ERS ozvaničio početak izgradnje hidroelektrane Mrsovo

Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) je proglasila početak izgradnje hidroelektrane Mrsovo, kapaciteta 37,3 megavata, na reci Lim u opštini Rudo. Investicija je vredna skoro 100 miliona evra, a poverena je turskoj firmi NGA. ERS je početkom godine preuzeo realizaciju projekta Mrsovo sa svim potrebnim dozvolama od ruske kompanije Comsar, koja ga je vodila od 2012. godine.

Hidroelektrana Mrsovo na reci Lim imaće instalisanu snagu od 37,3 megavata i prosečnu godišnju proizvodnju od 140,6 gigavat-sati električne energije, najavili su u Elektroprivredi Republike Srpske.

Hidroelektranu će graditi turska kompanija NGA, a investicija je vredna 98 miliona evra.

Lokacija je na donjem toku reke Lim tri kilometra nizvodno od naselja Mrsovo odnosno devet kilometara nizvodno od Rudog.

Mrsovo će se isplatiti za 12 godina

Generalni direktor ERS-a Luka Petrović je izjavio će se po trenutnim cenama električne energije HE Mrsovo isplatiti za 12 godina, što je za ovakve objekte, veoma povoljno.

Firma NGA iz Turske izgradiće betonsku gravitacionu branu visine 37 metara, sa pribranskim postrojenjem, dok će u elektrani biti ugrađena oprema austrijskog proizvođača Voith, rekao je Petrović.

On je dodao da turski izvođač radova već ima četiri hidroelektrane u svom vlasništvu kao i da ta firma garantuje da će hidroelektrana biti izgrađena za 31 mesec.

Izgradnju HE Mrsovo finansira Elektroprivreda Republike Srpske

„Finansiranje je u cjelosti oslonjeno na Elektroprivredu Republike Srpske putem preduzeća Obnovljivi izvori energije iz Ljubinja, koje će kontrolisati kvalitet radova putem nadzornog organa iz Beograda“, objasnio je Petrović.

ERS-ova ćerka firma preuzela projekat početkom godine

Projekat Mrsovo u opštini Rudo je u bio u pripremi više od jedne decenije. Kamen temeljac je već jednom postavljen, 2014. godine.

Kompanija Comsar Hydro Holding u vlasništvu ruskog milijardera Rašida Serdarova dobila je još 2012. koncesiju za izgradnju i korištenjena period od 30 godina.

Tada je osnovao Comsar Energy Hidro sa sedištem u Banjaluci. Firma je posle toga zatražila produženje koncesije na 50 godina, što je Vlada RS odobrila 2020.

Za hidroelektranu Mrsovo data je koncesija na 50 godina

Međutim, preduzeće ERS-Obnovljivi izvori energije je 31. decembra 2022. potpisalo ugovor o preuzimanju privrednog društva Comsar Energy Hidro, čime je postalo vlasnik i ovog projekta.

Comsar je u novembru potpisao ugovor o izgradnji sa turskom firmom NGA, vredan 98 miliona evra bez poreza na dodatu vrednost. Pribavio je tehničku dokumentaciju, obezbedilo idejni projekat i studiju opravdanosti sa elementima zaštite životne sredine, naveli su u ERS-u.

Ipak, početkom ove godine je presudom Okružnog suda u Banjaluci poništeno rešenje Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske o uticaju na životnu sredinu izgradnje i korištenja hidroelektrane Mrsovo. Postupak je Centar za životnu sredinu pokrenuo krajem decembra 2021. godine tužbom protiv ministarstva zbog odobravanja studije uticaja.

Međutim, resorno ministarstvo nije uvažilo takvu odluku suda i projekat ima ekološku dozvolu.

ERS razvija nekoliko velikih hidroenergetskih projekata

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ozvaničio početak radova na izgradnji hidrocentrale Mrsovo i istakao da će biti zaposleno 60 radnika. On je istakao da je projekat vraćen u vlasništvo Srpske.

Dodik: Projekat je kupljen i sada pripada potpuno ERS-u

Ministar energetike i rudarstva Petar Đokić rekao je da je na Limu urađen i most i prostor gde će biti brana, te da je pripremljen kamenolom. Naveo je da su u Republici Srpskoj u oblasti energetike u razvoju investicioni projekti vrednosti pet milijardi konvertibilnih maraka (2.55 milijardi evra).

Hidroenergetski podsistem Gornji horizonti će činiti postrojenje Dabar kod Bileće od 16o megavata, za koje je nedavno postavljen kamen temeljac, sa planiranim hidroelektranama Bileća, od 33,5 megavata, za koju je ERS dobio koncesiju na 50 godina, i Nevesinje.

U sporu je projekat hidroelektrane Buk Bijela od 93 megavata, u Foči, u blizini granice sa Crnom Gorom, zbog potencijalnog negativnog prekograničnog uticaja na životnu sredinu.