Istorijska odluka Evropskog parlamenta: od 2035. zabrana prodaje automobila sa unutrašnjim sagorevanjem

Evropski parlament je u Strazburu prošle nedelje doneo, reklo bi se, istorijsku odluku o zabrani prodaje vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje od 2035. godine posle žučne rasprave i brojnih protivljenja, odbacujući čak i „kompromisni predlog“ o smanjenju emisije CO2 od 90 odsto. Mnoge zemlje su nezadovoljne ovom odlukom, a u Nemačkoj tvrde da će ih to koštati četvrtine radnih mesta u auto-industriji. Čeka li Evropu „Havana efekat“?

Zakon, čiji je cilj da se do 2030. smanji ukupna emisija ugljen-dioksida za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. podržalo je 339 evroparlamentaraca, 249 je bilo protiv, a 24 su se uzdržali od glasanja.

Ovaj klimatski paket koji su u EU  nazvali „Spremni za 55“ (Fit for 55, eng.) sadrži predloge koji će uticati na svakodnevni život građana Unije, uključujući kakve će automobile voziti, kako će izolovati svoje domove, proizvoditi čelik ili upravljati šumama i zemljištima. Nove mere, između ostalog,  predviđaju povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, veću energetsku efikasnost, usklađivanje poreske politike sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora i očuvanje šuma.

Planom je predviđeno pooštravanje postojećeg Sistema trgovine emisijama štetnih gasova (ETS). Taj mehanizam, kojim je do sada bilo obuhvaćeno oko 10.000 postrojenja u energetskom sektoru i prerađivačkoj industriji, kao i avio-saobraćaj unutar Unije, biće proširen na pomorski sektor, a uspostavljen je i poseban sistem koji će obuhvatiti zgrade i drumski saobraćaj.

Zakonom sprečeno i premeštanje proizvodnje dizelaša i benzinaca u države van EU

Ova poslednja odredba o drumskom saobraćaju je i izazvala najviše bure – emisija štetnih gasova na novim vozilima će morati da bude smanjena za 55 odsto do 2030, a od 2035. godine moći će da se proizvode samo vozila sa nultom emisijom gasova. U skladu s tim ciljem, zemlje članice će morati da prošire infrastrukturu za dopunu električnih automobila i vozila na vodonik.

Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje automobilskih giganata u druge zemlje primenjivaće se mehanizam prekograničnog poreza na CO2 (CBAM) koji ima za cilj, kako je navedeno u obrazloženju, ograničenje takozvanog „curenja ugljen-dioskida“, što će rezultirati sprečavanjem premeštanja proizvodnje u zemlje koje nemaju obavezu plaćanja poreza na CO2.

Koristi od klimatskih politika EU jasno premašuju troškove ove tranzicije na srednji i dugi rok, ali na kraći one ipak mogu staviti dodatni pritisak na siromašnija domaćinstva, mikro preduzeća i korisnike prevoza – saopštila je Evropska komisija, predloživši uvođenje Socijalnog klimatskog fonda da bi zemlje članice pomogle građanima da ulažu u energetsku efikasnost, nove sisteme hlađenja i grejanja i čistija prevozna sredstva.

Predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen je istakla da će Evropa sprovoditi svoje klimatske politike kroz inovacije, investicije i socijalnu kompenzaciju.

Ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje granice. Želimo da narednoj generaciji ostavimo zdravu planetu kao i dobre poslove i rast koji ne šteti našoj prirodi. Evropski zeleni dogovor je naša razvojna strategija koja ide ka dekarbonizovanoj ekonomiji, rekla je Fon der Lajen na konferenciji za medije.

Oštre kritike odluke Evropskog parlamenta: Na pomolu „Havana efekat“

Zakon je usvojen, odlaganja nema i sada slede naporni pregovori sa državama članicama EU. One bi do kraja juna trebalo da izađu sa zajedničkim stavom, a neke, poput Češke, oštro se protive zabrani. Dobro obavešteni izvori tvrde da je ova odluka EU izazvala i rascep u nemačkoj Vladi. Ipak i u Berlinu smatraju da su  male  šanse da se benzinci i dizelaši spasu, jer za ovu odluku EU nije potreban potpuni konsenzus pa nijedna zemlja sama ne može da je blokira.

Što pre u Evropi uspemo u ovoj tranziciji i oslobodimo se zavisnosti od skupih fosilnih energenata, to ćemo bolje stajati u globalnoj konkurenciji, rekla je nemačkim medijima Katarine Drege, šefica Zelenih u nemačkom Bundestagu.

Ali, ona je izgleda zaboravila da prosečan Nemac obožava svoj automobil i da je automobilska industrija glavna grana najjače evropske industrije koja zapošljava oko 1,3 miliona radnika a još oko milion radnih mesta zavisi od nje i da će tranzicija na prouzvodnju električnih vozila ugasiti najmanje 375.000 radnih mesta do 2040.

