Kako živeti održivije: ekološke odluke koje prave razliku

Želite da pružite svoj doprinos očuvanju i oporavku životne sredine ali ne znate kako. Usvojite održiv način života. Održiv život obuhvata različite aspekte, uključujući potrošnju energije, upravljanje otpadom, transport, izbor hrane i navike potrošnje. To je pronalaženje načina da zadovoljimo svoje potrebe uzimajući u obzir dobrobit planete.

Održiv način života podrazumeva smanjenje upotrebe prirodnih resursa, uspostavljanje ravnoteže u potrošnji, ali i uspostavljanje odnosa poštovanja prema životnoj sredini, sa ciljem očuvanja planete za buduće generacije. Život u skladu sa održivim razvojem nije samo dobar za životnu sredinu, već i za vaš novčanik i zdravlje.

Ukoliko je ovo nešto što vas interesuje, ali ne znate odakle da počnete, pred vama je lista ideja za pridržavanje principima održivosti u raličitim apektima života. Neke možete da počnete da primenjujete već danas.

Budite racionalniji sa hranom

Rasipanje hrane je značajan problem na globalnom nivou. Milioni tona jestive hrane svake godine završe na deponijama, gde ispuštaju metan, gas sa efektom staklene bašte.

Ishrana bogata biljkama je na vrhu liste promena koje su pogodne za našu planetu. To ne znači da morate u potpunosti da se odreknete mesa. Za početak, ako jedete meso svaki dan, pokušajte da ga izbacite iz jelovnika samo jedan dan u sedmici.

Meso i mlečni proizvodi su odgovorni za većinu emisija gasova sa efektom staklene bašte u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Emisije se javljaju od faze proizvodnje, preko prerade i pakovanja do isporuke. Poljoprivredne aktivnosti dovode do ispuštanja dva snažna gasa: metana, koji u najvećoj meri nastaje kada stoka vari hranu, i azot-suboksida nastalog od organskih i mineralnih azotnih đubriva.

Efikasnije planirajte svoje obroke i kupovinu namirnica

Da ne biste bacali hranu, pokušajte da efikasnije planirate svoje obroke i nabavku namirnica i kompostirajte organski otpad. Kupovina lokalnih proizvoda još jedan je od načina da pozitivno utičete na životnu sredinu, jer što je lanac ishrane kraći, manje otpada nastaje pre nego što stigne u vašu kuhinju.

Jedan od motiva za racionalniju upotrebu hrane može da vam bude podatak da, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, broj ljudi pogođenih glađu iznosi 828 miliona, što je skoro 10 odsto svetske populacije.

Smanjite korišćenje vode

Najmanje što možete da uradite kako biste smanjili potrošnju vode, jeste da ne ostavljate slavinu otvorenom dok perete zube ili brijete lice. Proverite da li vam voda negde curi i popravite kvarove.

Takođe možete da instalirate slavine, tuševe i WC-školjke koje koriste manje vode. Ovi uređaji pomažu u smanjenju potrošnje vode bez gubitka funkcionalnosti.

Ako imate baštu, koristite sisteme za zalivanje koji su efikasni i prilagođeni potrebama biljaka. Možete da sakupljate kišnicu za zalivanje, a ukoliko baštu zalivate uveče ili rano ujutro isparavanje vode će se smanjiti.

Izbegavajte plastiku

Godišnje proizvedemo 430 miliona tona plastičnih proizvoda, a mnogi nakon samo jedne upotrebe postanu otpad. Ono što vidimo je strašno, ali ono što ne vidimo je još strašnije. Mikroplastika, komadići dužine do pet milimetara, nalazi se u zemlji, vodi i u našem organizmu!

Litar flaširane vode sadrži oko 240.000 nanoplastičnih fragmenata

Na primer, industrija flaširane vode koristi milijarde plastičnih boca za jednokratnu upotrebu godišnje. Istraživanje koje su vodili naučnici sa Univerziteta Kolumbija otkrilo je da litar flaširane vode u proseku sadrži oko 240.000 nanoplastičnih fragmenata. Nanočestica ima veličinu manju od jednog mikrometra i može prodreti u krvotok.

