu energiju,“ kazala je.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski podsetio je da na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini 75 odsto emisija gasova s efektom staklene bašte dolazi iz proizvodnje struje. Albanija je ovde izuzetak, budući da gotovo u potpunosti zavisi od hidroelektrana. Udeo uglja u domaćem učinku se kreće od 30 odsto u Ukrajini do 95 procenata na Kosovu*, dodao je.

Nuredini: Da bi se izbegao CBAM, Zapadnom Balkanu je potreban zajednički sistem naplate emisija

Severna Makedonija gazi krupnim koracima kroz energetsku tranziciju u poređenju sa susedima na Zapadnom Balkanu, mada se najveći deo napretka za sada svodi na planiranje. Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Naser Nuredini izjavio je da njegova zemlja domaćom proizvodnjom električne energije pokriva samo 75 odsto potreba, a da je 66 procenata učinka upravo iz uglja.

Po njegovim rečima, Zapadnom Balkanu je potreban zajednički sistem naplate emisija, budući da je to jedini način da se izbegne CBAM i da se zadrže sredstva koja bi EU inače uzela kroz prekogranični porez na CO2. Severna Makedonija pritom nije spremna da sama uvede takav mehanizam.

„Mi ne možemo da budemo jedini koji bi to učinili. Ukoliko to učinimo sami, tako ćemo zapravo, moguće, uvesti prepreku vlastitoj privredi, a ostale zemlje će nastaviti po svome“, podvukao je Nuredini.

U degradiranom zemljištu je ključ za održivost lokalne privrede

Što se tiče lokalnog delovanja na polju dekarbonizacije, gradonačelnik Živinica Samir Kamenjaković kazao je da tamošnja samouprava ima na raspolaganju hiljadu do hiljadu i po hektara za solarne elektrane i da na tim lokacijama može da se instalira više od jednog gigavata snage. Ovaj rudarski grad na severu Federacije Bosne i Hercegovine sprovodi prenamenu devastiranih parcela da bi otvorila put privrednom napretku i sačuvala poljoprivredno zemljište.

Samir Kamenjakovic Zivinice Mayor Bosnia and Herzegovina coal regions decarbonization
Foto: Gradonačelnik Živinica Samir Kamenjaković

Lokalne vlasti nameravaju da privuku privatne investitore na zemljište u svom vlasništvu, kao i da zasnuju javno-privatna partnerstva, „da se građani osjete vlasnicima“ energetskih postrojenja, izjavio je. Deo površine koja je ostala neiskorišćena posle eksploatacije uglja postao je regionalna sanitarna deponija, a na drugom mestu je industrijska zona, osnovana da se stanovništvu ponude druge mogućnosti zaposlenja.

Tu ambicije ne prestaju, budući da je u planu proizvodnja vodonika, otkrio je Kamenjaković. Gradonačelnik je poručio Evropskoj uniji i partnerima na projektu da bi morali da pokrenu fond za područja na Zapadnom Balkanu zavisna od uglja kojim bi se podstaklo uspostavljanje javno-privatnih partnerstava i jačali kapaciteti javnih institucija.

„Naš fokus nije na rudniku. Naš fokus je na degradiranom zemljištu. Rudnici će raditi sve dok budu imali tržište“, istakao je Kamenjaković.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

krivaca vetropark prvi komercijalni ugovor o otkupu struje axpo mk grupa alfi erste

Potpisan prvi komercijalni ugovor o otkupu struje u Srbiji – obezbeđeno finasiranje za vetropark Krivača

29. novembar 2022. - MK grupa i ALFI Green Energy Fund obezbedili su 155 miliona evra za ulaganje u vetropark od konzorcijuma kreditora koje predvodi Erste grupa

Slovenacki DEM reverzibilnu hidroelektranu 440 megavata Kozjak

Slovenački DEM se sprema da izgradi reverzibilnu hidroelektranu od 440 megavata

29. novembar 2022. - Dravske elektrarne Maribor (DEM) šire poslovanje sa hidroelektrana na vetroparkove i solarne farme, baterije i geotermalnu energiju

Najveća solarna elektrana u Sloveniji integrisana Brezice

Najveća solarna elektrana u Sloveniji je integrisana s hidroelektranom Brežice

29. novembar 2022. - HESS-ovo fotonaponsko postrojenje od šest megavata je u probnom radu i zajedno sa hidrocentralom Brežice čini hibridnu elektranu

nikola rajakovic zakon o oie izmene javna rasprava

Srbija otvara vrata baterijama kao načinu da se reši problem varijabilnosti obnovljive energije

29. novembar 2022. - Baterije su jedna od novina u nacrtu izmena zakona o obnovljivoj energiji, o kojima smo razgovarali sa prof. dr Nikolom Rajakovićem