Nekadašnji  ministar saobraćaja Nemačke, bavarski konzervativac Andreas Šojer, čak tvrdi da zabrana automobila znači „deindustijalizaciju kontinenta“. Bliski njegovim stavovima su i  Liberali, koji sa Socijaldemokratama i Zelenima čine nemačku Vladu. Oni posebno zameraju što Evropski parlament ne ostavlja mogućnost da klasični automobili idu na alternativna goriva, poput sintetičkih  ili metana, podsećajući da u  koalicionom ugovoru stoji da će se Vlada zalagati za e-goriva, to jest protiv zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem ukoliko ne emituju ugljen-dioksid.

Jens Gizeke, evropski poslanik nemačkih Demohrišćana je u obraćanju nemačkim medijima rekao da se prethodnih dana jedva spasavao od lobista „sa svih strana“ ističući da je protiv zabrane i naziva je „nasilnom elektrifikacijom“. Kaže, moguće da nas čeka „Havana-efekat“, misleći tu na prizore iz glavnog grada Kube gde se voze prastari automobili. „Romantično gledano – to su oldtajmeri, ali praktično gledano to su trovačnice.“

Sprovođenje ovog zakona ne znači da će 2035. klasični automobili isparilti sa ulica – svako će moći da  vozi svoj auto, čak i da kupi polovni.  Ali, proizvođači više neće smeti da prave i prodaju nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Brzi punjači su rak-rana: Nemačkoj treba najmanje milion a ima 60.000

Nemačku smo naveli kao primer jer je jasno da je ona lokomotiva evropskog razvoja i da su ovi tektonski poremećaji u auto-industriji najveći baš u ovoj zemlji. Problemi sa kojima se ostale članice suočavaju, a to je zajedničko i za sve ostale zemlje, ne samo Evropske unije, su velika cena električnih automobila, pre svega baterija koje će, zbog relativno malih nalazišta litijuma, glavne komponente za baterije, biti sve skuplje. Tu je i još uvek mala autonomija vozila, predugo punjenje i čini se, najveća „rak-rana“ celog sistema – nedovoljna mreža punjača. Ovaj problem je sve uočljiviji u Norveškoj koja prednjači po prodaji električnih vozila (prošlog meseca čak 95 odsto vozila kupljenih u ovoj zemlji su bili na električni pogon) jer se stvaraju veliki redovi i na punjenje automobila ponekad se čeka nekoliko sati!

U Norveškoj, treba napomenuti, zabrana prodaje dizelaša i benzinaca stupa na snagu 2025. godine, dok za 2030. isto planiraju Velika Britanija, Švedska, Danska, Holandija i Belgija, a Francuska je ovaj korak planirala „najdalje do 2040“.

Ono što „Zeleni“ ne žele da priznaju je i problem dobijanja električne energije, koje očigledno Evropa, nema dovoljno. Poslednji meseci su pokazali svu ranjivost sistema i ponovno „okretanje prema uglju“ (bez obzira što ga Nemci na primer uvoze iz Kolumbije). Upozorava se i na činjenicu da je takozvani karbonski otisak pri proizvodnji električnih vozila ogroman i da je kada se sve uzme u obzir cilj „manje zagađenje životne sredine“ bar kada je automobilska industrija u pitanju još daleko, svakako dalje od 2035.

Pri tome ostaje pitanje i dali je uopšte moguće zameniti i do 2040. godine sva vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem električnim ili na vodonik.

U Nemačkoj na primer,  od oko 48 miliona registrovanih automobila svega 1,3 miliona otpada na električne. U zemlji ima oko 60.000 brzih punjača za te automobile, a procene kažu da je za održivu mrežu potrebno oko milion takvih punionica. Vozila su sve skuplja a i nema ih dovoljno zbog nestašice delova, pre svega električnih komponenti pa se ona predviđanja da čemo posle 2036, sve više voziti oldtajmere čine sve izvesnijim.

Niko ne zna koliko će odluka Parlamentaraca EU  koštati, ali se zna ko će je platiti

Elektroautomobili su sve skuplji. Rast cena sirovina je konstatan. Poskupljuje i cena po pređenom kilometru jer nema dovoljno električne energije (o zelenoj da i ne govorimo), gde će se skladištiti istrošene baterije, koliko će sve to koštati?

Sve što je zamišljeno koštaće mnogo na ovaj ili onaj način građane EU. I dok neki tvrde da je ovo samo ulaganje u budućnost mnogi uticajni političari (ali i stručnjaci, ekonomisti) su pesimisti.

“Tražićemo mnogo od naših građana“ – kaže šef EU za klimatska pitanja EU Frans Timermans. “Tražićemo dosta i od naše industrije, ali to radimo iz plemenitog razloga. Radimo to da bi ljudska vrsta imala ikakvu šansu.”

Što se tiče auto-industrije čini se da većih otpora nema. Manje-više su svi spremni za prelazak na potpunu proizvodnju automobila na električni pogon.  Folksvagen i Volvo su već najavili i pre odluke EU da će 2035. proizvoditi samo vozila na električni pogon. Slične planove su najavili i Dženeral motors, Jaguar, Ford, Mercedes, BMW. Tojota koja će morati da se odrekne svoje hibridne tehnologije je nedavno otkrila da već ima spremnih dvadesetak modela na električni pogon. Ali i dalje, čini se Japanci veruju da je budućnost vozila vezana za pogon na vodonik.