OIE

Arhus centar podneo tužbe protiv ekoloških dozvola za projekte HE Buk Bijela i Foča

Arhus-centar-podneo-tuzbe-protiv-ekoloskih-dozvola-za-projekte-HE-Buk-Bijela-i-Foca

Foto: Bankwatch

Objavljeno

27.07.2018.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.07.2018.

Komentari

0

Podeli

Arhus centar Sarajevo je podneo dve tužbe Okružnom sudu u Banjaluci protiv ekoloških dozvola za projekte hidroelektrana (HE) Buk Bijela i Foča na reci Drini u Bosni i Hercegovini (BiH) blizu granice sa Crnom Gorom, navodi se u saopštenju CEE Bankwatch Network, jedne od najvećih mreža organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u centralnoj i istočnoj Evropi.

Reka Drina predstavlja najznačajnije stanište mladice, ugrožene vrste ribe koju zovu još i “dunavski losos” (naučno ime Hucho hucho), a u ovom regonu su prisutni i mali turistički objekti čije postojanje zavisi od raftinga i pecanja, a koji bi bili ugroženi izgradnjom brana, saopštila je mreža Bankwatch.

“Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske je produžilo ekološke dozvole za oba projekta, uprkos činjenici da investitor nije zatražio produžetak u zakonskom roku. Ministarstvo je trebalo da poništi prethodne dozvole s obzirom da izgradnja nije započela u roku od četiri godine od izdavanja dozvola. Suprotno obavezama Bosne i Hercegovine u skladu sa konvencijama Arhus i Espo, procene uticaja na životnu sredinu nisu ponovljene, niti je bilo javne rasprave, ni u Bosni i Hercegovini, ni u Crnoj Gori”, izjavila je Nina Kreševljaković iz Arhus centra Sarajevo.

Prvobitna javna rasprava održana 2012. godine je bila nedovoljno promovisana, a komentari nevladinih organizacija (NVO) u BiH i Crnoj Gori nisu uzeti u obzir, navodi se u saopštenju.

“U proceni uticaja na životnu sredinu se bez ikakvih dokaza navodi da najnovija verzija projekta neće imati uticaja na reku Taru. S obzirom da je Tara glavna pritoka Drine i da bi se akumulacija protezala do granice sa Crnom Gorom, proizilazi da bi bilo nekih uticaja, koje treba proceniti,” istakla je Nataša Kovačević iz NVO Green Home u Crnoj Gori.

HE Buk Bijela je projekat Elektroprivrede Republike Srpske (ERS), a memorandum o izgradnji je potpisan sa kineskom kompanijom China National Aero-Technology International Engineering Corporation (AVIC-ENG) u julu 2017. godine. Očekuje se da će projekat finansirati kineske državne banke, podseća Bankwatch.

HE Foča, koja bi imala instalisanu snagu od 44 MW, bi bila locirana nekoliko kilometara nizvodno od Buk Bijele. Ovaj projekat takođe promoviše ERS. Ove dve hidroelektrane su deo tzv. kaskade Gornje Drine, koju bi činile i planirane HE Sutjeska i Paunci, podseća se u saopštenju.

“Kineske banke su već stekle negativan publicitet zbog podrške koje pružaju termoelektranama na ugalj u regionu”, dodala je Pippa Gallop iz Bankwatch. “Finansiranje štetnih projekata hidroelektrana kao što su Buk Bijela i Foča će samo proizvesti dodatan nesklad između poslovnih aktivnosti Kine i EU aspiracija Bosne i Hercegovine. Evropska unija hitno treba da obezbedi da zemlje u regionu poštuju propise EU o zaštiti prirode, bez obzira na to ko finansira infrastrukturne projekte, a kineske banke treba da sprovode zahtevnije dju dilidžens studije”.

Zavisno preduzeće ERS osnovalo koncesionu kompaniju za HE Buk Bijela

Na nedavno održanoj skupštini Hidroelektrana na Drini, zavisnog preduzeća ERS, osnovana je koncesiona kompanija za projekat HE Buk Bijela.

Petar Đokić, ministar energetike Republike Srpske, je ranije izjavio da očekuje da ERS uskoro raspiše javni poziv za izgradnju HE Buk Bijela po sistemu “ključ u ruke”. Đokić je takođe izjavio da bi projekat izgradnje HE Buk Bijela instalisane snage 93,52 MW imao procenjenu vrednost od oko 200 miliona evra.

Đokić je rekao i da će vlade Republike Srpske i Srbije na sledećoj zajedničkoj sednici razgovarati o zajedničkoj izgradnji hidroelektrana Paunci i Foča. Sednica bi po medijskim izveštajima trebalo da bude održana krajem avgusta u Trebinju.

Đokić je rekao da se nada da će do zajedničke sednice biti sproveden pregovarački postupak i dodeljena koncesija Elektroprivredi Republike Srpske. Prema Đokićevim rečima, ovo će biti urađeno da bi ERS mogao da uđe u adekvatan odnos sa Elektroprivredom Srbije (EPS) u vezi sa projektom.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Albanija udesetostruciti kapacitet vetra, solara 2023

Albanija će udesetostručiti kapacitet iz vetra, solara do kraja 2023. godine

25 јануара 2022 - Operator prenosnog sistema Albanije OST veruje da će 2023. kapacitet solarnih i vetroelektrana vezanih na mrežu dostići 220,4 megavata

INA angazovala Koncar za gradnju dve solarne elektrane

Naftna kompanija INA gradi najveću solarnu elektranu u Hrvatskoj

21 јануара 2022 - INA je saopštila da Virje, sa snagom od 9 megavata, postaje najveća solarna elektrana u izgradnji u Hrvatskoj

Konferencija Privreda Srbije na trzistu elektricne energije, Beograd 22. februar 2022. godine

Konferencija Privreda Srbije na tržištu električne energije održava se 22. februara u Beogradu

20 јануара 2022 - 22. februara u Beogradu portal Balkan Green Energy News organizuje konferenciju o perspektivama tržišta električne energije u Srbiji u narednih nekoliko godina, kao i o novim ulogama učesnika na tržištu.

Axpo-Poljska-PPA-solar

Švajcarski Axpo potpisao ugovor o otkupu struje iz 300 MWp solara u Poljskoj

19 јануара 2022 - Axpo Polska preuzeće svu proizvodnju iz ovih solarnih elektrana od 2022. do 2026. godine, kao i balansnu odgovornost.