Pandemija je dodatno oslabila tržišnu poziciju termoelektrana na ugalj

Dok su prošlogodišnje mere za suzbijanje širenja oboljenja COVID-19 nanosile udarce svetskoj privredi i tako oborile potražnju za strujom, termoelektrane koje koriste fosilna goriva su mnogo više smanjile učinak nego postrojenja na niskougljenične izvore. Sektor uglja se pokazao najslabijim na tržištu i očekuje se da nastavi istom putanjom.

Emisije ugljen-dioksida pripisane elektroenergetskom sektoru su ozbiljno pale širom planete, usled posustajanja privrede pod restrikcijama uvedenim da se uspori zaraza virusom korona i posledičnog smanjenja potražnje za strujom. Naučnici su izračunali da je pad proizvodnje bio najveći kod termoelektrana na ugalj, uz izuzetak Kine među najvećim tržištima.

Elektroenergetski sektor ima presudnu ulogu u dekarbonizaciji celog energetskog sistema, a i pre pandemije oboljenja COVID-19 je u toku bila dinamična transformacija, navodi se u radu koji je objavio Nature Climate Change. Grupa autora, većinom sa nemačkog instituta PIK iz Potsdama u Nemačkoj, podsetila je da se postrojenja na obnovljive izvore poslednjih godina šire najbrže, zahvaljujući padu troškova i poboljšavanju performansi.

Emisije CO2 iz elektroenergetskog sektora verovatno su 2018. dostigle vrhunac

Fosilna goriva, i to prevashodno ugalj i gas, i dalje su glavni izvor struje u većini zemalja, ali izgleda da će se pokazati da su emisije CO2 iz elektroenergetskog sektora još 2018. došle do vrhunca u svetu. Posle smanjenja iz 2019, prošle godine su se survale između 4,9 i devet procenata, navodi se u naučnom radu. Po nalazima iz istraživanja, srednji nivo je bio 6,8 odsto.

Emisije CO2 iz elektroenergetskog sektora srušile su se ponegde i pedeset odsto na godišnjem nivou tokom mera ograničenja kretanja i poslovanja

Tokom prva tri tromesečja 2020, mesečna potražnja za strujom u Indiji, Sjedinjenim Državama i Evropi spustila se i do 20 odsto u poređenju s istim periodom prethodne godine, dok su pritom u nekim slučajevima emisije CO2 prepolovljene! Autori su napomenuli da se pri smanjenju potražnje prvo isključuju elektrane koje imaju najveće varijabilne troškove.

Ugalj se loše kotira

Elektrane na ugalj i gas su opterećene troškovima na ime goriva, za razliku od onih koje koriste niskougljenične izvore – posebno vetrofarmi, solarnih parkova i nuklearki. Udeo troškova za eksploataciju, prenos i održavanje je kod uglja viši nego kod fosilnog gasa. Gas je inače skuplji, ali pad cena tog goriva je bio jak, a troškove za ugalj je održao sistem za trgovanje emisijama Evropske unije, poznat kao ETS.

Uvođenje naplate za ispuštanje emisija je jedna od najdelotvornijih alatki za transformaciju proizvodnje električne energije

Naučnici iz Potsdama su napisali da bi najbolja podrška energetskoj tranziciji pomenutog sektora bilo jačanje sistema naplate ispuštanja ugljenika i ukidanje subvencija za fosilna goriva. Dodali su da bi takođe trebalo podstaći tehnologiju proizvodnje struje iz energije vetra i sunca i drugih niskougljeničnih izvora. Sistem trgovanja emisijama CO2 je na srednji rok nezamenljiv jer u određenoj meri potire padove cena fosilnih goriva za potrošače.

Fosilna goriva su u defanzivi kada su vetroelektrane i fotonaponska postrojenja u ekspanziji

Autori su podvukli da se proizvodnja struje iz fosilnih goriva smanjuje u periodima kada se kapaciteti iz niskougljeničnih izvora, uključujući hidroelektrane, šire brže od rasta potražnje za električnom energijom. Naveli su da je i dalje moguće da će do 2024. učinak postrojenja na fosilna goriva i emisije rasti, ali da će premašiti vrhunac iz 2018. jedino ukoliko se potražnja bude veoma mnogo povećavala ili u slučaju da ekspanzija niskougljeničnih rešenja bude jako slaba.

„Trenutni planovi za gradnju termoelektrana na ugalj su suočeni s vrlo neposrednim rizicima da kapital ostane zaglavljen, kako zbog brzih promena u tehnologiji, tako i zbog brige za klimatske promene. Proizvodnja iz fosilnih izvora će moći da se vrati do nivoa iz 2018. jedino uz veoma jak oporavak potražnje i neselektivnu podršku koja bi uključila neefikasne grane industrije, ali taj segment bi pri ponovljenom pritisku na potražnju prvi izgubio deo tržišta“, napisali su naučnici.