Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) planira da instalira solarne panele na krovovima i na zemljištu četiri svoja objekta.
SMATSA je rapisala javnu nabavku za izradu studija isplativosti prvog stepena za izgradnju solarnih elektrana na četiri lokacije u Srbiji, za koje je utvrđeno da postoji ekonomska i tehnička opravdanost.
Imajući u vidu da je, u poslednjih nekoliko godina, zelena energija u ekspanziji i da je sve izraženiji trend korišćenja obnovljivih izvora energije kod provajdera letenja, kako u regionu, tako i u celoj Evropi, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore razmatra mogućnost primene obnovljivih izvora energije kroz instalaciju solarnih panela, navela je kompanija.
Dve lokacije sa zemljištem i dve lokacije sa krovovima
Cilj četiri studija isplativosti je, kako se dodaje, da za svaku lokaciju uradi analizu i procenu ekonomske i tehničke opravdanosti izgradnje solarnih elektrana, kako bi se obezbedila pouzdana osnova za dalju realizaciju projekta.
Lokacije su: SMATSA Trening centar Beograd (STC Beograd), Aerodromska kontrola letenja Kraljevo (AKL Kraljevo), Terminalni aerodromski radar Beograd (TAR Beograd) i Tehnički centar kontrole letenja Beograd (TCKL Beograd).
Rok za izradu studija do kraja novembra 2026. odnosno 2027.
SMATSA traži da se do 30. novembra ove godine izrade studije isplativosti za dve lokacije, dok je rok za preostale dve lokacije godinu dana kasnije.
Konačna dinamika izrade i raspored lokacija po godinama definisaće se naknadno, u zavisnosti od aktuelnih potreba kompanije, navodi se u javnom pozivu.
STC Beograd na krovu ima površinu od 2.000 kvadrata, a solarni paneli bi mogli da se postave i na nadstrešnici za parking. Krov bi mogao da se iskoristi na na objektu TCKL Beograd, i to na površini od 1.200 kvadrata.
AKL Kraljevo ima 45.804 kvadrata oko tornja za instalaciju fotonaponskih panela, a TAR Beograd još 10.477 kvadrata oko radara.
Posle studija prvog stepena slede studije drugog stepena
Studije isplativosti trebalo bi, između ostalog, da predlože kapacitet solarne elektrane, daju najoptimalnije tehničko rešenje, procene vrednost investicije, izrade ekonomsku analizu sa procenom perioda povraćaja investicije, navede smernice za plasiranje dobijene električne energije u sistem.
Zainteresovane firme moraju da raspolaže specijalizovanim softverskim paketom za modelovanje, simulaciju i ekonomsku analizu fotonaponskih sistema i elektrana, kao što je PVSyst ili ekvivalentan softver, piše u javnom pozivu.
Studije će predstavljati osnovu za buduće izrade studija isplativosti drugog stepena, koje će biti upotrebljene za projektovanje i instalaciju solarnih elektrana na lokacijama gde je njihova isplativost potvrđena studijama prvog stepena.
