Klimatske promene

Kada kažeš klimatske promene misliš na…

climate-change-EIB survey

Foto: iStock

Objavljeno

12.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

12.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Ljudi širom sveta najveću opasnost od klimatskih promena vide u sve većem broju prirodnih katastrofa. Među četiri najčešće asocijacije na klimatske promene su im i narušavanje životne sredine, porast temperature i širenje bolesti.

Stavovi o klimatskim promenama rezultat su istraživanja Evropske investicione banke (EIB) u kojem su učestvovali stanovnici Evropske unije, SAD i Kine.

Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, smatra da je od rangiranja opasnosti koje nam dolaze kao posledica klimatskih promena, važnije da velika većina ljudi shvata da su ekstremni događaji povezani sa promenama klime.

Samo građani Kine klimatske promene vide kao najveći izazov za čovečanstvo u XXI veku

Zanimljivo je da je istraživanje pokazalo da građani Kine klimatske promene vide kao najveći izazov za čovečanstvo u XXI veku, dok je za Evropljane i Amerikance to pandemija COVID-19.

Kada su upitani šta vas najviše brine kada je reč o posledicama klimatskih promena ispitanici širom sveta imali su na raspolaganju već pomenute četiri opcije, ali i sve češći sukobi i ratovi, uništavanje biodiverziteta, migracije, porast cena hrane i pića.

Dve opasnosti su se plasirale na prva dva mesta i u EU, i u SAD i uKini: prirodne katastrofe i narušavanja životne sredine.

posledice klimatske promene ljudi strah istrazivanje

Stanovnici EU, posle prirodnih katastrofa, štete po životnu sredinu i porasta temperature, kao velike probleme vide gubitak biodiverziteta (25%), sve više sukoba i ratova (21%), rast cene hrane i pića (20%) i migracije (15%).

Đurđević: najvažnije je da ljudi povezuju ekstremne događaje i klimatske promene

Rezultati ankete EIB-a nisu iznenađenje za Vladimira Đurđevića, profesor Fizičkog fakulteta Univeziteta u Beogradu, koji kaže da slične stavove imaju i građani u Srbiji.

Za njega je najvažnije da velika većina ljudi prihvata realnost klimatskih promena, i da ih povezuje sa ekstremnim događajima, ali i da su svesni da nešto mora da se uradi da bi se izbegla dalja eskalacija problema.

To do samo pre par godina, na primer, uopšte nije bio slučaj u SAD i u tom smislu ovo je iskorak, posebno za tu državu, ističe on za Balkan Green Energy News.

Poražavajuće je što anketa pokazuje da većina građana misli da je ključ u indvidualnim akcijama

Malo je poražavajuće, dodaje, što anketa pokazuje da većina građana misli da je ključ u indvidualnim akcijama, iako se zna da su za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte prvenstveno odgovorne države, u smislu donošenja odgovarajućih politika i planova.

Đurđević ističe da mora da postoji jasan okvir, nacionalna politika, da bi individualne akcije mogle da ostvare pun potencijal. Sa druge strane, spremnost političara da donose očekivane nacionalne politike, zavisi i od zainteresovanosti građana za ovu temu.

Vremenski okvir da se nešto uradi je sve uži, i ako se propusti šansa, neće biti nove

„U tom smislu deluje da ovo liči na priču, gde se ne zna šta je starije kokoška ili jaje, ali izgleda sasvim izvesno da ako su političari dovoljno svesni i spremni da pokrenu promene da će se sve mnogo brže desiti nego da se čeka prvo na osvešćivanje velike grupe pojedinaca iz čega će proizaći politike. Kada je reč o klimatskim promenama stvar je vremenskog okvira u kome bi nešto trebalo da se dogodi, i taj okvir je sve uži, i ako se propusti šansa, neće biti nove“, upozorava on, i dodaje da je svako odugovlačenje u svtari je još jedan poraz.

Zato on smatra da bi najveći deo odgovornosti trebalo da snose oni koji rukovode državama a ne da se distribuira odgovornost na sve, pravdajući se kako ljudi nisu spremni da se odreknu ovoga ili onoga.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

penzioni fondovi, Ujedinjeno Kraljevstvo, nafta, fosilna goriva

Penzioni fondovi predmet satire zbog podrške industriji fosilnih goriva

12. novembar 2021. - Penzioni fondovi u Velikoj Britaniji drže 88 milijardi funti u akcijama i obveznicama naftnih i gasnih kompanija

CAN Europe, Zapadni Balkan, NEKP

CAN Europe: NEKP-ovi BiH, Kosova* i Srbije nemaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve i definisane godine za napuštanje uglja

12. novembar 2021. - Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Srbija poslale su nacrte NEKP-ova Sekretarijatu Energetske zajednice na pregled krajem juna i jula 2023.

dijalog o klimatskim promenama srbija undp cop 28

Dijalog o klimatskim promenama: Rast temperature u Srbiji 60 odsto veći od globalnog proseka

12. novembar 2021. - U susret najvažnijem svetskom skupu o klimatskim promenama COP 28 Ministarstvo zaštite životne sredine i UN organizovali su skup u Srbiji

reset lazna haoticna dekarbonizacija analiza zapadni balkan kusljugic miljevic rajakovic

Analiza politika EU za dekarbonizaciju Zapadnog Balkana: Ako se nešto ne promeni nastaviće se haotična dekarbonizacija

12. novembar 2021. - Analiza Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu je rezultat istraživanja u kojem je učestvovalo više od 100 stručnjaka iz regiona