Jedino ukoliko su predvidivi i orijentisani ka investicijama, ETS i cene ugljenika nastaviće da podstiču dekarbonizaciju, konkurentnost i energetsku bezbednost, saopštila je koalicija asocijacija energetike, industrije i investitora uoči sastanka Evropskog saveta u Briselu. Grupa uključuje Eurelectric, WindEurope, Nucleareurope i SolarPower Europe. Oni pozivaju na očuvanje dugoročnog investicionog signala i usklađivanje klimatskih ambicija sa konkurentnošću.
U otvorenom pismu predsedniku Evropskog saveta Antoniju Kosti i članovima ovog tela, jedna široka koalicija organizacija iz energetike i industrije i investitora navela je da samo delotvorna cena ugljenika može nastaviti da podstiče dekarbonizaciju, konkurentnost i energetsku bezbednost.
Grupu čine Eurelectric – Unija elektroenergetske industrije, WindEurope, Nucleareurope, SolarPower Europe, Federacija evropskih berzi hartija od vrednosti (FESE), We Mean Business Coalition i nacionalna udruženja elektroenergetskog sektora. Pismo je sastavljeno u saradnji sa Grupom institucionalnih investitora za klimatske promene (IIGCC) i njenim članovima.
U svetlu dvodnevnog sastanka Evropskog saveta koji je danas počeo, potpisnici su poslali poruku da se integritet Sistema trgovanja emisijama Evropske unije (EU ETS) i njegov dugoročni investicioni signal moraju očuvati.
Emisije u okviru EU ETS-a su prepolovljene, privreda EU je zabeležila rast od 30 procenata
Oni su pozvali na reinvestiranje prihoda iz ovog mehanizma u dekarbonizaciju industrije i energetsku tranziciju, usklađivanje klimatskih ambicija sa konkurentnošću, kao i na zadržavanje investicija u dekarbonizaciju unutar Evrope.
„Evropa ulazi u period nezabeleženih investicija u svoj energetski sistem i privredu. Sektori koje naše organizacije predstavljaju doprinose bruto domaćem proizvodu EU sa stotinama milijardi svake godine i planiraju da zaključno sa 2050. investiraju bilione u čistu energetiku, energetsku efikasnost, infrastrukturu i tehnologije, koje su potrebne za ostvarivanje dekarbonizovane, istrajne i konkurentne privrede EU. Budući da zavisnost Evrope od uvoznih fosilnih goriva uzrokuje veliku energetsku nesigurnost i nestabilnost cena, ovo investiranje je urgentno“, navodi se u pismu.
EU ETS je u srži institucionalnog okvira
Prema rečima ove grupe, zakonodavni okvir i javna politika moraju da stimulišu raspoloženost investitora, a EU ETS je u srži takve putanje. Emisije gasova s efektom staklene bašte su od 2005. u sektorima obuhvaćenim ETS-om pale oko 50 procenata, dok je privreda EU zabeležila rast od oko 30 procenata, što pokazuje da naplata na ime ispuštanja ugljenika može isplativo da suzbija emisije, uz istovremenu podršku ekonomskom rastu, istakli su potpisnici.
„Njegov uticaj se takođe širi van Evrope, s obzirom na to da u drugim pravnim sistemima uvode naplatu emisija ugljenika ili nastoje da se povežu sa našom”, naveli su.
Najmanje pola prihoda ETS-a 1 da se reinvestira u dekarbonizaciju sektora koje obuhvata
Kada je reč o EU ETS-ovom integritetu, predvidiva putanja gornje granice količine dozvola za emisija i rezerva za stabilnost tržišta zasnovana na propisima podstakle bi potražnju za domaćim izvorima čiste energije i pružile podršku inovacijama, istakla je navedena koalicija. Tvrdi da fleksibilnije obaveze ili ad-hok intervencije ne bi smele da oslabe takav dugoročni signal.
Najmanje 50 procenata prihoda ETS-a 1 treba reinvestirati u dekarbonizaciju sektora obuhvaćenih ETS-om 1, dodala su udruženja.
„Pozdravljamo inicijative kao što su Pojačavač investicija (Investment Booster), Banka za dekarbonizaciju industrije i Inovacioni fond, koji mogu pomoći da se signal koji proishodi iz cene ugljenika pretvori u konkretne projekte u Evropi. Ovi instrumenti bi trebalo da daju prioritet zrelim rešenjima za dekarbonizaciju koja se mogu proširiti, uključujući direktnu elektrifikaciju. Preostale prihode bi trebalo trošiti na prioritete u oblasti klime i energetike, kao što je energetska efikasnost”, navela je koalicija.
Kada je reč o vaganju klimatskih mera i konkurentnosti, naglasila je da dodela besplatnih dozvola za emisije treba da bude ciljana i uslovna, kao i usklađena sa postepenim uvođenjem Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Četvrta stavka, zadržavanje investicija u dekarbonizaciju na tlu EU, jeste predlog da, pri u reviziji sistema EU ETS, međunarodni krediti za ugljen-dioksid ne nadomeste domaće smanjenje emisija.
Bilo koji način njihove upotrebe treba biti ograničen na kredite visokog integriteta iliti kvaliteta, a da budu uvođeni indirektno i na predvidiv način, navodi se u pismu.
Na dnevnom redu Evropskog saveta cene energenata, sedmogodišnji budžet EU
Šefovi država ili vlada sastali su se sa liderima administracije EU kako bi, između ostalog, razgovarali o izazovima za evropsku konkurentnost, uključujući cene energenata. Posebno važan na njihovom kalendaru jeste takozvani višegodišnji finansijski okvir (MFF) – budžet tog 27-članog bloka za period od 2028. do kraja 2034. godine.
U dokumentu o pregovorima pripremljenom za aktuelni sastanak nalazi se uvođenje stope doprinosa iz prihoda od sistema EU ETS 1. Predlog iznosi 30 procenata, što znači da bi toliki udeo išao direktno u centralni budžet.
Administracija EU želi da EU ETS 1 prebaci 30 odsto novca u zajednički budžet
Država članica koja je organizovala aukciju za dozvolu za emisije ugljenika tako bi zadržala ostatak.
U okviru za diskusiju je i stopa doprinosa iz CBAM-a u visini 90 odsto. Obračunavanje troškova iz tog mehanizma je počelo 1. januara, a prihod do sada nije raspodeljivan. Međutim, plan je bio da u Brisel ide 75 procenata.
EU takođe osniva Evropski fond za konkurentnost (ECF). Posebna stavka za čistu tranziciju i dekarbonizaciju industrije, 55,7 milijardi evra, sastojala bi se od 20,2 milijarde iz budžeta, dok bi Fond za inovacije pokrio ostatak, navodi se u pregovaračkom okviru.
