Klimatske promene

Toplotni talasi i suša širom Evrope tokom trećeg najtoplijeg jula u svetu ikada

toplotni-talasi-klima

Foto: geralt from Pixabay

Objavljeno

10.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

10.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Prošli mesec bio je najtopliji jul na planeti od kada se meri temperatura, a dugotrajni i intenzivni toplotni talasi koji su pogodili delove Evrope nastavili su se tokom avgusta. U Evropi, ovaj jul je bio šesti najtopliji ikada. U nekim zemljama su zabeležene rekordno niske padavine, koje su nanele štetu privredama i poljoprivredi i potpomogle širenje šumskih požara.

Julske temperature su u većem delu Evrope bile za skoro 0,4 stepena Celzijusa više od proseka za period of 1991 do 2020, a skokovi preko 40 stepeni zabeleženi su u Portugaliji, Španiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Britanija je prvi put imala temperature više od 40 stepeni

U Velikoj Britaniji su prvi put zabeležene temperature od preko 40 stepeni, dok je Pririnejsko poluostrvo imalo neouobičajeno veliki broj dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom višom od 35 stepeni Celzijusa. U Španiji je protekli jul bio najtopliji mesec u istoriji.

Toplotni talasi u Evropi će biti sve češći, intenzivniji i duži

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (WMO) Petteri Taalas rekao je da ovakvi su ovakvi toplotni talasi sada normalna pojava, dok je Međuvladin panel o klimatskim pormenama (IPCC) upozorio da će toplotni talasi u Evropi postajati sve češći, intenzivniji i dugotrajniji.

Na globalnom nivou, jul 2022. bio je nešto hladniji od jula 2019. i nešto topliji od jula 2016. godine, uprkos ciklonu La Niña, koji bi trebalo da doprinese spuštanju temperature. U Sjedinjenim Državama je prošli mesec takođe bio treći po visini temperature od početka merenja.

Površina leda u okeanu oko Antarktika bila je na najnižem nivou za 44 godine satelitskog merenja

​Površina leda u Južnom okeanu (oko Antarktika) bila je na najnižem nivou za 44 godine satelitskog merenja i iznosila je 15,3 miliona kvadratnih kilometara, što je 7% manje od proseka za period od 1991. do 2020.i znatno ispod prethodne najniže vrednosti za mesec jul.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Dve cetiri Evropske nagrade za odrzivu energiju Jugoistocnu Evropu

Dve od četiri Evropske nagrade za održivu energiju otišle u Jugoistočnu Evropu

27 септембра 2022 - Timea Farkas iz Rumunije i energetska zajednica Minoan Energy Community s Krita su dobili Evropske nagrade za održivu energiju s još dva laureata

Na pomolu preokret u klimatskim politikama - Danska prva na svetu preuzela odgovornost za gubitak i štetu zbog klimatskih promena

Na pomolu preokret u klimatskim politikama – Danska prva na svetu preuzela odgovornost za gubitak i štetu zbog klimatskih promena

22 септембра 2022 - Mehanizam za gubitak i štetu od klimatskih promena pokrenut je u praksi, s obzirom da Danska izdvaja 13 miliona dolara za ugrožene zemlje

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Dobar primer upravljanja biootpadom dolazi iz Hrvatske: nova vrednost, ekološka odgovornost

14 септембра 2022 - Kada bi Hrvatska u potpunosti iskoristila potencijal biootpada od 400.000 tona, mogla bi proizvesti 104 gigavat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalent od 7.3% ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj 2021.

UNECE izveštaj o statusu obnovljive energije – obnovljivi izvori su rešenje za ublažavanje klimatskih promena

14 септембра 2022 - Obnovljiva energije i štednja energije su ključne za ublažavanje klimatskih promena, istakli su REN21 i UNECE pred objavljivanje izveštaja