Otpad

Građani Srbije za zabranu jednokratne plastike i depozitni sistem

Gradjani Srbije za ukidanje jednokratne plastike_istrazivanje

Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Objavljeno

31.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

31.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Građani Srbije nemaju dilemu da je jednokratna plastika jedan od glavnih zagađivača životne sredine, pokazala je Analiza istraživanja stavova i navika građana u vezi sa jednokratnom plastikom, koju je sproveo Centar za unapređenje životne sredine. Zato bi njena zabrana, praksa koju primenjuju zemlje u regionu, mogla da bude sasvim logično rešenje, kao i uvođenje depozitnog sistema, koje, prema Analizi, građani podržavaju.

Analiza istraživanja stavova i navika građana u vezi sa jednokratnom plastikom obavljena je u junu 2022. godine i učestvovalo je 1.014 građana Srbije. Zabrana jednokratne plastike je praksa koju su već primenila zemlje u regionu, kao što su Albanija, Hrvatska.

Gotovo svi građani (99,7 odsto) su, kako se navodi, u potpunosti ili delimično saglasni da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Zabrana jednokratne plastike je jedan od odgovora koji se sve vreme provlači kroz odgovore ispitanika, navodi se u analizi, i dodaje da se ova mera ne može primeniti u kratkom roku, ali govori o raspoloženju građana i njihovoj podršci takvom potezu.

Građani su slabo informisani o tome koji se tipovi plastike mogu reciklirati,

Istraživanje je pokazalo da su građani svesni štetnosti plastike jer je više od polovine navelo, da je mikroplastika koja ulazi u lanac ishrane svih živih bića, najveći problem povezan sa korišćenjem plastike.

Međutim, istraživanje pokazuje da su građani slabo informisani o tome koji se tipovi plastike mogu reciklirati, pa je tek svaki četvrti ispitanik upoznat sa tim da se ne mogu reciklirati svi tipovi plastike.

Zabrinjavajući je i nedostatak poverenja u postojeće sisteme za odlaganje plastike za reciklažu koji negativno utiče na motivaciju građana – više od 60 odsto ispitanika navodi da bi redovno odvajali plastični otpad za reciklažu kada bi bili sigurni da se otpad zaista reciklira.

Depozitni sistem je rešenje

Istraživanje je pokazalo da 95 odsto ispitanika odobrava uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu. Uz to kao rešenje za problem jednokratne plastike građani vide i oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi i oštriju kaznenu politiku za one koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti.

Oko 82 odsto ispitanika kao najproblematičniju vrstu jednokratne plastike vidi plastične kese tregerice i PET flaše, a zatim plastične kutije za namirnice na meru.

Uvođenje depozita za PET ambalažu je u potpunosti prihvatljivo za sve starosne kategorije, uz podršku veću od 90 odsto, a najveća je u starosnoj kategoriji od 35 do 39 godina.

Država je na potezu

Na pitanje o novčanoj visini depozita, više od trećine ispitanika je reklo da bi iznos trebao da bude veći od 10 dinara, dok svaki peti građanin smatra da je poželjan iznos između 6 i 8 dinara. Ukoliko izuzmemo odgovore entuzijasta koji bi vraćali PET ambalažu bez naknade, nedvosmisleno se primećuje da je visina depozita u direktnoj vezi sa većom motivacijom za povraćaj PET ambalaže.

„Naši ispitanici su svojim odgovorima pokazali da postoji značajno interesovanje za ovu temu, a na državnim organima i donosiocima odluka je da čuju njihov glas i odlučno sprovedu uvođenje, primenu i redovnu kontrolu poštovanja propisa koji širom sveta postaju standard za upravljanje jednokratnom plastikom“, navodi se u saopštenju Centra za unapređenje životne sredine.

Inače, istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Plastična civilizacija“, koji sprovodi Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta Beogradske otvorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija program razvoja cirkularne ekonomije 2024 Crna Gora Nacrt Nacionalne strategije tranzicije 2030

Srbija usvojila program razvoja cirkularne ekonomije, Crna Gora razmatra nacrt strategije

31. avgust 2022. - Vlada Srbije je usvojila program razvoja cirkularne ekonomije do 2024. godine, a Crna Gora predstavila Nacrt Nacionalne strategije cirkularne tranzicije do 2030. godine

sanitarna deponija vinca upravljanje otpadom sepa izvestaj

Regionalna deponija Vinča popravila rezultat Srbije u upravljanju otpadom u 2021.

31. avgust 2022. - Deponija je počela da radi, kako se navodi na sajtu Beo Čiste Energije, firme koja njome upravlja, od avgusta 2021. 

energija iz otpada insineratori bec spalionica otpada

Energija iz otpada – realna briga ili prilika za ekološko-klimatsko-energetsku dobit

31. avgust 2022. - U nastavku serijala  "Srbija od smetlišta do cirkularne ekonomije" o korišćenju otpada za dobijanje energije razgovarli smo sa profesorom Vladimirom Pavićevićem, Igorom Jezdimirovićem i Helgom Štojber

ambalazni otpad smece zagadjenje ambalaza depozitni sistem

Video: Ambalažni otpad – (ne)odgovornost privrede koja se vidi na svakom koraku

31. avgust 2022. - U periodu 2010-2020. najmanje 61 odsto ambalaže stavljene na tržište, ili 2,2 miliona tona, završilo je u prirodi ili na deponijama