Kina pretvara pustinju Gobi u džinovsku elektranu na solar i vetar od 450 gigavata

Pored solarnih i vetroelektrana u razvoju ukupne snage sto gigavata u nepreglednoj pustinji Gobi, Kina namerava da do 2030. tamošnji kapacitet podigne na neverovatnih 450 gigavata, što je preko dva puta više nego što je trenutno u pogonu u Sjedinjenim Državama.

Kina je već prva u svetu po stopi izgradnje elektrana na obnovljive izvore – 2020. je imala ukupno instaliranih 895 gigavata ili više nego Evropska unija, SAD i Australija zajedno. Po poslednjim podacima, prošle godine je u najmnogoljudnijoj zemlji bilo 307 gigavata solarnih kapaciteta i 328 gigavata u vetroturbinama, a ukupna snaga je verovatno premašila jedan teravat. Vlada u Pekingu sada želi da napravi ogroman korak dalje i da pustinju Gobi iskoristi za pravljenje centra za proizvodnju zelene energije svetskih razmera.

U ovom području se već razvijaju i grade projekti od ukupno sto gigavata, a direktor Nacionalne komisije za razvoj i reforme He Lifeng je otkrio ambiciju države da već 2030. tamo ima instaliranih 450 gigavata. Predsednik Xi Jinping je ranije najavio da je ukupni cilj Kine za ovu deceniju da premaši 1,2 teravata ukupne snage vetra i solara i da emisije gasova s efektom staklene bašte počnu da se smanjuju.

Pustinja Gobi je šesta po veličini na svetu, a ova država je deli sa Mongolijom. Najveći deo u Kini je u regiji Unutrašnja Mongolija, a ostatak u pokrajinama Gansu i Sinđang. Vlada je s programom pretvaranja manjih pustinjskih površina u obradivo zemljište ostvarila delimičan uspeh.

Motor razvoja za pasivne krajeve

Raniji pokušaji, manjeg obima, da se nenaseljeno i jeftino zemljište u pustinji Gobi iskoristi za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora bili su ograničenog dometa, najviše zbog slabe razvijenosti prenosne mreže. Iako i dalje postoji izazov gubitaka struje na velike daljine, Kina sada rutinski gradi ogromne dalekovode, a u međuvremenu su znatno pali troškovi opreme za solarne i vetroelektrane.

Iako i dalje postoji izazov gubitaka struje na velike daljine, Kina sada rutinski gradi ogromne dalekovode

Drugi ograničavajući faktori su izrazita razlika između dnevne i noćne temperature i velike količine prašine i peska koje smanjuju efikasnost solarnih panela.

Napori da pustinja Gobi u suštini postane elektroenergetsko središte Azije, pa i sveta, izvesno će doprineti razvoju siromašnih krajeva na zapadu države, pa i obližnjih regiona u Mongoliji i Rusiji. Što se tiče Unutrašnje Mongolije, treba pomenuti da je imala vodeću ulogu u ekspanziji proizvodnje uglja za oporavak privrede Kine nakon prvog naleta zaraze virusom korona.

Kina još ne umanjuje ulogu uglja

U svakom slučaju, prvi čovek Nacionalne komisije za razvoj i reforme, glavne državne agencije za planiranje, naveo je da će elektroenergetski sistem i dalje biti oslonjen na termoelektrane na ugalj. Budući da je snaga sunca i vetra slabo predvidljiva, ta konvencionalna postrojenja su još potrebna za baznu energiju i stabilnost mreže, pogotovo s obzirom na ubrzanu izgradnju ogromnih kapaciteta na obnovljive izvore, tvrdi He.

Obnovljivi izvori čine 43,5 procenata instaliranog kapaciteta za proizvodnju struje u Kini, ali solarne elektrane rade samo danju, vetar ne duva stalno, a hidroelektrane zavise od padavina i dotoka vode. Tako je njihov udeo u proizvodnji tek 26 odsto, dok ostatkom dominira ugalj.

Treba pomenuti da Maroko, Alžir, Tunis, Egipat i druge afričke zemlje odavno imaju ambiciju da prostranstva Sahare iskoriste za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pa i zelenog vodonika, ali u tome sporo napreduju.