Ostalo još dve nedelje za komentare na principe, listu održivih projekata hidroelektrana na zapadnom Balkanu koje bi podržala EU

Produženi rok za dostavljanje komentara na nacrt Principa održivih projekata hidroelektrana na zapadnom Balkanu i nacrt Liste projekata u vezi sa Regionalnom strategijom održivih projekata hidroelektrana na zapadnom Balkanu, studije čiju je izradu finansirala EU, ističe 31. avgusta.

Nacrt liste sadrži postojeće i potencijalne grinfild projekte hidroelektrana koji bi mogli da dobiju finansijsku podršku od EU i tehničku podršku Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Među postojećim hidroelektranama na listi su Đerdap 1 snage 1.206 MW u Srbiji, Vau i Dejes snage 250 MW u Albaniji, Una Kostela snage 10,1 MW u Bosni i Hercegovini (BiH), Tikveš snage 116 MW u Makedoniji i Ujmani snage 35 MW na Kosovu*.

Potencijalni grindfild projekti na listi uključuju kaskade na rekama Drim i Maća u Albaniji, kaskadu na reci Morača u Crnoj Gori, kaskade na gornjim tokovima reka Neretva i Drina u BiH, i projekat Tenovo u Makedoniji.

Nakon što je od različitih zainteresovanih strana primila komentare i sugestije, Evropska komisija je odlučila da se period konsultacija nastavi tokom leta, podsetio je WBIF.

Cilj je da dva nacrta budu usvojena na sastanku ministara energetike i životne sredine krajem godine. WBIF prima komentare na imejl adresu hydropower@wbif-ipf7.eu.

Suština Regionalne strategije održivih projekata hidroelektrana na zapadnom Balkanu je balansiranje uloge hidroelektrana u energetskom miksu regiona u budućnosti, u smislu izgradnje niskougljeničnih proizvodnih kapaciteta i korišćenja domaćih izvora koji mogu da smanje energetsku zavisnost, i potrebe da se projekti hidroelektrana razvijaju na mnogo održiviji način nego što je to bio slučaj u prošlosti, navodi se na sajtu WBIF.

Uloga malih hidroelektrana pod znakom pitanja

Region ima snažnu tradiciju razvoja projekata hidroelektrana, koje u proseku proizvode 49% električne energije u regionu šestorke zapadnog Balkana (ZB6), pri čemu je taj udeo u Albaniji skoro 100%, a na Kosovu* samo 2,2%. Međutim, zastarela infrastruktura je pod rizikom usled nedostatka investicija, navodi se na sajtu WBIF i podseća da je 90% kapaciteta HE u regionu izgrađeno pre 1990. godine, od čega oko 10% pre 1955. godine.

Na 50 najvećih hidroelektrana u regionu otpada oko 95% kapaciteta, pa je rehabilitacija postojeće infrastrukture najveći i hitan investicioni prioritet. Preostalih 5% je kapacitet 200 malih hidroelektrana, što dovodi u pitanje ulogu malih HE i njihov doprinos globalnoj proizvodnji električne energije, s obzirom na višestruki uticaj koji imaju na životnu sredinu, navodi se u zaključcima Evropske komisije nakon tehničkih radionica održanih u regionu tokom 2017. godine.

Izvesni predeli imaju poseban značaj i izrazito ranjivu prirodu i biodiverzitet, i u takvim predelima se ne mogu smanjiti sve vrste uticaja projekata hidroelektrana. Ovo otvara pitanje da li treba odrediti zaštićene zone u kojima ne mogu da se grade hidroelektrane i da li proširiti mrežu Natura 2000 na region zapadnog Balkana, navodi se u zaključcima.