Države članice Evropske unije usaglasile su unutar Saveta EU poziciju o paketu o energetskim mrežama, namenjenom ubrzavanju razvoja i prilagođavanju infrastrukture potrebama zelene tranzicije. Evropska komisija ga je predložila prošle godine, a obuhvata reviziju Uredbe o transevropskoj energetskoj infrastrukturi (TEN-E) i direktivu o izdavanju dozvola.
Uz ubrzan razvoj obnovljivih izvora energije u Evropskoj uniji, zastarela infrastruktura za prenos električne energije predstavlja usko grlo evropskog energetskog sistema. Vetropakovi, solarne elektrane, proizvodnja vodonika i elektrifikovana industrija zahtevaju jačanje prenosnih mreža što povezuju države članice.
Evropska komisija je u decembru prošle godine predstavila Evropski paket za mreže, sa ciljem izmene zakonodavstva za transevropsku energetsku infrastrukturu. Planom je predviđena izrada centralnog scenarija za dugoročno planiranje razvoja mreža.
Nisu sve države članice dobro prihvatile centralni scenario. Naime, Bugarska, Finska, Francuska, Poljska i Švedska tvrdile su da bi, ukoliko bi Brisel, odnosno Evropska komisija, imao preveliku ulogu u upravljanju razvojem mreža, zelena tranzicija EU mogla da uspori, poskupi i postane manje bezbedna.
Ipak, ministri energetike su 26. juna u Luksemburgu uspeli da usaglase stav Saveta EU o paketu. Kiparsko predsedništvo EU, koje se završava 1. jula, ublažilo je prvobitni predlog komisije.
Države članice će imati veću ulogu u izradi centralnog scenarija
Države članice su podržale su mere za unapređenje planiranja razvoja mreža u sektorima električne energije, vodonika i fosilnog gasa kroz zajednički pristup. Kompromis predviđa da države članice imaju veću ulogu u izradi centralnog scenarija.
Iako će ga razvijati Evropska komisija, nacionalni organi će moći da proveravaju podatke i pretpostavke korišćene u centralnom scenariju. Komisija će morati da uzme u obzir nacionalne energetske i klimatske planove, regionalne specifičnosti i nejednakosti u cenama energije. Takođe, centralni scenario bi trebalo redovno da se preispituje, uz analize osetljivosti koje će se sprovoditi svake dve godine.
Savet se takođe usaglasio oko uspostavljanja pravila za reinvestiranje dela nepotrošenih prihoda od zagušenja u finansiranje novih interkonektora između država članica EU.
Prihodi od zagušenja nastaju kada zbog ograničenih prenosnih kapaciteta između zona trgovanja postoji razlika u cenama električne energije.
Zbog rastućeg rizika od sabotaže i fizičkih ili sajbernapada, kreirali novu kategoriju prioritetnih projekata
Od 1. januara 2028. godine, operatori prenosnih sistema moraće da deo nepotrošenih prihoda od zagušenja usmere u projekte EU za smanjenje zagušenja na prekograničnim interkonekcijama. U prvoj fazi taj udeo će iznositi 10 odsto, a zatim će se povećavati za po pet procentnih poena godišnje, dok 2031. godine ne dostigne 25 odsto.
Kako bi se osigurala bezbednost i otpornost postojeće elektroenergetske infrastrukture, ministri su, zbog rastućeg rizika od sabotaže i fizičkih ili sajbernapada, kreirali novu kategoriju prioritetnih projekata. To će omogućiti finansiranje ključnih komponenti za hitne popravke elektroenergetskih interkonektora.
Brže izdavanje dozvola
Na odobravanje projekata čiste energije i energetske infrastrukture u EU se trenutno čeka od pet do 10 godina.
Ministri energetike saglasili su se da je potrebno ubrzati i pojednostaviti procedure izdavanja dozvola. Jedan od načina je uvođenje digitalnih portala za podnošenje zahteva i davanje prioriteta projektima u oblasti električne energije i obnovljivih izvora, koji bi se tretirali kao projekti od preovlađujućeg javnog interesa, osim ako se ne dokaže suprotno.
Takođe, kako bi se proces dodatno ubrzao, države članice mogu predvideti da se izostanak odgovora nadležnih organa u pojedinim fazama postupka smatra prećutnim odobrenjem.
Pozicija saveta uključuje mere za veće uključivanje građana u projekte obnovljivih izvora energije, poput organizovanja dijaloga uz podršku nezavisnih posrednika i deljenja koristi sa lokalnim zajednicama.
Ovo je tek jedna faza u zakonodavnom procesu. Odbor Evropskog parlamenta za industriju glasaće o paketu 1. jula, nakon čega sledi izjašnjavanje na plenumu. Zatim će savet i parlament pregovarati o konačnom tekstu.
