EU: Bugarska će sama odlučiti šta će s prihodima od takse na tranzit ruskog gasa

Na Bugarskoj je da odluči kako će upotrebiti prihode od dodatne naknade za tranzit ruskog gasa kroz svoju teritoriju, poručila je Evropska komisija.

Evropska komisija analizira uticaj nove takse koju je Bugarska uvela na tranzit ruskog gasa na druge zemlje. Izvršno telo Evropske unije pritom nije opomenulo vladu u Sofiji, uprkos tome što su se Mađarska i Srbija usprotivile toj meri. I Grčka, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina bi mogle da budu pogođene povećanjem troškova.

Kuda će biti usmereni prihodi treba pitati bugarske vlasti, kazao je novinarima portparol Evropske komisije za klimatsku akciju i energetiku Tim Makfi. On je naveo da je reč o meri na nacionalnom nivou. Bugarski premijer Nikolaj Denkov izjavio je prošle sedmice da su u toku razgovori s komisijom i da bi prihodi mogli da idu u budžet EU.

Predsednik Bugarske Rumen Radev podneo je žalbu Ustavnom sudu protiv dodatne naknade za tranzit gasa iz Rusije

„U bliskom smo kontaktu sa Bugarskom i drugim, pogođenim zemljama kako bismo procenili i raspravili moguće efekte ove mere“, napomenuo je Makfi. On je podsetio da paketi sankcija EU protiv Rusije uključuju embargoe na naftu i ugalj, ali ne i i na uvoz gasa. „Naravno, u kontekstu našeg plana REPowerEU, odlučni smo da što pre smanjimo uvoz svih ruskih fosilnih goriva“, kazao je taj predstavnik administracije u Briselu.

Bugarska je naknadu za tranzit  od 20 leva ili 10,2 evra po megavat-satu ruskog gasa uvela 13. oktobra, što je izazvalo oštre kritike iz Mađarske i Srbije. Predsednik Bugarske Rumen Radev osporio je 26. oktobra ovaj namet u obraćanju Ustavnom sudu. Između ostalog, on je istakao da je dodatna naplata nazvana „doprinosom“, a da domaće zakonodavstvo prepoznaje samo poreze, naknade i carine.

Vlada je ocenila da će ova mera jedino pogoditi Gazprom, uvoznika, uz tvrdnju da cilj uvođenja naknade nije da se povećaju troškovi potrošača u Mađarskoj i Srbiji.