Potegnuto pitanje prekograničnog uticaja Rio Tintovog projekta Jadar

Centar za životnu sredinu iz Banjaluke traži pokretanje procedure u BiH za utvrđivanje prekograničnog uticaja eksploatacije i prerade rude litijuma kod Loznice, kažu zaštitnici životne sredine iz Srbije. Rio Tinto će za godinu dana odlučiti da li će eksploatisati jadarit.

Udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu i Koalicija za održivo rudarenje u Srbiji zahvalili su Centru za životnu sredinu (CZŽS) iz Banjaluke, navodeći da se ta organizacija za zaštitu životne sredine obratila nadležnim organima u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini zbog mogućeg prekograničnog uticaja eksploatacije jadarita u Srbiji.

Rio Tinto, jedan od najvećih rudarskih konglomerata na planeti, istražuje nalazište rude litijuma kod Loznice već 16 godina i otkupljuje zemljište. Britansko-australijska kompanija planira da za godinu dana odluči da li će sprovesti projekat, a investicija je procenjena na milijardu i po dolara. Lokacija je u blizini Drine, a s leve strane reke je teritorija BiH.

Rio Tintova reputacija

Pozivajući se na Espoo konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, CZŽS zahteva od vlasti u BiH da iniciraju konsultacije sa Srbijom o prostornom planu područja posebne namene za vađenje i preradu rude, stoji u saopštenju dve grupe zaštitnika i zaštitnica životne sredine.

Države potpisnice Espoo konvencije moraju da se konsultuju s organima i javnošću drugih zemalja oko mogućnosti prekograničnog uticaja na životnu sredinu

One navode da je organizacija iz Banjaluke napisala da je Rio Tinto jedna od najozloglašenijih međunarodnih korporacija i da broji skandale širom sveta, od Madagaskara i Indonezije do Papue Nove Gvineje. „Smatramo da moramo odgovorno da se postavimo prema ovom projektu, koji obrađuje jako specifičan i jedinstven mineral, jadarit, što svakako predstavlja pionirski i rizičan projekat, posebno kada, kao u ovom slučaju, nemamo dovoljno informacija o uticaju“, dodaje se u podnesku koji su preneli Zaštitimo Jadar i Rađevinu i Koalicija za održivo rudarenje.

Projekti za ugalj već padali zbog kršenja Espoo konvencije

Države potpisnice Espoo konvencije moraju da se konsultuju s organima i javnošću drugih zemalja o mogućnosti prekograničnog uticaja na životnu sredinu. Zbog toga što se Srbija nije pridržavala ove konvencije, projekat izgradnje novog bloka termoelektrane Kostolac B i proširenja kopa Drmno se 2016. godine morao ponavljati, navodi se u saopštenju.

Dve organizacije iz Srbije predlažu da se i Hrvatska uključi u postupak procene uticaja

„S obzirom da je prostorni plan posebne namene eksploatacije jadarita usvajan i donošen pred kraj prošle godine, u vreme praznika, kako se javnost ne bi osvestila, imamo razloga da smatramo da nisu obavljene prekogranične konsultacije i da će i ovaj plan morati da padne,“ ističu dve organizacije iz Srbije, uz tvrdnju da je Jadar plan „ekološkog samoubistva“. Predložile su da se zbog blizine reke Save u postupak uključi i Hrvatska.

„Zalažemo se da se i u drugim spornim situacijama, kao što je i projekat rudarenja zlata na istoku Srbije, takođe proveri da li su održane prekogranične konsultacije, jer se nad našim zemljacima u Boru i okolnim selima takođe takođe ne poštuju i domaći zakoni, a kamoli međunarodne konvencije“, saopšteno je.

Deponija jalovine podzemnog rudnika Jadar bi se navodno nalazila između Jadra i Korenite, reka koje se ponekad izlivaju, pa se u javnosti javila sumnja da bi taj opasan otpad mogao da dođe do Drine, Save i Dunava.