Slika: Pixabay
Podeli
Podeli
Tekst Zajedničke poruke EU i UNDP-a objavljujemo u integralnoj verziji.
Po završetku Samita UN o klimi 2019. godine, na kojem su vlade i privatni sektor iskazali spremnost da će do 2050. godine postići nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG), Delegacija Evropske unije u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pozivaju Republiku Srbiju da pruži doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i podstiče prilagođavanje srpskog društva i privrede na preteće uticaje izmenjenih klimatskih uslova.
1. Klimatske promene su najvažnije pitanje našeg vremena
Na globalnom nivou, implementacija Sporazuma o klimi iz Pariza zaostaje u pogledu postizanja cilja od 2°C. Sporazum o klimi iz Pariza, zaključen u decembru 2015. godine, ima za cilj ograničenje porasta prosečne globalne temperature na površini Zemlje na nivo „znatno ispod“ 2°C, u odnosu na period pre industrijske revolucije, do kraja ovog veka, uz „ulaganje napora“ da se porast prosečne globalne temperature zadrži na nivou do najviše 1,5°C u odnosu na period pre industrijske revolucije.
Međutim, prosečna globalna temperatura već je porasla za 1,0°C u odnosu na period pre industrijske revolucije. Prethodne četiri godine su bile najtoplije u zabeleženoj istoriji – uključujući i jul 2019. godine, koji je bio najtopliji mesec od početka merenja temperature[1]. Posledice klimatskih promena vidljive su svuda, od umirućih koralnih grebena, do smanjivanja leda arktičkog mora i podizanja nivoa svetskog mora.
Projekcije ukazuju da će čitav Zapadni Balkan postati pogođen posledicama klimatskih promena, a koje se u poslednje vreme već osećaju u Srbiji u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao što su istorijske poplave i sve češće suše.
Očekuje se da do 2020. godine, svi potpisnici Pariskog sporazuma ažuriraju svoje Nacionalno utvrđene doprinose smanjenju emisija GHG (eng. Nationally Determined Contributions – NDCs). Postalo je očigledno da su smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 45% do 2030. i neutralan bilans emisija CO2 do 2050. godine, neophodni da bi se postigao cilj od 2°C (1,5°C) kako je dogovoreno Sporazumom o klimi iz Pariza. Ukoliko granica od 2°C bude prekoračena, naša Planeta i čovečanstvo neće biti u stanju da se prilagode na izmenjene klimatske uslove.
Sporazum o klimi iz Pariza stavlja snažan naglasak na činjenicu da su klimatske promene takođe pitanje ljudskih prava. To znači da bi, u rešavanju izazova klimatskih promena, zemlje trebalo da poštuju, promovišu i uzmu u obzir svoje obaveze u pogledu ljudskih prava, kao što su prava etničkih manjina, lokalnih zajednica, migranata, dece, osoba sa invaliditetom i ljudi u ranjivom položaju.
Posledice klimatskih promena na različite načine utiču na žene i muškarce. Žene treba da budu deo rešenja u suočavanju sa izazovima klimatskih promena, kao i da više budu uključene u izradu i sprovođenje nacionalnih politika u oblasti klimatskih promena kao akteri promena.
Čvrsto verujemo da rešavanje pitanja rodne neravnopravnosti i podržavanje osnaživanja žena pružaju odličnu priliku da se time doprinese ostvarivanju pozitivnih efekata po životnu sredinu.
2. EU i UNDP pozivaju Republiku Srbiju da podigne nivo svojih ambicija u pogledu ublažavanja klimatskih promena
Napori u pravcu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte treba da se planiraju i sprovode sa minimalnim uticajem i bez štetnih posledica po živote siromašnih i najugroženijih muškaraca i žena.
Srbija se obavezala da će do 2030. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% u odnosu na 1990. godinu, u skladu sa Nacionalno utvrđenim doprinosom u okviru Sporazuma o klimi iz Pariza. Uz priznanje značajnih napora koje je Vlada uložila da predstavi potencijale smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u ključnim ekonomskim sektorima, još uvek postoje velike mogućnosti za podizanje nivoa ove ambicije.
Podstičemo Srbiju da izvrši hrabru i ambicioznu reviziju Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC) uoči predstojeće 25. konferencije država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime.