Proizvodnja plastike je takođe veliki uzročnik klimatske krize sa kojom se suočavamo. Jedna je od energetski najintenzivnijih industrijskih procesa. U svetskoj potrošnji naftnih derivata kao goriva učestvuje sa šest odsto, a i sama se proizvodi od nafte.

Najbolja opcija za zdravlje i životnu sredinu je poneti bocu za višekratnu upotrebu napunjenu vodom sa česme. Zatim, izbagavati pribor i posude za hranu za jednokratnu upotrebu, kao i plastične slamčice.

Plastične kese za jednokratnu upotrebu nisu biorazgradive. Potrebno je 700 godina kako bi kesa počela da se raspada, a približno hiljadu da se potpuno raspadne. Osim toga, onima koje se reklamiraju kao biorazgradive zapravo je potrebna industrijska obrada da ne bi naštetile životnoj sredini. Ceger od recikliranog pamuka može da bude odlična zamena i da se koristi bezbroj puta.

Brza moda i mikroplastika idu ruku pod ruku, pazite šta kupujete

Modna industrija je odgovorna za nastanak preko 92 miliona tona otpada svake godine, od čega se većina spaljuje, šalje na deponije ili izvozi u zemlje u razvoju. Na globalnom nivou, svega 20 odsto odbačene odeće se ponovo iskoristi ili reciklira.

Postoji mnogo načina da budete moderni i održivi. Možete popraviti svoju odeću kako biste je duže zadržali ili je prepraviti tako da odgovara trenutnim trendovima. Prodavnice vintidž i polovne odeće nude pristupačnije alternativne opcije, a odeću možete i razmenjivati sa prijateljima ili na bazarima.

Jedna trećina mikroplastike u okeanu dolazi iz veš mašina

Pre kupovine, uvek razmislite da li vam je potreban novi komad. Međutim, ukoliko želite nov komad odeće, birajte kvalitetne materijale poput vune, svile, organskog pamuka. Sintetički tekstil se smatra najvećim poznatim izvorom mikroplastičnih komponenata koje zagađuju svetske okeane. Kako? Na globalnom nivou preko jedne trećine (35 odsto) mikroplastike u okeane dolazi iz naših veš mašina.

Svaki put kada perete odeću u veš mašini, pod uticajem tople vode, tumbanja i trenja garderobe, razdvajanjem tekstilnih niti nastane i do 12 miliona mikrovlakana.

Uštedite energiju, izolujte kucu, postanite prozjumer

Male promene u našoj svakodnevnoj upotrebi energije mogu napraviti veliku razliku, kako na našim računima, tako i u emisijama iz domaćinstva.

Jednostavne navike poput gašenja svetla i uređaja kada se ne koriste, korištenja energetski efikasnijih sijalica i odabira obnovljivih izvora energije mogu napraviti značajnu razliku.

Većina naše energije danas dolazi iz fosilnih goriva

Većina naše energije danas dolazi iz fosilnih goriva. Pri njihovom sagorevanju oslobađa se ugljen-dioksid, a on se akumulira u atmosferi s drugim štetnim gasovima i dovodi do klimatskih promena. Prelaskom na obnovljive izvore energije možemo smanjiti ugljenični otisak do 2,5 tona godišnje.

Sa demokratizacijom energetike, došlo je do promene sistema u kom na jednoj strani imamo snabdevače – velike, moćne kompanije, a na drugoj strani kupce – domaćinstva. Sada, ako živite u kući ili imate pristup krovu, možete postati prozjumer, odnosno kupac-proizvođač, koji uz pomoć solarnih panela proizvoditi energiju za sopstvenu potrošnju.

Cena instaliranja solarnih panela i prateće opreme u poslednjih desetak godina smanjena je oko 90 odsto, a dobra vest je da u Srbiji možete dobiti i subvencije od države koje pokrivaju više od 50 odsto investicije.

Mere energetske efikasnosti poput izolacije ili zamene peći na ugalj toplotnom pumpom značajno će smanjiti ugljenički otisak. Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije raspisalo je konkurs za dodelu subvencije u ukupnoj vrednosti od 130 miliona dinara za kupovinu kotlova i peći na ekološki prihvatljiviji energent.

Ukoliko poznajete nekoga u vašoj okolini sa kim biste mogli da se udružite i napravite solarnu elektranu, kao primeri dobre prakse mogu da vam posluže projekti prvnih zadružnih solarnih elektrana u Srbiji i Sloveniji.

Putujte vozom

Nakon pandemije, ljudi su postali svesniji svojih kulturnih, ekonomskih i ekoloških uticaja koje imaju kao turisti, a čak 72 odsto ljudi smatra da je održivo putovanje od vitalnog značaja.

Kratke vožnje automobilom možete da zamenite vožnjom bicikla. Vožnja biciklom 10 kilometara nedeljno nije dobra samo za vaš  kardiovaskularni sistem, već i štedi 300 kilograma gasova sa efektom staklene bašte tokom godine.

Umesto avionom putujte vozom

Za duže relacije, umesto avionom putujte vozom. Vozovi troše znatno manje energije nego drugi vidovi transporta. Pri putovanju vozom ispušta se 66 do 80 odsto manje CO2 nego pri korišćenju aviona ili automobila.

Ukoliko ne možete da se odreknete putovanja automobilom, da li ste razmišljali o kupovini električnog automobila? Vlada Srbije je odobrila 170 miliona dinara za nabavku ekoloških vozila u 2024. godini. Još jedna dobra vest je da će u Srbiji uskoro početi zamena vozila sa dizel i benzin motorima za novija, ekološki prihvatljivija vozila, uz subvenciju države od 2.100 do 2.900 evra.

Reciklirajte i pravilno odvajajte otpad

Recikliranje je ključni korak ka smanjenju otpada i očuvanju resursa. Razdvajajte otpad i redovno reciklirajte plastiku, staklo, papir i metal. Ponovna upotreba i recikliranje smanjuju emisije i štede prirodne resurse.

Odvojeno prikupljanje je ključno, jer mešanjem različitih vrsta otpada nepovratno gubimo njihova korisna svojstva i pretvaramo otpad u smeće. Pomešamo li papir sa mokrim frakcijama kuhinjskog otpada, taj papir više ne možemo reciklirati.

Oko 60 odsto otpada, ukoliko se pravilno odvoji i odloži, može se reciklirati ili prenameniti

Prema procenama stručnjaka 60 odsto otpada, ukoliko se pravilno odvoji i odloži, može se reciklirati ili prenameniti. Naime, više od tve trećine otpada iz domaćinstva moguće je odvojiti i ponovo iskoristiti. Nepravilnim odvajanjem otpada ne iskorišćavaju se vredne sirovine i resursi za izradu novih proizvoda, a više od 88 odsto otpada iz domaćinstva završi na deponijama.

Odvajanje otpada možemo postepeno uvoditi kao životnu naviku, a najvažniji i prvi korak je organizovanje mesta za odvajanje otpada u sopstvenom domaćinstvu. Stara kartonska kutija od nekog kućnog aparata može poslužiti kao idealna spremište za skladištenje iskorišćenog papira i kartona.

Staklenu ambalažu takođe možete odlagati u staru kartonsku kutiju. Za odlaganje plastične, metalne i tetrapak ambalaže dovoljno nam je jedno spremište ili veća posuda. Bitno je samo odložiti čistu ambalažu, bez ostataka hrane. Na kraju, samo mali procenat otpada iz domaćinstva će završiti u kanti za otpad.

Pored toga, pravilno odlaganje elektronskog i električnog otpada je od suštinskog značaja za sprečavanje zagađivanja i ispuštanja potencijalno toksičnih supstanci iz starih uređaja.

Smanjite otpad tako što ćete birati proizvode sa minimalnom ambalažom, kupovati u većim pakovanjima kako biste smanjili otpad od ambalaže i izbegavati jednokratne predmete.