Hrvatska bi u narednim mesecima trebalo da dobije regulatorni okvir, koji bi omogućio ubrzani razvoj baterijskih sistema za skladištenje energije u 2027. godini.
Kapacitet baterija u Hrvatskoj, prema procenama Hrvatske gospodarske komore (HGK) iz marta, bio je samo 11 MW. Jedan od projekata koji je u razvoju je velika samostalna baterija kod Šibenika.
HGK sada kaže da bi novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o tržištu električne energije trebalo da stupi na snagu na jesen. To će, dodaju, biti glavni pokretač za donošenje dodatnih podzakonskih i regulatornih akata u nadležnosti Hrvatske energetske regulatorne agencije (HERA), kako bi se početkom 2027. godine omogućila realizacija projekata skladištenja energije.
HERA priprema dva važna akta
HERA bi, kako se čulo na okruglom stolu o baterijama u organizaciji HGK-a, trebalo da donese opšte uslove za korišćenje mreže i snabdevanje električnom energijom i metodologiju za utvrđivanje naknade za priključenje na elektroenergetsku mrežu novih korisnika i za povećanje priključne snage postojećih korisnika mreže.
Na okruglom stolu se razgovaralo o prostornim uslovima za gradnju, energetskim odobrenjima, uslovima priključenja, mrežarini i statusu povlašćenosti.
Kada je reč o prostornim uslovima gradnje, od januara 2026. na snazi je Zakon o prostornom uređenju koji ih definiše. Ali, kako je rečeno, problem je što u nekim slučajevima ima preklapanja sa Zakonom o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji.
Mrežarina predstavlja značajan trošak u planiranju operativnih troškova
Kod energetskih odobrenja glavna tema bio je nearbitražni model rada baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS), koji ne zahteva izdavanje ni promenu energetskog odobrenja. Opcije su i arbitražni i kombinovani model na lokaciji elektrana na obnovljivu energiju.
Mrežarina je važna jer predstavlja značajan trošak u planiranju operativnih troškova, pa je potrebno što pre definisati njen obračun za samostalni ili arbitražni model baterija.
Šćulac: U razvoju projekti ukupne snage skoro 1.100 MW
Marija Šćulac, potpredsednica HGK, istakla je da su baterije trenutno tehnologija koja se nalazi na prvom mestu prema zainteresovanosti investitora. To potvrđuje i činjenica da su izdata ili zatražena energetska odobrenja za projekte ukupne snage od skoro 1.100 MW, što ukazuje na snažan investicioni potencijal i dalji rast kapaciteta obnovljivih izvora, navela je ona.
Baterije za skladištenje energije su, kako je dodala, potreba mreže i elektroenergetskog sistema. Tržište će, smatra Šćulac, definisati isplativost ulaganja u baterije, pa ih zato ne bi trebalo ograničavati.
Pleić: Napravljen značajan pomak
Prema rečima zamenika predsednika Udruženja OIE HGK Aljoše Pleić, naveo je da nastavljaju sa radom kako bi nova regulativa omogućila dalju realizaciju projekata i nacionalnih ciljeva.
On je uveren da je za godinu dana otkako je održana radionica sa približno istim sagovornicima, a potom objavljen i position paper, ipak napravljen značajan pomak u smislu donošenja zakonskog okvira vezanog za prostorno planiranje.
Inače, udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) nedavno je predstavilo studiju “Identificiranje lokacija mrežnih zagušenja na elektroenergetskoj mreži i potreba za baterijskim spremnicima energije u Republici Hrvatskoj”.
