OIE

Norveški Orsted je prva kompanija na svetu koja je izdala plave obveznice

Ørsted izdaje plave obveznice, dao je obecanje da ce reciklirati solarne panele i vetroturbine

Foto: iStock

Objavljeno

13.06.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

13.06.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Danski gigant obnovljive energije Orsted saopštio je da će uložiti 64 milijarde evra kako bi do 2030. godine dostigao instalirani kapacitet od 50 GW. Kompanija je, takođe, pozajmila 100 miliona evra za ulaganje u biodiverzitet mora i održivi transport. Osim toga, uspostavila je i partnerstva za vetroturbine napravljene od čelika s niskim udelom ugljenika i reciklažu solarnih panela.

Orsted je pokrenuo nekoliko inicijativa za održivost i rekao da je prva energetska kompanija na svetu koja je izdala plave obveznice. Prihodi su namenjeni za ulaganja u biodiverzitet mora, u skladu sa posvećenošću kompanije postizanju neto pozitivnog uticaja na biodiverzitet do 2030, kao i u održivo pomorstvo.

Kompanija je pozajmila 100 miliona evra na pet godina po fiksnoj stopi od 3,625 odsto. Uvedene 2018. godine, plave obveznice imaju za cilj usmeravanje finansija u projekte na okeanima koji donose ekološku, ekonomsku i klimatsku korist, saopštio je Orsted.

Pravi trenutak za plave obveznice

„Trenutno smo svedoci značajnog nedostatka sredstava za održivu akciju na okeanu. Kao pioniri u industriji, verujemo da je pravi trenutak da uvedemo plave obveznice, koje su u sličnoj poziciji u kojoj su bile zelene obveznice pre 10 godina. Takođe, vidimo snažan interes investitora, koji prepoznaju priliku da svoje strategije ulaganja usklade s ciljevima održivosti, diversifikuju svoje portfelje, uključe se u sektore sa većim rastom i podrže pozitivan uticaj na očuvanje morskih resursa“, rekao je glavni finansijski direktor Daniel Lerup .

Kompanija je predstavila plan ulaganja do 2030. vredan nešto manje od 64 milijarde eura, s ciljem povećanja instaliranog kapaciteta sa sadašnjih 15,5 GW na 50 GW, od kojih je veći deo planiran za projekto na morima i okeanima.

Trenutno kompanija ima u izgradnji 4,9 GW, dobila je projekte za još 10,6 GW i u pripremi je 114 GW. Kompanija je saopštila da dekarbonizuje ceo svoj lanac snabdevanja i da je na putu da dostigne neto nulte emisije do 2040. godine.

Podrška Vestasu u razvoju tehnologije niskougljičnog čelika

Osim toga, Orsted se obavezao na ponovnu upotrebu ili recikliranje svih lopatica vetroturbina i solarnih panela iz svog globalnog portfelja. Kao i da će od 2030. godine puštati u rad samo projekte s neto pozitivnim uticajem na biodiverzitet.

Orsted je ušao u partnerstvo sa dobavljačima niskougljeničnih temelja i stubova, kao i lopatica vetroturbina koje su napravljene od recikliranih materijala.

Kompanija je obećala da će stubove od niskougljeničnog čelika i lopatice od recikliranih materijala nabavljati od kompanije Vestas za sve zajedničke projekte vetroelektrana na moru.

„Vetar danas proizvodi energiju sa 99 odsto manjim ugljeničnim otiskom od uglja, ali na naučnom putu ka neto nultim emisijama, moramo ograničiti ugljenik koji se emituje u proizvodnja materijala i komponenti koje se koriste u vetroelektranama. Ovo takođe sve više zahtevaju potrošači obnovljive energije i kreatori politika“, dodaje se u saopštenju.

Orsted će solarne panele iz svojih projekata širom SAD-a predati svom partneru Solarcycle na reciklažu

Dve kompanije su saopštile da će nabaviti i instalirati najmanje 25 odsto stubova od niskougljeničnog čelika u zajedničkim projektima. Vestas, inače, sa svojim partnerima Olin i Stena Recycling povećava lanac vrednosti recikliranja vetroelektrana.

Što se tiče fotonaponskih panela, Solarcycle se saglasio da obradi i reciklira Orstedove solarne panele iz projekata širom Sjedinjenih Američkih Država u svom pogonu u Teksasu. Ova firma iz solarnih panela izvlači metale, poput srebra, bakra i aluminija, i materijale poput stakla i silicijuma.

„Danas je ponovna upotreba i recikliranje solarnih panela ograničena, a odlaganje na deponije je i dalje uobičajena praksa. To znači da se materijali s visokom vrednošću za prelaz na zelenu energiju jednostavno završava u otpadu“, naglasio je Orsted.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hse trbovlje hrastnik prapretno stokelj

HSE proširuje solarnu elektranu Prapretno i instalira bateriju od 7 MW

13. jun 2023. - Holding Slovenske elektrarne će 10 odsto struje iz druge faze razvoja solarne elektrane Prapretno isporučivati opštinama Trbovlje i Hrastnik

Svet duplirao kapacitet solara na dva teravata za samo dve godine

Svet duplirao kapacitet solara na dva teravata za samo dve godine

13. jun 2023. - Globalni savet za solarnu energiju je objavio da je dostignut nivo od dva teravata ukupnog fotonaponskog kapaciteta

dinamicne tarife cena struje negativne cene

Dinamične tarife za električnu energiju uvode Slovenci i Nemci

13. jun 2023. - Dinamične tarife za elektrčnu energiju bi trebalo da omoguće građanima da smanje račune tako što će koristiti struju kada je najjeftinija

Slovenija prostorni plan vetropark Ojstrica protivljenju gradana gradjana

Slovenija usvojila prostorni plan za vetropark Ojstrica uprkos protivljenju građana

13. jun 2023. - Vlada Slovenije je odobrila prostorni plan za vetroelektranu Ojstrica, a lokalno stanovništvo i opština su i dalje protiv tog projekta