Energetski intenzivne kompanije u Sloveniji uložiće 450 miliona evra u dekarbonizaciju

Dvadeset energetski intenzivnih kompanija u Sloveniji uložiće više od 450 miliona evra u dekarbonizaciju do 2030. godine, poruka je Strateškog saveta Privredna komora Slovenije (Gospodarska zbornica Slovenije – GZS) za energetsku tranziciju.

Slovenačka privreda podržava energetsku tranziciju i za nju se ubrzano priprema, ali joj je potrebna pomoć države, pokazala je studija koju je naručilo Ministarstvo privrede, turizma i sporta.

Studija analizira potencijale slovenačke industrije, sa naglaskom na energetski intenzivnu industriju, za dekarbonizaciju i zelenu tranziciju.

Vesna Nahtigal, generalna direktorka GZS-a, rekla je prilikom predstavljanja studije, da Slovenija ima još dosta neiskorišćenog potencijala u oblasti proizvodnje električne energije, pa Komora ne vidi problem zašto energetski intenzivnoj industriji ne bio mogla da se obezbedi energija po konkurentnim cenama.

Prebil Bašin: Veliki potencijal za smanjenje potrošnje električne energije kroz razvoj cirkularne ekonomije, nove tehnologije i hvatanje ugljenika

Nahtigal je istakla da je važno postojanje ove industrije kako Slovenija ne bi uvozila „prljave“ materijale iz drugih delova sveta i pravila se da je uradila nešto dobro za životnu sredinu.

Petra Prebil Bašin, direktorka Udruženja metalnih i nemetalnih sirovina GZS-a, istakla je da energetski intenzivna preduzeća u Sloveniji spadaju u sam vrh u Evropi u smislu visokih standarda koje već postižu u oblasti održivosti i uštede energije.

Ali, predstavnici slovenačke industrije smatraju da još postoji veliki potencijal za smanjenje potrošnje električne energije, i to kroz razvoj cirkularne ekonomije, novih tehnologija i hvatanja ugljenika, navela je ona.

Ključne prepreke u korišćenju ovih omgućnosti su javno mnjenje koje još ne prepoznaje otpad kao sirovinu, nejasna zakonska regulativa i dugotrajne procedure za instalaciju novih tehnologija.

Ključno je, međutim, kako je istakla Prebil Bašin, ulaganje u energetsku infrastrukturu, od novih elektrana do mreže.

Tri zaključka

Strateški saveta GZS-aza energetsku tranziciju usvojio je i tri zaključka:

1. Industrija ima planove, viziju i projekte za prelazak na rad sa neto nultim emisijama ugljenika. Do 2030. godine 20 energetski intenzivnih kompanija uložiće više od 450 miliona evra u dekarbonizaciju.
2. Privreda želi aktivan dijalog sa donosiocima odluka i podršku vlade za sprovođenje aktivnosti u pravcu zelene tranzicije, pa Strateški savet podstiče sve zainteresovane strane da učestvuju u podizanju svesti javnosti o hitno potrebnim ulaganjima u energetsku infrastrukturu i nacionalne izvore energije, koji će obezbediti energetsku nezavisnost.
3. Uska grla u dekarbonizaciji su uglavnom finansiranje, zaštita životne sredine i dobijanje dozvola, nejasno zakonodavstvo, nedostatak kadrova i znanja.

Predstavljanju studije prisustvovali su i Bojan Kumer, ministar životne sredine, klime i energetike, i Matevž Frangež, državni sekretar u Ministarstvu privrede, turizma i sporta, koji je za 2024. najavio više konkursa za dodelu subvencija za dekarbonizaciju industrije, od kojih je najvredniji javni poziv od 42 miliona evra.