Predstavljena Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji

U Beogradu je predstavljena Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji. Još nije utvrđeno koliko se kojeg otpada stvara, a to je najvažniji faktor za upravljanje tim resursom, rečeno je na prezentaciji ove obimne publikacije. Članovi autorskog i uređivačkog tima su poručili da, po opšteprihvaćenoj hijerarhiji, na sagorevanje ide isključivo onaj otpad što ne može drugačije da se upotrebi te da insineracija i reciklaža idu ruku pod ruku.

Najvrelije leto je na izmaku, ali temperatura vazduha u Srbiji i regionu ostaje ekstremno visoka. Sve je više požara na deponijama, koje se broje u hiljadama: od smetlišta kraj puteva i vodotokova do relativno uređenih lokacija sa pogonima za razvrstavanje. Inženjeri zaštite životne sredine su izabrali pravi trenutak da predstave svoju Belu knjigu o dobijanju energije iz otpada u Srbiji. Napisali su je domaći i autori i autorke iz Austrije.

U kombinaciji sve intenzivnijih suša, visokih temperatura i stalnog rasta količine generisanog otpada, na deponijama dolazi do požara usled samozapaljenja ili drugih faktora. Autori i ostali članovi tima su istakli da je rešenje da se uspostavi sistem razdvajanja, u kojem će sav reciklabilni otpad biti upotrebljen u druge svrhe, pa da se energija proizvodi isključivo od materijala koji je preostao nakon što je cela hijerarhija ispoštovana.

Postrojenja za dobijanje energije iz otpada, u široj javnosti poznata kao spalionice, nazivaju se i insineratorima iliti incineratorima. Sagorevanjem odbačenog materijala mogu da se dobiju struja i toplotna energija, tačnije procesna para za industrijske potrošače te topla voda i energija potrebna za daljinsko grejanje i hlađenje. Neke vrste otpada su alternativno gorivo, na primer u cementnim pećima.

U novoj beloj knjizi su opisane raspoložive tehnologije: od sagorevanja i rekuperacije energije do zbrinjavanja i upotrebe ostataka.

Sledeća prezentacija je zakazana za 17. septembar u Novom Sadu, a krajem meseca treba da bude predstavljena i u Negotinu.

Industrijska proizvodnja je mnogo kontrolisanija nego komunalni otpad

Prvi korak u upravljanju otpadom mora da bude prevencija njegovog nastanka, kazao je na skupu Igor Jezdimirović, predsednik organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.

Napomenuo je i da 95 odsto čini rudarski otpad. Ni petnaest godina od donošenja Zakona o upravljanju otpadom u Srbiji, nije utvrđena količina ostalog otpada koji nastaje, niti njegov sastav, podsetio je Jezdimirović.

„Malo je bolja situacija u industriji, zato što je industrija pod malo budnijim okom javnosti i inspekcija rigoroznije reaguje. Kod komunalnog otpada imamo neverovatnu situaciju da i posle petnaest godina imamo trećinu lokalnih samouprava koje uporno odbijaju da ispune svoju zakonsku dužnost. Da izveste o količinama i sastavu otpada. To znači da još uvek, kada baratamo sa podacima, baratamo sa procenama“, izjavio je.

Kada je reč o planiranju velikih postrojenja, ne možete da upravljate onim što ne merite, upozorava Jezdimirović.

Svake godine sve više deponijskih požara

U Srbiji je 2015. prijavljeno 877 požara na deponijama i broj je iz godine u godinu uglavnom rastao. Te podatke su Inženjeri zaštite životne sredine dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova. Godine 2022. je evidentirano 1.760 ovakvih događaja, po čemu ispada da je svakog dana počelo da gori po četiri ili pet deponija.

Jezdimirović je ukazao na opasnost po ljudsko zdravlje od te vrste požara usled izloženosti zagađenom vazduhu.

U Evropskoj uniji ima 504 postrojenja za dobijanje energije iz otpada, naglasio je. Cilj je da se uspostavi samoodrživ sistem, a to će dovesti do povećanja troškova, rekao je Jezdimirović.

Jezdimirović: Najgore je da mislimo da smo prošli jeftinije, da ne platimo

„Najgore je da mislimo da smo prošli jeftinije. Da nešto ne platimo i da mislimo da neko može svaki dan da odnese kilo našeg komunalnog otpada na deponiju i da nas to košta dva evra mesečno. To što smo tada uštedeli će nam se vratiti kroz sve ono što moraju da urade vatrogasci i sav onaj zagađeni vazduh od požara, kroz sve ono zagađenje, da li kroz zemljište, da li kroz vodu ili kroz hranu. Umesto da smo u startu to rešili i izdvojili deo budžeta da na adekvatan način upravljamo životnom sredinom, u ovom slučaju otpadom“, objasnio je.

Glavna svrha komunalnih usluga je bezbedno okruženje i zdrava životna sredina, zaključio je Jezdimirović.