3. EU i UNDP pozivaju Republiku Srbiju da uloži dodatne napore da podrži i olakša prelazak na čistu energiju i povećaje energetske efikasnosti
Potcilj 7.3 Ciljeva održivog razvoja predviđa da se udvostruči globalna stopa unapređenja energetske efikasnosti. Postoji snažna podrška na nivou EU preuzimanju obaveze postizanja nulte neto emisije do 2050. godine, što u suštini podrazumeva ravnotežu između hvatanja i emitovanja ugljenika.
Potcilj 7.2 Ciljeva održivog razvoja predviđa da sve zemlje znatno povećaju udeo obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu do 2030. godine. Republika Srbija se obavezala da će dostići 27% udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine. U postizanju tih ciljeva, mogu da se koriste izvori sa nultom emisijom, ali i izvori koji imaju druge korisne uticaje na životnu sredinu (npr. poljoprivredni otpad) i izvori sa neutralnom neto emisijom ugljenika.
U okviru Ugovora o Energetskoj zajednici, Srbija se obavezala da će utvrditi energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine na nivou ambicija koje su jednake nivou u EU. To je ponovo potvrđeno Podgoričkom izjavom o prelasku na čistu energiju, koju su u februaru potpisala ministarstva energetike i životne sredine, a šefovi država i vlada podržali na Samitu o Zapadnom Balkanu 2019. u Poznanju, u julu iste godine. Preporučujemo Srbiji da ispuni očekivanja pridružujući se EU u ovom zajedničkom poduhvatu.
Zbog toga će Srbija morati da postepeno pređe sa energetskog miksa kojim dominiraju fosilna goriva na mnogo uravnoteženiji energetski miks, istovremeno se starajući da prelazak na čistu energiju bude pravičan i da nijedan region ne bude zaboravljen. Da bi to bilo moguće, Srbija treba da ubrza napore u pravcu ovog prelaska, jer svaki izgubljeni trenutak povećava troškove prelaska na obnovljive izvore energije i kašnjenje u postizanju nulte neto emisije.
Kao što znamo, integrisano i potpuno funkcionalno regionalno tržište električne energije preduslov je za uspešno integrisanje velikih udela varijabilne obnovljive energije u mrežu. Istovremeno, značajno povećava energetsku bezbednost sistema. S tim u vezi, preporučujemo Srbiji da sarađuje sa svojim susedima na postizanju ove integracije, što će omogućiti napredak zemlje na putu ka pridruživanju EU.
Preporučujemo Srbiji da izvrši hrabru reviziju postojećih ciljeva u pogledu energetske efikasnosti i na dalja ulaganja u čistije i obnovljive izvore energije, kao i na postepeno ukidanje svih oblika direktnih ili indirektnih subvencija fosilnim gorivima. Takođe pozivamo Vladu i resorna ministarstva da razmotre zajedničke pristupe planiranju u oblasti klime i energije u skladu sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NECP) kako je utvrđeno Uredbom o upravljanju Energetskom unijom, za koju se očekuje da će uskoro biti usvojena kao regulativa Energetske zajednice.
4. EU i UNDP podstiču podršku inovacijama u Srbiji
Inovativne tehnologije, upotreba automatizacije i digitalizacije ključni su pokretači prelaska na društvo sa nultim neto emisijama. Pozdravljamo posvećenost Ministarstva zaštite životne sredine promovisanju i pilotiranju rodno osetljivih inovativnih pristupa lokalnom razvoju otpornom na klimatske promene. Takođe smatramo da pronalaženje inovativnih, ali i ekonomski isplativih tehnologija i poslovnih modela predstavlja razvojnu priliku koja donosi koristi ne samo u smislu smanjenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, već́ i u smislu društvene i ekološke dobrobiti za zajednice i njihove građane.
EU i UNDP podstiču Srbiju na dalja ulaganja u inovativne tehnologije i poslovanja, kao i prenos inovativnih tehnologija u Srbiju, u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i daljeg jačanja otpornosti zajednice na uticaje klimatskih promena.
5. EU i UNDP podstiču transformaciju srpske privrede ka većoj cirkularnosti
Obrazac linearne ekonomije „proizvedi – upotrebi – baci“ više nije održiv. Smanjenje otpada i ponovno pretvaranje otpada u sirovine mogu uštedeti novac i doprineti očuvanju životne sredine. Radi podsticanja veće cirkularnosti, Srbija treba da se okrene mogućnostima ponovne upotrebe i reciklaže, kao i da podstiče upotrebu materijala i obrazaca proizvodnje koji generišu i pospešuju rast bez toliko rasipanja.
EU i UNDP podstiču Srbiju da stvori pogodno političko, regulatorno i fiskalno okruženje za dalju promociju i primenu cirkularne ekonomije kao načina daljeg smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte na nacionalnom i lokalnom nivou.
6. EU i UNDP podstiču Srbiju da poveća procenat svoje teritorije pod zaštitom
Milion vrsta je širom sveta izloženo riziku od izumiranja zbog ljudskih aktivnosti. Stopa izumiranja eksponencijalno je porasla tokom poslednjih decenija, a mi na taj način gubimo sve usluge ekosistema. Srbija treba da proširi teritoriju pod zaštitom sa sadašnjih 7,4% na 12% do 2025. godine. Pored toga, teritorija koja je deo ekološke mreže Natura 2000 treba da se proširi sa sadašnjih 20% na 25% do 2025. godine. Srbija takođe treba da dostigne cilj od 41,4% teritorije pod šumama do 2050. godine.
7. EU i UNDP podstiču Srbiju da dodatno poboljša otpornost lokalnih zajednica na klimatske promene i posledice katastrofa
Ukoliko se realizuje neki od najgorih scenarija, zemlje zapadnog Balkana mogu očekivati zagrevanje do 3°C do sredine ovog veka. To će dovesti do učestalijih i dužih toplotnih talasa, suša i poplava. Poplave će postati češće, šumski požari će se događati češće i širiti brže, a protoci vode u rekama će se smanjivati. Ekstremni vremenski događaji će prouzrokovati gubitke useva i nestašice proizvoda, povećanje potrošnje energije tokom leta, smanjeno vodosnabdevanje leti i već́ zabeleženo širenje novih bolesti. Tokom poplava 2014. godine pogođene su uglavnom ruralne opštine, a šteta i gubici iznosili su 1,7 milijardi EUR. Gubici prouzrokovani sušom u poslednjih 20 godina iznose više milijardi EUR.
EU i UNDP podstiču rodno osetljivo planiranje u Srbiji koje će ublažiti uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo, a posebno na najugroženije stanovništvo, integrisanim upravljanjem vodom, unapređenjem mera u poljoprivrednoj proizvodnji, mera vezanih za zdravlje ljudi i unapređenjem znanja i planiranja na lokalnom nivou. Znanje i iskustvo muškaraca i žena iz lokalnih zajednica predstavljaju važan resurs koji bi se mogao koristiti u ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove i smanjenju rizika od katastrofa, čime bi oni postali delotvorni akteri i nosioci promena.
8. EU i UNDP podstiču Srbiju da podrži mlade u podizanju svesti ljudi o klimatskim promenama
Nedostatak svesti o klimatskim promenama i nepouzdani podaci identifikovani su kao glavna uska grla u mobilizaciji muškaraca i žena u zemljama u razvoju da budu nosioci promena. Ukoliko se aktuelni trendovi nastave, neko ko je rođen danas rizikuje da starost provede u svetu koji je za 3°C topliji u odnosu na period pre industrijske revolucije – što je dva puta više od gornje granice od 1,5°C, kao cilja koji su vlade utvrdile 2015. godine u Parizu. Mladi u svetu, ali i u Srbiji, od svojih donosilaca odluka zahtevaju akciju u pogledu kako definisanja ambicioznijih planova tako i njihove realizacije.
EU i UNDP podstiču aktivnosti usmerene ka obrazovanju svih slojeva društva o pojedinačnom doprinosu koji svi mogu dati u borbi protiv klimatskih promena.
9. EU i UNDP podstiču rast i ulaganja koja u svom bilansu uključuju i troškove zaštite životne sredine, gubitaka biodiverziteta i klimatskih promena
Privredni rast Srbije je stabilan i privlači sve više stranih direktnih investicija. Ekonomska perspektiva Srbije je dobra. Međutim, ekološki i socijalni principi moraju biti deo pametnog privrednog rasta Srbije. S obzirom na ambiciozna obećanja data na Samitu UN o klimi na kojem su učestvovali investitori iz privatnog sektora, koji upravljaju investicijama vrednim preko 2 biliona dolara, 87 velikih kompanija i 130 banaka, jasno je da budućnost donosi dodatne „zelene“ kriterijume za ulaganja, koja će Srbiji morati da ispuni kako bi privukla direktne strane investicije ili povoljne zajmova međunarodnih finansijskih institucija.
EU i UNDP podstiču Srbiju da obračunava ekološke i klimatske troškove svih investicija, kao i da sprovodi procene uticaja na društvo i životnu sredinu za svaku veliku investiciju.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.