U fokusu

Plastika – između koristi i štete

Slika. Danko Kalkan

Objavljeno

22.07.2020.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

22.07.2020.

Država

Komentari

1

Podeli

Autor: Danko Kalkan, ekspert za zeleno finansiranje i upravljanje u zaštiti životne sredine

Plastika je definitivno jedan od najznačajnijih materijala današnjice. Međutim, prekomerna upotreba ovog materijala ima svoju cenu.

Ne postoji danas nijedan materijal koji je toliko prisutan u svakodnevnom životu kao što je to plastika. Korišćenje ovog materijala u svim granama industrije, od proizvodnje ambalaže, preko građevinskog sektora, automobilske industrije, poljoprivrede do medicine, posledica je svojstva plastike da se oblikuje i prilagođava najraznovrsnijim potrebama. Podobna za oblikovanje, istrajna u različitim okolnostima, lagana i jeftina, plastika predstavlja savršen materijal.

Međutim, masovna upotreba plastike nosi sa sobom određenu cenu – korišćenje fosilnih goriva u procesu proizvodnje i neadekvatno upravljanje velikim količinama plastičnog otpada predstavljaju jedan od najvećih ekoloških izazova današnjice.

Globalna proizvodnja plastike prema nameni u 2015. godini

autorski-tekst-kalkan-globalna-proizvodnja-plastike
Izvor: PLASTIC ATLAS | Appenzeller/Hecher/Sack, CC BY 4.0

Globalni “plastični” trendovi

Proizvodnja plastike na globalnom nivou premašila je proizvodnju svih drugih materijala. U periodu od malo više od pola veka proizvodnja ovog materijala rasla je velikom brzinom. Tako, u 1950. godini proizvedeno je 2 miliona tona, da bi u 2015. godini godišnja proizvodnja plastike dostigla čak 322 miliona tona.

Trend proizvodnje plastike sa projekcijama

autorski-tekst-kalkan-trend-proizvodnja-plastike
Izvor: PLASTIC ATLAS | Appenzeller/Hecher/Sack, CC BY 4.0

Da je plastika postala jedan od najznačajnih materijala na početku 21. veka pokazuje činjenica da je za samo poslednjih petnaestak godina proizvedena čak polovina od ukupno proizvedene plastike do sad. Globalno je kumulativno proizvedeno 8.3 milijarde tona plastike, a procenjuje se da je od toga već tri četvrtine, odnosno 6.3 milijarde tona, postalo otpad.

Razlog zbog kojeg većina proizvedene plastike završava kao otpad jeste sama namena plastičnih proizvoda. Naime, više od pola plastičnih proizvoda koristi se jednokratno ili u vrlo kratkom periodu. Čak 40% plastike u svetu se koristi za pakovanje. To znači da gotovo polovina plastične ambalaže vrlo brzo nakon proizvodnje i korišćenja završava kao otpad, jer nije dizajnirana da ima upotrebnu vrednost u dužem periodu.

Upravljanje ovolikom količinom otpada predstavlja veliki izazov. Svetski ekonomski forum procenjuje da je u 2013. godini samo 14% plastičnog otpada prikupljeno za reciklažu (samo 2% je reciklirano u plastiku istog ili sličnog kvaliteta). Veliki deo (40%) globalnog plastičnog otpada završava na deponijama, pri čemu se gubi mogućnost reciklaže i produženog korišćenja već proizvedene vrednosti, dok čak 32% plastičnog otpada završava u životnoj sredini (najčešće u rečnim tokovima, morima i okeanima) bez ikakve kontrole.

Kad Kina zatvori vrata za otpad

Devedesetih godina prošlog veka Kina je bilo pogodno tržište za profitabilnu upotrebu plastike kroz proizvodnju novih proizvoda za prodaju i izvoz. Za zemlje koje su izvozile plastični otpad to je značilo mogućnost da se oslobode ovog otpada i da spreče da isti završi na deponiji ili spalionici.

Međutim, krhkost globalnog sistema koji zavisi od jedne zemlje uvoznika počela je da se pokazuje 2010. godine kada je Kina počela da uvodi strožije zahteve za uvoz plastike, težeći za manjom kontaminacijom plastičnog otpada. Kulminacija se desila 2017. godine kada je ova zemlja novom uvoznom politikom potpuno zabranila uvoz neindustrijskog plastičnog otpada (samo u 2016. godini Kina je uvezla polovinu ukupno raspoloživog plastičnog otpada za reciklažu – od ukupno 14.1 miliona tona plastičnog otpada koje su izvezle 123 zemlje, Kina je uvezla 7.35 miliona tona iz 43 zemlje).

Tako je ova situacija uticala na usložnjavanje problema plastičnog otpada koji se gomila u zemljama izvoznicama. Stoga mnoge zemlje sada teže da implementiraju principe cirkularne ekonomije, kao i da unaprede svoje reciklažne kapacitete.

Zdravstveni i ekološki izazovi upotrebe plastike

Zbog proizvodnje bazirane na fosilnim gorivim i korišćenja aditiva (pigmenti, učvršćivači i sl.), kao i zbog neadekvatnog načina upravljanja plastičnog otpada, plastika predstavlja jednu od najvećih pretnji za životnu sredinu i zdravlje ljudi u ovom veku.

