Portugal prestao da koristi ugalj devet godina pre roka

Poslednje zalihe uglja u termoelektrani Pego su istrošene, što je označilo kraj upotrebe ovog energenta u Portugalu za proizvodnju električne energije, iako je zvanični rok bila 2030. godina.

Organizacije za zaštitu životne sredine pozdravljaju inicijativu, ali upozoravaju da nije rešenje ako bi se ugalj zamenio nekim drugim fosilnim gorivom. Fokus bi trebalo da bude na brzom proširenju kapaciteta na solarnu energiju i vetar, izjavio je Francisco Ferreira, predsednik udruženja Zero za zaštitu životne sredine.

Termoelektrana Pego u centralnom Portugalu bila je druga po emisijama ugljen-dioksida u zemlji. U vlasništvu je firme Tejo Energia, koju kontroliše Trust Energy, mešoviti projekat u kojem po polovinu drže Engie i Marubeni. Endesa ima manjinski udeo. To postrojenje ne sme da se prebaci na gas ili biomasu koja nije iz održivih izvora, upozorila je direktorka kampanje Europe Beyond Coal Kathrin Gutmann.

Dve trećine električne energije u Portugalu dolazi iz obnovljivih izvora, ali zemlja je i dalje zavisna od uvoza fosilnih goriva. Samo nekoliko dana pre zatvaranja poslednje termoelektrane na ugalj, Evropska komisija je spor s vladom zbog prekomerne zagađenosti vazduha azot-dioksidom prebacila Sudu pravde Evropske unije.

Pre zatvaranja termoelektrane Pego, u januaru ove godine je u Portugalu zatvorena i termolektrana Sines.

Dinamika tranzicije u Evropi

Belgija je prestala da upotrebljava ugalj za proizvodnju struje još 2016, a Austrija i Švedska prošle godine. Francuska se obavezala da će to učiniti sledeće godine, a još desetak zemalja namera namerava da odbaci ugalj do 2030. godine.

U Evropskoj uniji Kipar, Estonija, Letonija, Litvanija, Luksemburg i Malta nisu ni koristili ugalj za proizvodnju struje ili su to davno prestali, kao i Albanija, Island i Švajcarska.

Nemačka se obavezala da će prekinuti s upotrebom uglja 2038, ali je novoformirana vladajuća koalicija obećala da će raditi na tome da napusti ugalj 2030. godine. Još uvek se čeka na rokove koje bi odredile Poljska i Turska, koja je tek nedavno ratifikovala Pariski sporazum, među poslednjim preostalim zemljama sveta.

Prema podacima kojima raspolaže Europe Beyond Coal, nešto više od pedeset odsto termoelektrana na ugalj u Evropi je zatvoreno ili je u planu da bude ugašeno do kraja decenije. Ostvarenje tog cilja u potpunosti jedan je od ključnih elemenata u borbi protiv klimatskih promena.

Napuštanje uglja u regionu

Grčka je u nacrtu svog prvog Zakona o klimi odredila 2028. kao rok za prestanak korišćenja uglja, iako su vladini zvaničnici i državna elektroprivreda PPC ranije procenili da će poslednju termoelektranu na ugalj, Ptolemaida 5, koja je još u izgradnji, prebaciti na gas 2025. godine.

Mađarska je pomerila rok pet godina unapred na 2025. godinu. Severna Makedonija je obećala da će prekinuti upotrebu uglja 2027, a Crna Gora razmišlja da ga odbaci već 2030. godine.

U Bugarskoj se razmatraju tri varijante: 2035, 2038. i 2040. godina. Hrvatska je za svoj rok odredila 2033, uz mogućnost i ranijeg zatvaranja poslednje elektrane na ugalj. Rumunija planira prelazak za 2032, a Vlada Slovenije je predložila 2033. godinu.

Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Srbija još uvek nemaju najavljene datume za potpuni prestanak korištenja uglja za proizvodnju električne energije, osim što su preuzeli obavezu da se potpuno dekarbonizuju najkasnije do polovine veka.

U svakom slučaju, Evropi i Balkanu predstoji dugačak put za prevazilaženje zavisnosti privrede i društva od ovog energenta. To je nezaobilazan zadatak do 2030. i u godinama koje predstoje.