Ekološki aktivisti često poruku mogu da prenesu samo preko međunarodnih finansijskih institucija

Ana Čolović Lešoska, izvršna direktorka Centra za istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest iz Skoplja, jedna je od šest dobitnika nagrade za zaštitu životne sredine Goldman Environmental Prize za 2019. godinu. To je bio prvi put da jedna od ovih prestižnih nagrada ode u Severnu Makedoniju.

Čolović Lešoska je ovo priznanje osvojila zahvaljujući uspešnoj kampanji protiv odobravanja kredita međunarodnih finansijskih institucija za dva projekta izgradnje hidroelektrana, čime je zaštićeno stanište ugrožene vrste divlje mačke balkanski ris. U intervjuu za Balkan Green Energy News, Čolović Lešoska priča o borbi za Mavrovo, zašto ekološki aktivisti treba da istraju u svojim kampanjama, kao i zašto Gruzija ne treba da nastavi sa projektom izgradnje hidroelektrane Nenskra.

Vi ste do sada jedina dobitnica prestižne nagrade Goldman Environmental Prize iz Severne Makedonije. Da li mislite da će ovo priznanje donosioce odluka u Vašoj zemlji podstaći da imaju više sluha za poruke ekoloških aktivista?

Pred ekološkim aktivistima je ozbiljan izazov – oni govore u ime nečega što nema svoj glas. Zato treba ozbiljno shvatiti njihovu ulogu u društvu. Mislim da donosioci odluka u zemlji ne treba da pokušavaju da izbegnu poruke ekoloških aktivista, ako žele da saznaju kako da izgrade istinsko partnerstvo sa civilnim društvom.

Nagrada Goldman Environmental je skrenula pažnju celog sveta na našu zemlju i način na koji se odnosimo prema životnoj sredini i prirodnim staništima. Donosioci odluka sada treba da pokažu da su naučili lekcije i da su spremni da na bolji način pristupe ovim temama.

Nagrada predstavlja priznanje za uspešnu kampanju protiv odobravanja kredita međunarodnih finansijskih institucija za dva projekta izgradnje hidroelektrana, čime je zaštićeno stanište divlje mačke balkanski ris. Možete li nam reći više o tome šta je pretilo da se desi da su ove HE izgrađene? I šta su bili najveći izazovi u kampanji?

Planirano je da se izgrade hidroelektrane u nacionalnom parku Mavrovo, što znači da bi svaki negativan uticaj ovih projekata bio tim gori, s obzirom na izuzetno bogat biodiverzitet i dobar ekološki status ovog područja. Video bi se veliki uticaj na rečna i okolna staništa, što bi podrazumevalo i fragmentaciju mnogih staništa. Osim očiglednog uticaja na vidre, ribe i druge endemske i retke akvatične vrste, ovi veliki infrastrukturni projekti bi imali uticaj i na ključno područje za razmnožavanje balkanskog risa, vrste kojoj preti izumiranje, kao i na vrste koje su ovoj divljoj mački plen.

Jedan od najvećih izazova u kampanji bilo je odsustvo sagovornika u Vladi – za našu zabrinutost nije bilo sluha, a često su nas dugo i ignorisali. Da bi doprle do Vlade, tvrdnje koje smo iznosili od samog početka su često morale da budu ponavljane od strane različitih izvora (naučnici, lokalno stanovništvo, međunarodni eksperti i institucije). Štaviše, bilo nam je lakše da dopremo do međunarodnih finansijskih institucija nego do predstavnika države. Često je ovo bio jedini način da naša poruka stigne na pravu adresu.

Bilo nam je lakše da dopremo do međunarodnih finansijskih institucija nego do predstavnika države – često je ovo bio jedini način da naša poruka stigne na pravu adresu

Mislite li da su sve hidroelektrane štetne i nepoželjne ili je to slučaj samo sa malim hidroelektranama ili određenom vrstom malih hidroelektrana?

