Produženi rok za dostavljanje komentara na nacrt Principa održivih projekata hidroelektrana na zapadnom Balkanu i nacrt Liste projekata u vezi sa Regionalnom strategijom održivih projekata hidroelektrana na zapadnom Balkanu, studije čiju je izradu finansirala EU, ističe 31. avgusta.
Nacrt liste sadrži postojeće i potencijalne grinfild projekte hidroelektrana koji bi mogli da dobiju finansijsku podršku od EU i tehničku podršku Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Među postojećim hidroelektranama na listi su Đerdap 1 snage 1.206 MW u Srbiji, Vau i Dejes snage 250 MW u Albaniji, Una Kostela snage 10,1 MW u Bosni i Hercegovini (BiH), Tikveš snage 116 MW u Makedoniji i Ujmani snage 35 MW na Kosovu*.
Potencijalni grindfild projekti na listi uključuju kaskade na rekama Drim i Maća u Albaniji, kaskadu na reci Morača u Crnoj Gori, kaskade na gornjim tokovima reka Neretva i Drina u BiH, i projekat Tenovo u Makedoniji.
Nakon što je od različitih zainteresovanih strana primila komentare i sugestije, Evropska komisija je odlučila da se period konsultacija nastavi tokom leta, podsetio je WBIF.
Cilj je da dva nacrta budu usvojena na sastanku ministara energetike i životne sredine krajem godine. WBIF prima komentare na imejl adresu hydropower@wbif-ipf7.eu.
Suština Regionalne strategije održivih projekata hidroelektrana na zapadnom Balkanu je balansiranje uloge hidroelektrana u energetskom miksu regiona u budućnosti, u smislu izgradnje niskougljeničnih proizvodnih kapaciteta i korišćenja domaćih izvora koji mogu da smanje energetsku zavisnost, i potrebe da se projekti hidroelektrana razvijaju na mnogo održiviji način nego što je to bio slučaj u prošlosti, navodi se na sajtu WBIF.
Uloga malih hidroelektrana pod znakom pitanja
Region ima snažnu tradiciju razvoja projekata hidroelektrana, koje u proseku proizvode 49% električne energije u regionu šestorke zapadnog Balkana (ZB6), pri čemu je taj udeo u Albaniji skoro 100%, a na Kosovu* samo 2,2%. Međutim, zastarela infrastruktura je pod rizikom usled nedostatka investicija, navodi se na sajtu WBIF i podseća da je 90% kapaciteta HE u regionu izgrađeno pre 1990. godine, od čega oko 10% pre 1955. godine.
Na 50 najvećih hidroelektrana u regionu otpada oko 95% kapaciteta, pa je rehabilitacija postojeće infrastrukture najveći i hitan investicioni prioritet. Preostalih 5% je kapacitet 200 malih hidroelektrana, što dovodi u pitanje ulogu malih HE i njihov doprinos globalnoj proizvodnji električne energije, s obzirom na višestruki uticaj koji imaju na životnu sredinu, navodi se u zaključcima Evropske komisije nakon tehničkih radionica održanih u regionu tokom 2017. godine.
Izvesni predeli imaju poseban značaj i izrazito ranjivu prirodu i biodiverzitet, i u takvim predelima se ne mogu smanjiti sve vrste uticaja projekata hidroelektrana. Ovo otvara pitanje da li treba odrediti zaštićene zone u kojima ne mogu da se grade hidroelektrane i da li proširiti mrežu Natura 2000 na region zapadnog Balkana, navodi se u zaključcima.
