Obnovljivi izvori energije nada za ograničavanje rasta temperature u Evropi

Evropa se najbrže zagreva od svih kontinenata, pokazuje novi izveštaj o stanju klime u Evropi za 2022. godinu, koji su zajedno izradile Svetska meteorološka organizacija i Kopernikova Služba za posmatranje klimatskih promena. Temperatura u Evropi je 2,3 stepena Celzijusa viša od proseka iz predindustrijskog perioda (1850-1900). Dokument je posebno fokusiran na energetiku i naglašava kako sve ekstremnije vremenske prilike utiču na snabdevanje i potražnju kao i na infrastrukturu evropskog energetskog sistema. Svetla tačka je činjenica da je prvi put u istoriji udeo električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, 22,3 odsto, bio veći nego iz gasa, 20 odsto.

Evropa se od 1980. godine zagreva dvostruko brže od globalnog proseka. Ovaj kontinent je prošle godine imao najtoplije leto u istoriji, a među zemljama u kojima su oboreni rekordi su Belgija, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Portugal, Španija, Švajcarska i Velika Britanija.

Toplotni talasi, suša, požari, rast temperature i nivoa mora i topljenje glečera postavili su nove negativne rekorde.

Klimatske promene uzrokuju znatne ekonomske i ekološke, ali i ljudske gubitke. Izveštaj navodi da je više od 16.000 smrtnih slučajeva posledica ekstremnih vremenskih prilika, a posledice istih je osetilo više od 156.000 ljudi. Procenjena šteta je oko dve milijarde dolara.

„Nažalost, ovo ne možemo smatrati jednokratnom pojavom ili neobičnim klimatskim događajem“, rekao je Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernik. „Ovakvi događaji su deo obrasca koji će ekstremne vremenske prilike učiniti češćim i intenzivnijim širom regiona“, dodao je Buontempo.

Nivoi reka su bili ekstremno niski, a rezerve vode ispod polovine ukupnog kapaciteta

Padavine su bile ispod proseka u toku cele godine. Iberijsko poluostrvo je imalo četvrtu sušnu godinu zaredom. Treća uzastopna sušna godina zabeležena je u planinskim predelima Alpa. Posledično, nivoi vode u rekama su bili izuzetno niski, što je onemogućilo plovidbu Rajnom, drugom evropskom rekom po veličini, rekom Po, najvećom u Italiji. Suša je imala velike posledice po poljoprivredu i proizvodnju energije. Rezerve vode u Španiji su se smanjile na 41,9 odsto ukupnog kapaciteta.

Ledeni pokrivač Evrope nestaje

Kriosferu, najjednostavnije rečeno, čini ledeni omotač zemlje. To su svi delovi Zemljinog sistema u kojima se voda nalazi u čvrstom stanju: ledeni pokrivači, glečeri, snežni pokrivači, zamrznuto tlo, morski, jezerski i rečni led.

Evropski glečeri su izgubili 880 kubnih kilometara leda u periodu od 1997. do 2022. godine

Svi navedeni delovi kriosfere mogu se naći u Evropi, mada sudeći po podacima iz izveštaja, ne još zadugo. Izveštaj pokazuje da je srednja mesečna površina morskog leda na svom godišnjem minimumu u evropskom Arktiku bila šest odsto ispod proseka. Ledeni pokrivač Grenlanda pretrpeo je najveće topljenje u poslednje dve decenije, a evropski glečeri su izgubili 880 kubnih kilometara leda u periodu od 1997. do prošle godine. Rekordan gubitak leda 2022. pretrpeli su alpski glečeri, zbog male količine padavina u zimskom periodu i toplog leta.

Topljenje leda uzrokuje porast nivoa mora. Od 1993. globalni srednji nivo mora se povećavao u proseku 3,4 milimetra godišnje. Dalje, zabeležen je rast temperature okeana. Okean akumulira više od 90 odsto viška sunčeve energije, čija količina je povećana zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Prosečna temperatura površine mora bila je najviša ikada zabeležena

Prosečna temperatura površine mora bila je najviša ikada zabeležena, nakon dugotrajnog trenda povećanja temperature od 0,23 stepena Celzijusa po deceniji, piše u izveštaju. Najviše stope zagrevanja, i to od tri do četiri puta više od globalnog proseka, izmerene su u regionima južnog Artika, Baltičkom i Crnom moru i istočnom delu Sredozemnog mora.

Veliki delovi mora bili su pogođeni jakim morskim toplotnim talasima. Morski toplotni talasi dovode do migracije vrsta, njihovog izumiranja, dolaska invanzivnih vrsta, narušavanja ekosistema i biodiverziteta.

Proizvodnja energije

Vremenski ekstremi utiču na potražnju i proizvodnju energije: suša je dovela do smanjena proizvodnje hidroenergije, a neke od nuklearnih elektrana nisu mogle da rade zbog nedostatka vode za hlađenje.

Autori izveštaja kao pozitivan znak za budućnost vide to što je prvi put u istoriji deo električne energije proizvedene iz solara i vetra od 22,3 odsto, bio veći nego iz gasa, 20 odsto.

Ovaj pomak ka obnovljivim izvorima u izveštaju je objašnjen kombinacijom više faktora. „Sunce i vetar imaju tendenciju da se dopunjuju tokom cele godine. Sunčevo zračenje je veće u kasno proleće i leto, dok je intenzitet vetra obično veći zimi“, piše u izveštaju.

Energija sunca je najdostupnija na severu Evrope, dok je vetar najači na okeanu, prvenstveno na obalama Irske i Portugala, navodi se u dokumentu. Potencijal hidroenergije je povezan sa topografijom, te zavisi od reljefa na različitim delovima kontinenta.

Prošle godine je izmeren najviši nivo sunčevog zračenja od početka evidencije 1983. godine.

„Povećana upotreba obnovljivih izvora energije sa niskim sadržajem ugljenika ključna je za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Klimatske usluge igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju otpornosti energetskih sistema na šokove vezane za klimu, i poboljšanju energetske efikasnosti“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas.