OIE

Hrvatska usvojila strategiju za vodonik do 2050.

hrvatska strategija za vodonik

Foto: iStock

Objavljeno

28.03.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

28.03.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Hrvatska planira da do 2030. godine instalira kapacitete za proizvodnju vodonika snage 70 megavata (MW), a 2.750 MW do 2050. godine, što bi povećalo udeo u ukupnoj potrošnji energije sa nula na 0,2 odsto odnosno 11 odsto, navodi se u Hrvatskoj strategiji za vodik od 2021. do 2050. godine koju je usvojio Hrvatski sabor.

Izgradnja elektrolizera snage 70 odnosno 2.750 MW do 2050. godine je planirano u skladu sa scenarijem klimatske neutralnosti do 2050. Ali, kako se navodi u Strategiji, s obzirom na potencijal koji privreda zasnovana na vodoniku sve više dobija u EU, kao i potencijal koj je Hrvatska iskazala u pogledu obnovljvih izvora energije, navedeni ciljevi mogu se dodatno povećati u slučaju primene scenarija ubrzanog razvoja privrede zasnovane na vodoniku.

U tom slučaju moguće je instaliranje elektrolizera kapaciteta 1.270 MW do 2030. odnosno 7.330 MW do 2050, piše u Strategiji i dodaje da bi to pvećaloudeo vodonika u potrošnji energije na 3,75 do 2030. odnosno 15 odsto do 2050.

Strategija, kako se navodi, daje nacionalnu viziju razvoja, istraživanja, proizvodnje, infrastrukture i primene tehnologije vodonika, s ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, kao i viziju nacionalnih ciljeva vezanih za razvoj infrastrukture za alternativna goriva.

Potrebna ulaganja od 3,1 do 9,3 milijarde evra

U Strategiji se podseća da EU strategija za vodonik procenjuje iznos ukupnih ulaganja u proizvodne kapacitete do 2050. u rasponu od 180 do 470 milijardi evra, i navodi da će za uspostavljanje privrede zasnovane na vodoniku u Hrvatskoj takođe biti potrebna značajna ulaganja. I to u svim sektorima, od proizvodnje, unapređenja i podsticanja novih tehnologija, istraživanja, skladištenja i transporta do korišćenja u transportu (punionice i vozila) i industriji (tehnološki procesi).

Za svaki od dva scenarija procijenjene su potrebne kapitalne investicije koje uključuju troškove elektrolizatora, kompresora i rezervoara za vodonik.

Scenario klimatske neutralnosti zahteva investicije od 23,8 milijardi kuna (3,1 milijarda evra) do 2050, a scenario ubrzanog razvoja privrede zasnovane na vodoniku 70,2 milijarde (9,3 milijarde evra), piše u studiji.

Hrvatska je ranije najavila da bi prvo potrojenje za proizvodnju vodonika trebalo da dobije do 2025.

Tagovi: ,
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Preokret klimatske politike G7 lideri ulaganje LNG gas nuklearke

Preokret klimatske politike G7: lideri podržali ulaganje u LNG, gas, nuklearke

29 јуна 2022 - G7 se formalno drži klimatskih ciljeva, a za to vreme promoviše LNG i fosilni gas uopšte kao i nuklearne elektrane

vetroelektrane-na-vodi

Rekordna godina za vetroelektrane na vodi – instalirano 21,1 GW novih kapaciteta

29 јуна 2022 - Do kraja decenije očekuje se još 260 GW novih vetroelektrana na vodi, čime bi ukupan svetski kapacitet dostigao 316 GW, saopštio je GWEC

vetroelektrane-na-vodi-eu

EU prete izazovi u ostvarivanju ambicioznih ciljeva za vetroelektrane na moru

28 јуна 2022 - Problemi mogu nastati zbog nedovoljnog broja specijalnih brodova za montiranje vetroturbina na vodi

Ministri energetike Savet EU ciljeve zelenu energiju energetsku efikasnost

Ministri energetike zemalja EU podigli ciljeve za zelenu energiju, energetsku efikasnost

28 јуна 2022 - Savet EU je usvojio više ciljeve za zelenu energiju i energetsku efikasnost u okviru paketa Fit for 55, za pregovore s Evropskim parlamentom