Životna sredina

Država je najodgovornija za zagađenost vazduha u Srbiji

Drzava zagadjenost vazduha u Srbiji

Slika: Mikser/YouTube

Objavljeno

09.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Zagađenost vazduha je odavno dostigla nivo za uzbunu, a najveći deo krivice snosi država, složili su se učesnici diskusije o borbi za kiseonik u Srbiji u okviru Mikser festivala. Oni su takođe ukazali na neodgovorno ponašanje u industriji, ali i štetne posledice navika građana, i pozvali na dijalog u društvu radi unapređenja kvaliteta životne sredine.

Posetioci Mikser festivala u Beogradu i oni koji su pratili prenos čuli su tokom razgovora o kvalitetu vazduha da se otpad prodaje za loženje kotlova i da udišemo opasne čestice plastike. Agencija za zaštitu životne sredine, SEPA, nije poslala predstavnika na panel o borbi za kiseonik. Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), istakao je da prazna stolica pokazuje da država nije spremna na dijalog i da zagađenost vazduha verovatno pogađa mnogo više stanovništva nego po zvaničnim podacima.

Zašto država ne koristi inspekciju kad zagađenost vazduha premaši granični nivo 

Strategija zaštite vazduha kasni pet godina, a to i druga kašnjenja i nečinjenje nisu predviđene sankcije, naveo je. On je podsetio da je vazduh veoma zagađen u 11 gradova, ali da ne znamo kakav je za 4,5 miliona stanovnika u ostalim područjima jer tamo nema merenja.

Popović: država prodaje pluća građana i vazduh stranim investitorima

„Suštinska svrha države da zaštiti građane Bora. Država ima utvrđene instrumente. Između ostalog, inspekcija koja kontroliše rad operatera je ovlašćena da privremeno obustavi rad“, kaže Popović. Po njegovim rečima, suštinsko pitanje je zašto inspektori tom gradu i Smederevu, Obrenovcu i Lazarevcu i drugim mestima ne zaustave postrojenje kada je zagađenje iznad graničnih vrednosti.

„Ukoliko to ne čini, onda zaista možemo da kažemo da država prodaje pluća građana i vazduh stranim investitorima. Jednačina je vrlo jasna“, naglasio je i dodao da nedostaju mehanizmi za osnaživanje pravne norme. Popović smatra da je u naporima da se u Srbiji zagađenost vazduha smanji neophodno uključiti stručnjake.

Mikroplastika dolazi i iz guma, tekstila 

Zagađenost vazduha uopšte i prisustvo mikroplastike i nanoplastike i u vazduhu i vodi dovode se, po nedavnim naučnim saznanjima, sve više u vezu ne samo sa respiratornim i kardiovaskularnim nego i brojnim drugim oboljenjima, kazao je Miodrag Stojković, profesor humane genetike i embriolog. Naveo je da su mogući genetski poremećaji, rani poremećaji razvoja srčanog sistema i pluća i sterilitet, ali i da loš vazduh utiče na uslove vantelesne oplodnje.

Jedno pranje i sušenje veša oslobađa 700.000 čestica mikroplastike, kaže genetičar Miodrag Stojković

Stojković je izjavio da se sitne čestice obavijaju teškim metalima i organskim supstancama i ulaze u organizam, te da je moguće da izazivaju neurodegenerativne bolesti. One su poreklom i od tekstila i automobilskih guma i drugih sintetičkih materijala, naglasio je i dodao da samo jedno pranje i sušenje veša oslobađa 700.000 čestica mikroplastike.

Čestice iz mora i okeana ulaze u biljke i lanac ishrane putem kiše, upozorio je.

Industrija plaća samo za deo štete

Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine i aktivista iz Bora, kaže da privreda treba da sluša lokalnu zajednicu i da preduzima mere da smanji ili eliminiše zagađenje. On tvrdi da je u rudarsko-topioničarskom basenu Bor postignut značajan napredak dok ovaj kompleks nije preuzeo Zijin, a da je sada situacija gora nego do 2015. godine.

„Industrija ima za cilj da ostvaruje profit. Troškove na ime životne sredine samo delimično snosi vlasnik tih procesa. Zbog oštećenja zdravlja, troškove snosi fond zdravstvenog osiguranja, a usled invalidnosti, fond penzionog osiguranja“, napomenuo je i podsetio na štetu po useve s kojom se suočavaju poljoprivrednici.

Vlasti u Srbiji negiraju zagađenost vazduha

Ovo je „užasno neodgovorno društvo“, a država negira zagađenost vazduha ili zvaničnici kažu – „Pa šta?“, napominje Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta iz Kraljeva. „U ovoj oblasti države nema“, izjavio je i izrazio mišljenje da nju ne mogu da zamene građani i udruženja, pa ni političari.

Voštinić kaže da se u pakovanjima koja koštaju 200 dinara prodaju plastika i stara odeća i obuća i da je veličina vreća takva da mogu da se ubace u kotlove za grejanje. Kritikovao je predstavnike vlasti koji pokušavaju da stave znak jednakosti između zagađenja i privrednog razvoja, ali je rekao i da u dijalogu treba da učestvuju sve strane.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

otpadne vode dri revizori revizija

Izveštaj revizora o otpadnim vodama u Srbiji: najveći zagađivači zagađuju skoro bez ikakve kontrole i odgovornosti

9. oktobar 2020. - Izveštaj se odnosi na period 2019-2021. i obuhvata dva ministarstva, Republičku direkciju za vode, SEPA i EPS 

Subvencije stara dizel vozila Srbija Euro 3

Srbija će za zamenu starih dizel vozila izdvojiti 102 miliona evra

9. oktobar 2020. - U Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. su i subvencije za zamenu najstarijih dizel vozila novijim

dri revizija upravljanje opasnim otpadom

Izveštaj revizora o opasnom otpadu u Srbiji: ne zna se koliko ga ima, ko ga stvara, kako se tretira

9. oktobar 2020. - Izveštaj o reviziji "Upravljanje opasnim otpadom" Državna revizorska institucija pripremila je za period 2020-2021.

Električni i elektronski otpad

Električni i elektronski otpad: Gde u Srbiji reciklirati i može li se od starih uređaja zaraditi

9. oktobar 2020. - Suočeni sa nedostatkom informacija, većina ljudi odustane od reciklaže, tako da stari uređaj završi u komunalnom otpadu ili u podrumu