Kapacitet iz korporativnih PPA ugovora u EU dostigao rekordan nivo

Obim tržišta korporativnih ugovora o otkupu električne energije u EU je već u septembru oborio dosadašnji rekord za celu kalendarsku godinu, objavio je Re-Source Platform. Kompanije iz IT i sektora teške industrije su ugovorile daleko najviše kapaciteta. Jedan drugi izveštaj je pokazao da su cene PPA ugovora za solar i vetar u trećem kvartalu porasle ukupno dva odsto.

Samo šest zemalja članica Evropske unije – Estonija, Letonija, Luksemburg, Malta, Kipar i Slovačka – još nisu registrovale nijedan korporativni ugovor o otkupu električne energije ili PPA, pokazali su podaci koje je prikupio RE-Source Platform. Mađarska, Litvanija, Slovenija i Portugal su ušli na tržište ove godine i doprineli da 2023. bude oboren rekord u ugovorenom kapacitetu. Bugarska, Austrija, Hrvatska i Rumunija su se našle na mapi prošle godine.

RE-Source Platform je do prošle nedelje zabeležio sporazume za ukupno 7,8 gigavata. Ovo merilo je pred kraj septembra već dostiglo 7,2 gigavata i tako premašilo prethodni celogodišnji rekord iz 2021. u EU.

Španija je najveće tržište od početka godine, na putu da to bude četvrtu godinu zaredom. Zanimljivo je što je tek 2018. ušla na PPA tržište. U ovoj kategoriji je, štaviše četvrta na svetu, a na vrhu tabele su Sjedinjene Države, Brazil i Australija, po podacima Međunarodne agencije za energetiku.

Kupci struje zahtevaju da se ukinu ograničenja po pitanju prihoda

RE-Source Platform je saopštio da kupci električne energije zahtevaju izvesnost na regulatornom nivou – konkretno, ukidanje gornjih granica zarade za snabdevače. Zatražili su od donosilaca odluka koji reformišu ustrojstvo tržišta struje u EU da poboljšaju pristup mreži i omoguće ubrzavanje izdavanja dozvola za nove vetroparkove i solarne elektrane.

Podrška je potrebna i u upravljanju rizicima i da bi izvodljivost bila veća kao i da se „PPA demistifikuje i da se edukuju službenici zaduženi za nabavku u kompanijama“, stoji u saopštenju. Zahteve su podržale asocijacije SolarPower Europe i WindEurope.

IT i teška industrija dominantni na korporativnom tržištu PPA ugovora

Što se tiče investitora u projekte, u izveštaju je ukazano na slične izazove: nedovoljno izvestan pristup mreži, sporost u izdavanju dozvola i cenovne rizike koji se tiču varijabilnosti proizvodnje struje iz solara i vetra.

U prva tri kvartala ove godine, preko 60 odsto korporativnih PPA ugovora potpisale su kompanije iz IT sektora (dva gigavata), teška industrija (1,8 gigavata) i telekomunikacione kompanije (650 megavata). Tako su povećale ugovorene kapacitete za 22 odsto na 11,3 gigavata, 25 procenata na devet gigavata odnosno 35 odsto na 2,5 gigavata.

Automobilska i maloprodajna industrija su ove godine dostigle i premašile nivo od po jednog gigavata ugovorenog kapaciteta i u gornjem delu lestvice se tako pridružile saobraćaju i potrošačkoj robi.

Ponuđene PPA cene porasle 18,2 odsto za godinu dana

Energy PPA Price Index, kojeg izračunava LevelTen, porastao je dva odsto u trećem tromesečju, na 86,94 evra po megavat-satu. To merilo prati vetroparkove i solarne elektrane. I te komponente su napredovale po dva odsto od jula do kraja septembra, na 99,82 odnosno 74,06 evra po megavat-satu.

Ovaj regionalni indeks pokriva 18 zemalja u EU i Veliku Britaniju. Kompanija primenjuje metodologiju P25 za ponuđačke cene vlasnika projekata u razvoju za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora za korporativne klijente i ne posmatra cene iz transakcija. Simbol se tako zove po 25. procentilu sa najnižim cenama, odnosno onih 25 odsto ponuda koje su najpovoljnije. Sporazumi obično sklapaju u tom rasponu.

Manji skup najkonkurentnijih cena može da bude na znatno nižem nivou nego po indeksu P25.

Poslednji podaci obuhvataju 186 ponuda za 145 projekata u ukupno 18 zemalja. Gledano u prethodnih godinu dana, mešoviti pokazatelj je skočio 18,2 odsto. Komponenta za vetroparkove je uzletela 27,2 procenta, a solarne elektrane samo osam odsto.

Nedostatak radne snage izaziva posledice u sektoru solarnih elektrana

Nastavak porasta kamata pojačava pritisak na oba sektora u domenu cena, istakli su autori. Takođe su ukazali na sve učestalije poniranje cena u negativnu teritoriju, ispod nule. Pojačana varljivost cena može da se pripiše faktorima poput sve veće kanibalizacije cena (kada jaka proizvodnja iz vetra i solara obori veleprodajne cene na celom tržištu, zatim sve razasutije proizvodnje, prevaziđenih mehanizama subvencionisanja i mrežne infrastrukture koja je generalno nepripremljena da primi struju iz obnovljivih izvora, piše u dokumentu.

Investitori u projekte vetroparkova i solarnih elektrana su pod pritiskom zbog povećanja kamata i negativnih cena električne energije

„To što se lanac snabdevanja stabilizuje je u prvoj polovini 2023. delimično ublažilo pritisak koji je pogonio cene naviše, ali je znatan pad proizvodnje nuklearne energije u Francuskoj poslednjih meseci podigao cene električne energije širom Centralne Evrope, povisivši cene PPA ugovora na tržištima kao što su Francuska, Nemačka i Poljska. Možda je najveće posledice imalo to što sve veći nedostatak radne snage takođe remeti modele finansiranja projekata i počeo je da investitorima u solarnu energiju dodaje premiju na EPC troškove“ (projektovanja, nabavke i izgradnje), kažu u kompaniji.

Podaci iz sektora vetra pokazuju da ta industrija ponovo hvata zalet. S druge strane, ozbiljne prepreke koje se tiču izdavanja dozvola kao i protivljenje lokalnih zajednica na mnogim tržištima uvećavaju troškove i produžavaju rokove razvoja projekata, naglašeno je u izveštaju. Još veća nevolja je što, dok ekonomika ulaganja u vetroelektrane nastavlja da se oporavlja, troškovi rastu zbog dvoseklog mača tvrdoglave inflacije po svim parametrima inputa u projektima i porasta kamatnih stopa, zaključio je LevelTen.