Otpad

Građani Srbije za zabranu jednokratne plastike i depozitni sistem

Gradjani Srbije za ukidanje jednokratne plastike_istrazivanje

Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Objavljeno

31.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

31.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Građani Srbije nemaju dilemu da je jednokratna plastika jedan od glavnih zagađivača životne sredine, pokazala je Analiza istraživanja stavova i navika građana u vezi sa jednokratnom plastikom, koju je sproveo Centar za unapređenje životne sredine. Zato bi njena zabrana, praksa koju primenjuju zemlje u regionu, mogla da bude sasvim logično rešenje, kao i uvođenje depozitnog sistema, koje, prema Analizi, građani podržavaju.

Analiza istraživanja stavova i navika građana u vezi sa jednokratnom plastikom obavljena je u junu 2022. godine i učestvovalo je 1.014 građana Srbije. Zabrana jednokratne plastike je praksa koju su već primenila zemlje u regionu, kao što su Albanija, Hrvatska.

Gotovo svi građani (99,7 odsto) su, kako se navodi, u potpunosti ili delimično saglasni da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Zabrana jednokratne plastike je jedan od odgovora koji se sve vreme provlači kroz odgovore ispitanika, navodi se u analizi, i dodaje da se ova mera ne može primeniti u kratkom roku, ali govori o raspoloženju građana i njihovoj podršci takvom potezu.

Građani su slabo informisani o tome koji se tipovi plastike mogu reciklirati,

Istraživanje je pokazalo da su građani svesni štetnosti plastike jer je više od polovine navelo, da je mikroplastika koja ulazi u lanac ishrane svih živih bića, najveći problem povezan sa korišćenjem plastike.

Međutim, istraživanje pokazuje da su građani slabo informisani o tome koji se tipovi plastike mogu reciklirati, pa je tek svaki četvrti ispitanik upoznat sa tim da se ne mogu reciklirati svi tipovi plastike.

Zabrinjavajući je i nedostatak poverenja u postojeće sisteme za odlaganje plastike za reciklažu koji negativno utiče na motivaciju građana – više od 60 odsto ispitanika navodi da bi redovno odvajali plastični otpad za reciklažu kada bi bili sigurni da se otpad zaista reciklira.

Depozitni sistem je rešenje

Istraživanje je pokazalo da 95 odsto ispitanika odobrava uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu. Uz to kao rešenje za problem jednokratne plastike građani vide i oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi i oštriju kaznenu politiku za one koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti.

Oko 82 odsto ispitanika kao najproblematičniju vrstu jednokratne plastike vidi plastične kese tregerice i PET flaše, a zatim plastične kutije za namirnice na meru.

Uvođenje depozita za PET ambalažu je u potpunosti prihvatljivo za sve starosne kategorije, uz podršku veću od 90 odsto, a najveća je u starosnoj kategoriji od 35 do 39 godina.

Država je na potezu

Na pitanje o novčanoj visini depozita, više od trećine ispitanika je reklo da bi iznos trebao da bude veći od 10 dinara, dok svaki peti građanin smatra da je poželjan iznos između 6 i 8 dinara. Ukoliko izuzmemo odgovore entuzijasta koji bi vraćali PET ambalažu bez naknade, nedvosmisleno se primećuje da je visina depozita u direktnoj vezi sa većom motivacijom za povraćaj PET ambalaže.

„Naši ispitanici su svojim odgovorima pokazali da postoji značajno interesovanje za ovu temu, a na državnim organima i donosiocima odluka je da čuju njihov glas i odlučno sprovedu uvođenje, primenu i redovnu kontrolu poštovanja propisa koji širom sveta postaju standard za upravljanje jednokratnom plastikom“, navodi se u saopštenju Centra za unapređenje životne sredine.

Inače, istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Plastična civilizacija“, koji sprovodi Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta Beogradske otvorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Požar na deponiji: Da li nam je neodgovornost došla na naplatu

Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

31. avgust 2022. - Požar koji je izbio u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom

Potpuna dekarbonizija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine, Matijas Predojević

Potpuna dekarbonizacija proizvodnje je strateški cilj Eliksir Grupe do 2030. godine

31. avgust 2022. - Na proizvodnoj lokaciji u Prahovu, koja je centar Eliksirove hemijske proizvodnje, do 2027. godine biće izgrađena četiri nova grinfield postrojenja sa potpuno novom industrijskom infrastrukturom, što su investicije vrednosti oko 300 miliona evra

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

Sakupljači sekundarnih sirovina-siva zona ili oslonac cirkularne ekonomije

31. avgust 2022. - U Srbiji sistem sakupljanja otpada, gotovo da ne postoji, te se cirkularna ekonomija oslanja na preko 60.000 neformalnih sakupljača, uglavnom Roma

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

31. avgust 2022. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači