Zvaničnici iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije istakli su da će unaprediti međusobnu koordinaciju u povezivanju energetske infrastrukture i održavanju bezbednosti snabdevanja. Domaćin konferencije Regionalna energetska sigurnost i održiv investicioni ciklus – Energetski zaokret 2 u Tuzli, federalni ministar energije, rudarstva i industrije Vedran Lakić, kazao je da je sa tog događaja odaslane ohrabrujuće poruke o energetskoj budućnosti regije.
Energetska bezbednost se mora posmatrati u državnom, a ne etničkom kontekstu, izjavio je premijer Federacije Bosne i Hercegovine Nermin Nikšić na otvaranju dvodnevne konferencije Regionalna energetska sigurnost i održiv investicioni ciklus – Energetski zaokret 2. Održana je u Tuzli.
Poručio je da se energetska bezbednost ne može odvojiti od ekonomske i nacionalne te naglasio da je energetska bezbednost sve više rezultat regionalne povezanosti i integracije energetskih sistema.
„Onaj ko je povezan s regionom i Evropom sigurno je jači i otporniji na izazove koji se mogu pojaviti u energetskom sektoru. To je put kojim želi ići Federacija BiH, a siguran sam i Bosna i Hercegovina i zemlje regiona,“ napomenu je premijer.
Po njegovom mišljenju, poseban značaj imaju projekti prekogranične elektroenergetske i gasne infrastrukture, među kojima i Južna gasna interkonekcija.
Budućnost energetike u regionu kroz bezbednost snabdevanja
Entitetski ministar energije, rudarstva i industrije Vedran Lakić istakao je da je glavni fokus konferencije na regionalnom povezivanju energetskom infrastrukturom, istakavši da su zbog toga prisutni zvaničnici iz Crne Gore, Hrvatske i Srbije.
Ocenio je da su iz Tuzle odaslate ohrabrujuće poruke o energetskoj budućnosti regije.
„Ovo je mjesto na kojem razgovaramo o našoj energetskoj budućnosti kroz sigurnost snabdijevanja, izgradnju energetske infrastrukture, gasnu, naftnu i elektroenergetsku povezanost, regionalnu saradnju, reforme, pravila Evropske unije i investicije koje moraju pratiti sve ove procese“, kazao je Lakić.
Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić smatra da ovakvi skupovi ovog tipa mogu značajno doprineti energetskoj budućnosti Bosne i Hercegovine i boljoj koordinaciji u energetskim pitanjima. Energetska bezbednost i budućnost su u snažnoj povezanosti zemalja nekadašnje Jugoslavije, po njegovim rečima.
Đedović Handanović: : Infrastrukturno povezivanje, novi kapaciteti ključni za energetsku sigurnost regiona
Energetsko povezivanje je ključno za energetsku bezbednost Balkana i Jugoistočne Evrope, jer samo dobro povezane zemlje mogu biti energetski bezbedne i otporne na energetske šokove i turbulencije, rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović u svom obraćanju skupu preko video-linka.
„Energetski sektor naročito je podložan geopolitičkim uticajima, što je vidljivo od početka rata u Ukrajini, ali i tokom sukoba na Bliskom istoku. Moramo da i pojedinačno i kolektivno, kao region, ojačamo svoju poziciju boljim energetskim povezivanjem, diversifikacijom ruta snabdevanja i izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta. Energetski sistemi u regionu građeni su pre 30, 40 i 50 godina i potrebna su velika nova ulaganja, koja su važna i za dekarbonizaciju i za sigurnost snabdevanja naših građana“, navela je ministarka.
Energetski sektor naročito je podložan geopolitičkim uticajima, napomenula je ministarka Đedović Handanović
Podsetila je da plan Srbija 2035 uključuje 14,4 milijardi evra ulaganja u energetski sektor i obrazložila da će to doprineti energetskoj bezbednosti i diverzifikaciji snabdevanja Srbije, Zapadnog Balkana, ali i Centralne i Istočne Evrope.
„Najveće investicije predviđene sa u proizvodne kapacitete, oko 6,5 milijardi evra. Oko 2,4 milijarde evra planirano je za prenosni i distributivni sistem, a oko 1,2 milijarde evra za gasni sektor. Planiramo da povećamo prekogranične kapacitete na prenosnoj mreži sa oko 4.000 megavata na više od 6.000 megavata, kroz bolje povezivanje sa BIH, Crnom Gorom, Bugarskom, Mađarskom. Transbalkanski koridor, kao projekat koji će na prenosnoj mreži povezati Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i dalje ka Italiji, u završnoj fazi je i očekujemo da će biti završen u naredne dve do dve i po godine“, izjavila je Đedović Handanović.
Dodala je da je važno da je otpočeo dijalog između Srbije, Republike Srpske i FBiH o korišćenju hidropotencijala Drine kroz zajedničke projekte. „Već imamo saradnju sa RS i zajedničko preduzeće naših elektroprivreda za hidroelektrane na gornjoj Drini i verujem da na osnovu tog primera možemo razgovarati o saradnji i projektima na srednjoj Drini“, kazala je.
SAD otvorene za projekte hidroelektrana, SMR-ova u BiH
Privremeni šef diplomatske misije Sjedinjenih Država, otpravnik poslova ambasade Džon Ginkel, podvukao je da BiH ima značajne energetske potencijale, pogotovo za hidroelektrane, te da američke kompanije razgovaraju s domaćim zvaničnicima o mogućnostima razvoja na tom polju.
Dodao je da se vode i razgovori o malim modularnim nuklearnim reaktorima (SMR-ovima).
Ova konferencija je obuhvatila i predstavljanje projekata za stabilizovanje i produžavanje rada termoelektrane Tuzla, koja troši ugalj. Između ostalog, u nacrtu je baterijski sistem za skladištenje energije (BESS). Investicija je procenjena na 16,8 konvertibilnih maraka (8,6 miliona evra), a finansirala bi je FBiH.
