EPS će konzervirati TE Morava i TE Kolubara za prelazak u stratešku rezervu

Elektroprivreda Srbije namerava da obavi konzervaciju termoelektrana Morava i Kolubara kako bi one bile spremne za aktiviranje iz strateške rezerve, ali i da se postrojenja očuvaju do trenutka kada se donese konačna odluka o nameni lokacija na kojima se nalaze.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je raspisala tender za Izradu idejnog rešenja za potrebe konzervacije, izrade i podnošenja zahteva o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za prestanak rada termoelektrana Morava (125 MW) i Kolubara (271 MW). U prošloj godini Morava je proizvela 356 gigavat-sati (GWh), a Kolubara 225 GWh, što je zajedno skoro 1,7 odsto ukupne proizvodnje struje EPS-a.

Blokovi u TE Kolubara i TE Morava su, kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, viđeni da u narednom periodu pređu u stratešku rezervu sistema sa ostavljenom mogućnosti aktiviranja u slučaju izuzetnih potreba elektroenergetskog sistema. Dodatno postoji obaveza da ovi blokovi prestanu sa radom jer nisu uskladili svoje emisije sa zahtevima Direktive o velikim ložištima Evropske unije.

Neophodna je konačna odluka o budućem korišćenju lokacija

EPS je naveo da je programskim zadatkom tendera definisana potreba za analizom postupaka dugotrajne konzervacije postojećih postrojenja na lokacijama TE Kolubara i TE Morava.

Konzervacija termoenergetskih blokova treba da omogući da se ova postrojenja očuvaju dok se ne donese konačna odluka o budućem korišćenju lokacija, kao i da omogući vraćanje blokova u normalan rad, u slučaju da se za tim ukaže potreba, navodi se u dokumentaciji.

Inače, krajem jula objavljen je Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. godine u kojem se navodi da se u periodu do 2030. sa mreže povlači TE Kolubara, dok će se za TE Morava razmotriti stavljanje u hladnu rezervu ili, takođe, povlačenje sa mreže.

EPS je ranije najavio da razmatra prebacivanje TE Morava na prirodni gas, ali epliog te ideje nije saopšten. Trenutno je aktuelan plan da se pored ove i termoelektrane Kolubara izgrade solarne elektrane.

Minimizirati negativne uticaje na lokalno okruženje

EPS priznaje da je većina blokova u dve termoelektrane istrošila predviđenih 20.000 radnih sati i nije uskladila svoje emisije sa zahtevima Direktive o velikim ložištima, pa bi trebalo da prestanu sa radom.

Kompanija upozorava da je pravilno planiranje stavljanja ovih termoelektrana van pogona od suštinskog značaja za minimiziranje negativnih uticaja na lokalno okruženje, privredu, obveznike plaćanja električne energije i poreske obveznike.

Da podsetimo, Kolubara i Morava su u grupi termoelektrana na ugalj koju čine i Pljevlja (Crna Gora), Kakanj i Tuzla (BiH), a na koju se primenjuje opt-aut mehanizam (opt-out).

Mehanizam je opcija da ove članice Energetske zajednice ispoštuju pomenutu Direktivu EU, koja određuje limite za emisije sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx) i prašine iz „velikih ložišta“ ili elektrana.

Opt-aut im je omogućio da rade 20.000 radnih sati u periodu od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. Kada to potroše mogu da nastave sa radom jedino ako su modernizovane da ispošuju EU standarde.

Morava je to iskoristila, ali nije prestala sa radom, pa je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo spor protiv Srbije, kao i protiv Crne Gore i BiH zbog termoelektrana Pljevlja, Kakanj i Tuzla.