Elektroprivreda Srbije (EPS) pregovara sa kompanijama o zajedničkom ulaganju u nove elektrane na obnovljivu energiju, o pružanju usluga balansiranja za više vetroparkova i otkupu energije od privatnih kompanija. Osim ovih aktivnosti, EPS do 2025. godine namerava da ulaže u revitalizaciju hidroelektrana i u sektor uglja, a posle te godine i da gradi solarne elektrane.
Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom Elektroprivrede Srbije, izjavio je da će fokus kompanije u obnovljivim izvorima energije do 2025. biti revitalizacija hidroelektrana, za koje su završeni sve pripreme i sada se ugovara finansiranje.
Radi se i na gradnji novih elektrana, pa je, kako je naveo, u toku izgradnja vetroparka Kostolac od 75 megavata (MW), a priprema se još jedan projekat koji će se sprovesti u dve faze od po 150 MW.
Prva faza bi trebalo da bude završena i vetropark pušten u rad za 2-2,5 godine, a drugi deo najkasnije do 2026-27, istakao je Vlaisavljević na konferenciji OIE Srbija 2022, koju je organizovalo udruženje OIE Srbija.
Gradnja solarnih elektrana će početi posle 2025.
EPS radi i na projektima velikih solarnih elektrana jer kompanija ima dosta zemljišta koje može da se prenameni, ali ti projekti će morati da sačekaju.
Naime, Vlaisavljević je istakao da je smanjen investicioni kapacitet EPS-a, a, takođe, će narednih godina morati da održi sadašnji nivo proizvodnje i da investira u klasične proizvodne kapacitete koji dominiraju u portfoliju kompanije. Zato se tek posle 2025. očekuje veća realizacija investicija u solarnu energiju.
Kao još jednu važnu aktivnost EPS-a, Vlaisavljević je naveo pregovore sa kompanijama koje su spremne da uđu u zajedničko ulaganje, kroz formiranje nove firme (joint venture), koja bi zajednički investirala i eksploatisala elektrane na obnovljive izvore energije.
Deo energije bi otkupljivao EPS i obavljao bi balansiranje, dodao je on.
Investitori u vetroparkove žele da sklope ugovor o balansiranju sa EPS-om
Treći put kojim je krenuo EPS su pregovori sa velikim investitorima u vetroparkove o sklapanju ugovora za balansiranje na komercijalnom osnovu. Prvi od tih projekata trebalo bi da bude na mreži već 2024, a EPS im nudi i ugovore o otkupu energije da bi projekti bili bankabilni.
Vlaisavljević smatra da će se postići dogovor dobar za obe strane s obzirom da EPS ima pozitivno iskustvo u saradnji sa četiri vetroparka koja su već na mreži, kao i u njihovom balansiranju. Neki od tih projekata su, kako je dodao, već obezbedili finansiranje, koje bi za sve te elektrane ukupno trebalo da iznosi nekoliko stotina miliona evra.
RHE Bistrica ne može da bude izgrađena do 2030.
Procena investitora i banaka, koje ih prate, je da idu na zaključivanje bilateralnog ugovora za balansiranje, jer ne veruju da će unutardnevno tržište u Srbiji biti likvidno, rekao je Vlaisavljević.
Kada je reč o izgradnji reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica, on je naveo da je ovaj projekat star 40 godina i da se trenutno po treći put radi projekat.
Kritičan momenat je zatvaranje finansijske konstrukcije, što, prema njemu, neće biti završeno pre 2024, a gradnja bi mogla da krene 2025. Teško da to može da se izgradi do 2030, poručio je on, i dodao će zbog toga raspoloživost balansnih kapaciteta biti kritična krajem ove decenije.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.