Hidroelektrane su u velikim paketima za privredni oporavak skrajnute i uglavnom ih nema među tehnologijama koje su dobile prioritet u nastojanjima da se postigne klimatska neutralnost. Međunarodna agencija za obnovljivu energiju i Međunarodno udruženje za hidroenergiju udružile su snage da istaknu važnost ovih postrojenja za skladištenje energije, balansiranje i fleksibilnost sistema, a u fokusu kampanje je održiva hidroenergija.
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol podržao je dogovor Međunarodne agencija za obnovljivu energiju i Međunarodnog udruženja za hidroenergiju da u javnosti promovišu ulogu koju održiva hidroenergija ima u elektroenergetskom sistemu i da pomognu da se ubrza razvoj, finansiranje i sprovođenje takvih projekata. Poznate i kao IRENA odnosno IHA, one su saopštile da je inicijativa pokrenuta da bi čist način skladištenja i usluge fleksibilnosti koje pružaju hidroelektrane bili bolje prepoznati i plaćeni.
Hidroenergija je najiskorišćeniji obnovljivi izvor na svetu – čini preko polovine kapaciteta zelene energije i direktno zapošljava dva miliona ljudi, naglasile su ova internacionalna organizacija i industrijska grupacija.
IRENA procenjuje da je do 2050. potrebno instalirati hidroelektrane ukupne snage 850 gigavata da bi mogli biti ispunjeni uslovi iz Pariskog sporazuma. Po podacima kojima raspolaže IHA, to je 65 odsto postojećeg svetskog kapaciteta. IRENA preporučuje da se ulaganja sve do 2030. godine povećaju dva i po puta, pa da se održiva hidroenergija razvija sa 55 milijardi dolara godišnje.
Ostale grane koje koriste obnovljive izvore verovatno su uspešnije u lobiranju
„Ne obavljamo svoj pedagoški rad dovoljno dobro ili su napori pri lobiranju za druge tehnologije uspešniji. Bilioni dolara novca se ulivaju u privrede u okviru paketâ za ekonomski oporavak. Vidim da neke zemlje već uvode podsticaje za hidroelektrane. To su veoma dobre vesti, ali želimo da toga bude više“, izjavio je Birol.
Birol: Oporavak privrede neće biti održiv ukoliko vlade ne uskoče i podstaknu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost
Vlade moraju da podrže energiju iz obnovljivih izvora i mere energetske efikasnosti ukoliko nameravaju da učine oporavak održivim, dodao je. „Hidroenergija je naš zaboravljeni radni konj“, po rečima šefa IEA.
Agencija je uverena da se energetska tranzicija neće sprovesti ukoliko sve bude prepušteno tržištima, izjavio je Birol. „Postoji potreba za državnim podsticajima da bi tranzicija ka čistoj energiji bila sigurna i istovremeno priuštiva. Bez vrednovanja, bez nadoknade nećemo doživeti velike poduhvate“, rekao je i podvukao da su tokovi kapitala ka energetskoj tranziciji u regionima u razvoju preslabi.
Održiva hidroenergija donela standarde, ali to nije pomoglo reputaciji
Birol je pohvalio rad IHA na standardu za održivi razvoj hidrosektora. Reč je o ESG kodeksu za zaštitu životne sredine, socijalnu komponentu i korporativne aktivnosti i protokolu za procenu održivosti u hidroenergetici.
Male hidroelektrane su proteklih godina na Zapadnom Balkanu ocrnile celokupnu hidroenergetiku
Ipak, jako mali broj investitora ih je primenio od početka prošle decenije. Za to vreme, standardi zaštite životne sredine su se u mnogim delovima planete pooštravali, a svest o rizicima po staništa se širi. Zabeleženi su brojni sukobi između investitorâ i stanovništva koje trpi zbog izgradnje brana i hidroelektrana, dok organizacije za zaštitu životne sredine uspevaju da dobiju međunarodnu podršku i pritiskaju vlasti da kontrolišu usklađenost projekata sa zakonom.
Jedan od primera je loša reputacija celog sektora na Zapadnom Balkanu zbog izgradnje malih hidroelektrana poslednjih nekoliko godina, jer se uništavaju dosad nedirnute reke, a građevinski radovi na vodotokovima ugrožavaju način života stanovnika sela, od kojih su mnoga izolovana i siromašna.
Dominantan faktor u skladištenju struje
Generalni direktor IHA Eddie Rich istakao je da reverzibilne hidroelektrane čine 96 odsto svih kapaciteta za skladištenje energije, ali da hidroenergetika ne izaziva toliki entuzijazam i da ne privlači istu količinu investicija u istraživanja i razvoj kao vetroelektrane, solarni parkovi, vodonik i baterije na litijum.
„Uprkos onome što mnogi od nas smatraju ubedljivim dokazima da ima centralnu ulogu u stvaranju čiste energije i podršci raznim vidovima energije iz obnovljivih izvora, nije neminovno da će hidroenergetika biti deo tog procesa. Paketi zelenih stimulansa su najviše usmereni na vetar i solar. Hidroenergija se retko navodi uz vetar iz solar kao ozbiljan faktor za energetsku tranziciju. Investicije u taj sektor retko imaju prođu što se tiče finansiranja, a neke zemlje čak ne priznaju sve segmente hidroenergetike za obnovljivu energiju“, izjavio je.
Fleksibilnost i usluge balansiranja koji su mogući zahvaljujući hidroelektranama otvaraju vrata za uvođenje raznih formi zelene električne energije, naglašava generalni direktor agencije IRENA Francesco La Camera. „Kada je reč o postizanju ugljenične neutralnosti ili stoodstotnom učešću obnovljivih izvora, nije slučajno što su zemlje koje su veoma blizu tog cilja ili su odmakle daleko na tom putu one sa hidroelektranama“, rekao je.
Naravno. Budućnost je nesporno u obnovljivim izvorima ali je njihov veliki nedostatak nemogućnost regulacije. Solarne elektrane proizvode samo danju, a vjetrenjače onda kad ima vjetra. Noću kad nema vjetra, nema ni energije. U takvim situacijama, ako nema termoenergije, energija se može proizvoditi jedino u hidro kapacitetima. Barem do dana kad i baterije postanu po cijeni pristupačne za ove potrebe.