Životna sredina

Potegnuto pitanje prekograničnog uticaja Rio Tintovog projekta Jadar

prekogranicnog uticaja Rio Tintovog Jadar

Slika: Gerald Simon from Pixabay

Objavljeno

01.12.2020.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

01.12.2020.

Komentari

0

Podeli

Centar za životnu sredinu iz Banjaluke traži pokretanje procedure u BiH za utvrđivanje prekograničnog uticaja eksploatacije i prerade rude litijuma kod Loznice, kažu zaštitnici životne sredine iz Srbije. Rio Tinto će za godinu dana odlučiti da li će eksploatisati jadarit.

Udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu i Koalicija za održivo rudarenje u Srbiji zahvalili su Centru za životnu sredinu (CZŽS) iz Banjaluke, navodeći da se ta organizacija za zaštitu životne sredine obratila nadležnim organima u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini zbog mogućeg prekograničnog uticaja eksploatacije jadarita u Srbiji.

Rio Tinto, jedan od najvećih rudarskih konglomerata na planeti, istražuje nalazište rude litijuma kod Loznice već 16 godina i otkupljuje zemljište. Britansko-australijska kompanija planira da za godinu dana odluči da li će sprovesti projekat, a investicija je procenjena na milijardu i po dolara. Lokacija je u blizini Drine, a s leve strane reke je teritorija BiH.

Rio Tintova reputacija

Pozivajući se na Espoo konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, CZŽS zahteva od vlasti u BiH da iniciraju konsultacije sa Srbijom o prostornom planu područja posebne namene za vađenje i preradu rude, stoji u saopštenju dve grupe zaštitnika i zaštitnica životne sredine.

Države potpisnice Espoo konvencije moraju da se konsultuju s organima i javnošću drugih zemalja oko mogućnosti prekograničnog uticaja na životnu sredinu

One navode da je organizacija iz Banjaluke napisala da je Rio Tinto jedna od najozloglašenijih međunarodnih korporacija i da broji skandale širom sveta, od Madagaskara i Indonezije do Papue Nove Gvineje. „Smatramo da moramo odgovorno da se postavimo prema ovom projektu, koji obrađuje jako specifičan i jedinstven mineral, jadarit, što svakako predstavlja pionirski i rizičan projekat, posebno kada, kao u ovom slučaju, nemamo dovoljno informacija o uticaju“, dodaje se u podnesku koji su preneli Zaštitimo Jadar i Rađevinu i Koalicija za održivo rudarenje.

Projekti za ugalj već padali zbog kršenja Espoo konvencije

Države potpisnice Espoo konvencije moraju da se konsultuju s organima i javnošću drugih zemalja o mogućnosti prekograničnog uticaja na životnu sredinu. Zbog toga što se Srbija nije pridržavala ove konvencije, projekat izgradnje novog bloka termoelektrane Kostolac B i proširenja kopa Drmno se 2016. godine morao ponavljati, navodi se u saopštenju.

Dve organizacije iz Srbije predlažu da se i Hrvatska uključi u postupak procene uticaja

„S obzirom da je prostorni plan posebne namene eksploatacije jadarita usvajan i donošen pred kraj prošle godine, u vreme praznika, kako se javnost ne bi osvestila, imamo razloga da smatramo da nisu obavljene prekogranične konsultacije i da će i ovaj plan morati da padne,“ ističu dve organizacije iz Srbije, uz tvrdnju da je Jadar plan „ekološkog samoubistva“. Predložile su da se zbog blizine reke Save u postupak uključi i Hrvatska.

„Zalažemo se da se i u drugim spornim situacijama, kao što je i projekat rudarenja zlata na istoku Srbije, takođe proveri da li su održane prekogranične konsultacije, jer se nad našim zemljacima u Boru i okolnim selima takođe takođe ne poštuju i domaći zakoni, a kamoli međunarodne konvencije“, saopšteno je.

Deponija jalovine podzemnog rudnika Jadar bi se navodno nalazila između Jadra i Korenite, reka koje se ponekad izlivaju, pa se u javnosti javila sumnja da bi taj opasan otpad mogao da dođe do Drine, Save i Dunava.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

sanitarna deponija vinca upravljanje otpadom sepa izvestaj

Regionalna deponija Vinča popravila rezultat Srbije u upravljanju otpadom u 2021.

1. decembar 2020. - Deponija je počela da radi, kako se navodi na sajtu Beo Čiste Energije, firme koja njome upravlja, od avgusta 2021. 

energija iz otpada insineratori bec spalionica otpada

Energija iz otpada – realna briga ili prilika za ekološko-klimatsko-energetsku dobit

1. decembar 2020. - U nastavku serijala  "Srbija od smetlišta do cirkularne ekonomije" o korišćenju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavićevićem, Igorom Jezdimirovićem i Helgom Štojber

ambalazni otpad smece zagadjenje ambalaza depozitni sistem

Video: Ambalažni otpad – (ne)odgovornost privrede koja se vidi na svakom koraku

1. decembar 2020. - U periodu 2010-2020. najmanje 61 odsto ambalaže stavljene na tržište, ili 2,2 miliona tona, završilo je u prirodi ili na deponijama

Evropska komisija poostrava standarde kvalitet vazduha vode

Evropska komisija pooštrava standarde za kvalitet vazduha, vode

1. decembar 2020. - Evropska komisija je predložila da se pooštre propisi kojima se uređuju kvalitet vazduha i vode i prerada otpadnih voda