Definitivno mislim da izgradnja svih objekata infrastrukture u zaštićenim područjima sa izuzetno bogatim biodiverzitetom ima štetan uticaj na prirodu i da ne bi trebalo da bude dozvoljena. Ova područja su sa razlogom proglašena za zaštićena i trebalo bi ih očuvati i ne nanositi im štetu. Što se hidroelektrana tiče, iskustvo koje sam stekla kroz brojne izlaske na teren pokazuje da čak i savršeno izgrađena tradicionalna vrsta hidroelektrane nanosi ozbiljnu štetu ekosistemima i živom svetu. Velike brane i akumulacije takođe doprinose klimatskim promenama, a male isušuju korita reka i uzrokuju gubitak vrsta živih organizama i smrt reka.

Čak i savršeno izgrađena tradicionalna vrsta hidroelektrane nanosi ozbiljnu štetu

To su sve razlozi zbog kojih moramo ozbiljno da razmislimo gde ćemo i da li ćemo graditi hidroelektrane. Nasuprot „nazavisnim“ vetroelektranama i solarnim elektranama, hidroelektrane moraju da se grade na specifičnim lokacijama – rekama, koje su izvor pijaće vode za ljude i izvor života za ekosisteme. Vlade moraju da primene stroge kriterijume i standarde za izgradnju hidroelektrana i da imaju jasnu viziju gde se takvi projekti mogu dozvoliti i pod kojim uslovima, ako su apsolutno neophodni.

Nasuprot „nazavisnim“ vetroelektranama i solarnim elektranama, hidroelektrane moraju da se grade na specifičnim lokacijama – rekama, koje su izvor pijaće vode za ljude i izvor života za ekosisteme

Imate li savet za ekološke aktiviste koji možda ne vide svetlo na kraju tunela u svojoj borbi protiv projekata koji bi imali negativan uticaj na životnu sredinu?

Nemojte odustajati i ne dozvolite da zbog pretnji, pritisaka i razočarenja izgubite iz vida svoj cilj. Vi ste svoju kampanju pokrenuli sa razlogom i ako vi ne istrajete, možda niko drugi neće.

Uvek svoju srčanost fokusirajte na pozitivne ishode i nađite vremena da proslavite i male pobede, jer može proći mnogo vremena dok ne ostvarite sve što ste zacrtali!

Iskoristili ste pažnju koju ste izazvali osvajanjem nagrade da javnost upozorite na projekat izgradnje hidroelektrane Nenskra u Gruziji. Možete li nam reći nešto više o implikacijama ovog projekta za životnu sredinu?

Nenskra, akumulacijska hidrocentrala čija se izgradnja planira u području Smaragdne mreže u regionu Svaneti u Gruziji, ima uticaj i na prirodno nasleđe i na lokalnu autohtonu zajednicu Svana.

Nenskra* je jedna od nekoliko akumulacijskih hidroelektrana čija se izgradnja planira na slivu reke Enguri, uzvodno od državne HE Enguri snage 1.300 MW. Akumulacija HE Nenskra bi neumitno smanjila nivo rečnog toka nizvodno i umanjila ekonomsku korist brane HE Enguri i planirane HE Khudoni.

Što je još važnije, Vlada Gruzije nije pokušala da proceni kumulativni uticaj svih planiranih hidroelektrana na slivu reke Enguri i u regionu Gornjeg Svanetija.

Osim brana i derivacionih tunela, bilo bi potrebno izgraditi i zaobilazne i pristupne puteve, visokonaponsku prenosnu mrežu i trafostanice. Ovi objekti bi mogli da značajno pogoršaju klizišta i posledično sedimentaciju u već ugroženoj akumulaciji HE Enguri.

* Eko-svest je deo mreže ekoloških organizacija CEE Bankwatch Network. Na linku možete pronaći više informacija o projektu Nenskra.