Insinerator mora da pokrije najširi spektar mogućih zagađujućih materija

Jedna od autora iz Austrije, inženjerka hemije Helga Štojber, kaže da je teško utvrditi čega sve ima u komunalnom i kućnom otpadu. Neki ljudi u kantu bacaju ono što tamo ne pripada, na primer baterije, navela je.

Tako je moguće prisustvo teških metala, hlora, sumpora i dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci (POPs), napomenula je Štojber. Ovi poslednji se nazivaju i perzistentni organski zagađivači. Među njih spadaju zloglasni dioksini i furani.

„Jedan od osnovnih principa planiranja izgradnje postrojenja za dobijanje energije iz otpada jeste da u otpadu zaista može da bude bilo čega. I to postrojenje mora da bude opremljeno da s tim izađe na kraj“, izjavila je ova ekspertkinja za upravljanje otpadom i insineraciju.

U otpadu može da bude bilo čega, pa se spalionice i projektuju tako da neutrališu sve toksine i zagađujuće materije

Među svim granama privrede u EU, propisi za otpad su najstroži, istakla je Helga Štojber: dozvoljene količine emisija su najniže, a spisak zagađujućih materija koje moraju da se mere je najduži.

U Austriji je 1984. bilo registrovano 1.800 deponija uključujući one ilegalne, a po poslednjim podacima ih je ostalo samo 62! Na svim deponijama se kontroliše dovezeni materijal, deponijski gas se prikuplja, a ocedak se prečišćava.

Po obavezama iz Direktive o deponijama u EU, usvojenoj 1999 i izmenjenoj 2018, na deponijama će moći da završava samo deset odsto komunalnog otpada. Srbija bi do priključenja morala da usvoji ove propise, kao i sve ostale.

Požar u Vinči doveo do gustog bombardovanja dioksinima, furanima

Godine 2021. je jedan od požara na deponiji u Vinči trajao sedam dana. Recenzent bele knjige Aleksandar Jovović naglasio je da je procenjeno da je tada ispuštena količina dioksina i furana bila barem jednaka onoj za ukupno dva i po meseca bombardovanja 1999. godine u celoj zemlji.

Sve to padne u blizini deponije, za razliku od sumpor-dioksida, koji se raznese i po više hiljada kilometara daleko, dodao je. Dioksini i furani ulaze u lanac ishrane, rekao je Jovović.

Cilj je da na deponije ode samo ono što se ne može reciklirati i ostatak od tretmana otpada

Drugi recenzent Dejan Radić, takođe profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, podsetio je da je cementna industrija u Srbiji prva prepoznala značaj otpada kao sirovine za proizvodnju energije. Kompanija Elixir će u Prahovu izgraditi prvu energanu u zemlji za spaljivanje opasnog i neopasnog industrijskog otpada u zemlji, kazao je. Beo čista energija je pre dva meseca u Vinči pustila u redovan rad svoje postrojenje za dobijanje toplotne i električne energije (CHP) iz komunalnog otpada, prvo te vrste na Zapadnom Balkanu.

Ukoliko nema primarne separacije, postrojenja za sagorevanje otpada moraju da budu veća, predimenzionirana, a sistemi za prečišćavanje mnogo kompleksniji, napomenuo je Radić. Cilj je da na deponije ode samo ono što se ne može reciklirati i ostatak od termičkog tretmana otpada, dodao je.

Ili kontrolisano spaljivanje ili hiljade požara

Toplotna moć čvrstog komunalnog otpada jednaka je toplotnoj moći lignita, naveli su autori u Beloj knjizi o dobijanju energije iz otpada u Srbiji. Toplotna moć otpadne plastike i otpadnog ulja dostiže vrednosti koje su karakteristične za kameni ugalj i mazut.

Oni tvrde da insineratori koji su specijalno projektovani, strogo kontrolisani i opremljeni svim potrebnim merama za zaštitu životne sredine omogućavaju da se energija iz otpada iskoristi bez štetnih posledica na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Ova tehnologija nije bez kontroverzi. Na primer, u Slovačkoj i Holandiji su otkriveni visoki nivoi POPs-ova u hrani i životnoj sredini u blizini spalionica. Takvi efekti su prepoznati i u novoj beloj knjizi. Ali razvoj tehnologije za kontrolu dioksina i zagađenja i uvođenje strožih standarda za emisije i ciljanih propisa značajno su smanjili nivo dioksina iz insineratora u poređenju sa nivoima iz devedesetih godina prošlog veka, napomenule su autorke i autori.

Pritom o otrovanosti područjâ oko više hiljada požara na deponijama u Srbiji, koji su se dogodili poslednjih par decenija, još nema podataka. Nedostaju i studije o eventualnoj povezanosti „morbiditeta i mortaliteta od specifičnih neoplazmi sa životom u blizini deponija, sa fokusom na one kod kojih su često detektovana izbijanja požara“, navedeno je u dokumentu. Stanovništvo oko deponija izloženo je zagađujućim materijama iz ambijentalnog vazduha, vode i hrane.