Prema najboljim procenama do sada u okeanu je akumulirano 150 miliona tona plastičnog otpada, od čega 23 miliona tona čine različite hemikalije i toksini koji se plastici dodaju kao aditivi za pospešivanje karakteristika. Procenjuje se da će bez adekvatne akcije do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe.

Plutajće ostrvo otpadne plastike u Pacifiku

autorski-tekst-kalkan-plutajuce-ostrvo-plastika-pacifik
Izvor: PLASTIC ATLAS | Appenzeller/Hecher/Sack, CC BY 4.0

Životinje u vodama gutaju velike količine plastike, dave se i povređuju. Što se tiče uticaja plastike na ljudsko zdravlje, Univerzitet Njukasl iz Australije u studiji o uticaju zagađenja plastikom na čoveka iznosi procenu da prosečna osoba kroz hranu i piće nedeljno proguta oko 5 grama plastike, što je ekvivalent količini plastike u platnoj kartici.

Dodatno, naš poznati genetičar Miodrag Stojković nedavno je objavio da je sa svojim međunarodnim timom završio dvogodišnju studiju uticaja plastika na rani ljudski razvoj. Zaključak ove, po svemu sudeći prve ozbiljnije studije o štetnom dejstvu plastike na čoveka, je da mikroskopski vidljiva plastika ima negativan uticaj na “sterilitet, implantaciju embriona, abnormalni razvoj oka, pluća, srčanih zalistaka, kardiovaskularna oboljenja…”

Vezano za klimatske promene i uticaj sektora proizvodnje plastike, neophodno je istaći da emisije štetnih gasova proističu iz same proizvodnje, kao i kroz proces spaljivanja i dobijanja energije iz plastičnog otpada. Ukoliko se nastavi sadašnji trend potrošnje plastike, emisije iz ovog sektora do 2050. godine mogu da porastu na blizu 15% ukupnog projektovanog budžeta za emisije ugljen-dioksida koji omogućava zaustavljanje rasta globalne temperature prema Pariskom sporazumu.

Proizvodnja i spaljivanje plastike velikim delom ubrzavaju klimatske promene

autorski-tekst-kalkan-spaljivanje-plastike
Izvor: PLASTIC ATLAS | Appenzeller/Hecher/Sack, CC BY 4.0

Upravljanje plastikom u Evropskoj uniji

Plastika ima značajnu ulogu u Evropi. Prema godišnjem izveštaju evropske Asocijacije proizvođača plastike Plastics Europe za 2018. godinu u Evropi se proizvodi 18,5% ukupne plastike (64 miliona tona). Evropa je tako drugi region po količini proizvedene plastike, odmah iza Azije koja doprinosi svetskoj proizvodnji ovog materijala sa čak 50,1%.

Doprinos sektora plastike ima  takođe i značajnu ekonomsku ulogu. Izveštaj Asocijacije navodi da ovaj sektor doprinosi evropskoj ekonomiji sa 1,5 miliona ljudi zaposlenih u oko 60.000 kompanija koje stvaraju ukupan obrt od 350 milijardi evra.

Imajući u vidu pretnju koju nosi masovna proizvodnja plastike i generisanje otpada, EU je u poslednjih desetak godina donela niz direktiva i akcionih planova sa ciljem zaštite životne sredine. Pregled najvažnijih mera (u direktnoj ili indirektnoj vezi sa plastičnim otpadom) dat je u tabeli ispod.

Komentara: (1)

Dragica / 22.07.2020.

Svaka cast,detaljan i poucan tekst nadam se da ce imati uticaj da nam promeni odnos i odgovornost prema prirodi i zivotu

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Tijana--Gajic_CWP-Global_ESG-Lead

Održivost u kompaniji CWP Global – Zašto čak i kompanije koje se bave obnovljivim izvorima energije treba da usvoje ESG standarde

14 September 2021 - Poslovanje na način koji uključuje brigu o životnoj sredini, društvu i korporativnom upravljanju (Environmental, Social and Governance - ESG) obezbeđuje zaštitu poslovnih ulaganja i doprinosi očuvanju vrednosti kako za kompanije tako i za društvo.

nadezda kokotovic autorski tekst demokratizacija energetike

Energetska demokratija na djelu

31 August 2021 - Nadežda Kokotović u autorskom tekstu piše o demokratizaciji energetike u regionu kroz utiske sa petog energetskog foruma INTERENEF održanog u Splitu.

kvalitet vazduha Srbiji zdravstva

Za bolji kvalitet vazduha u Srbiji potrebni su veće angažovanje i posvećenost zdravstva

12 May 2021 - Pokretanje prvog i jedinog nacionalnog Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom jedinstvena je prilika za smanjenje visokih stopa oboljenja

Lokacija prostorno planiranje razvoj obnovljive energije jugoistocnoj Europi u fokusu Zeljka Fistrek Dragana Mileusnic

Lokacija, lokacija, lokacija: kako prostorno planiranje može ubrzati razvoj obnovljive energije u jugoistočnoj Europi

09 April 2021 - Za ubrzanje primjene obnovljivih izvora energije, vlade i industrija trebaju od početka surađivati ​​s NVO-ovima i lokalnim zajednicama, pišu Željka Frištek i Dragana Mileusnić