Životna sredina

CINS: Zvanični podaci o zagađenosti vazduha u Srbiji su nepouzdani

Manje podataka o zagadenosti vazduha u Srbiji

Slika: CINS

Objavljeno

20.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Neke od mernih stanica godinama ne rade, iz drugih stižu nepotpuni podaci, a nema ni dovoljno sredstava za održavanje. U Srbiji su tokom deset godina od uvođenja sistema olabavljeni standardi za izveštavanje o zagađenosti vazduha.

Kapacitet domaćih automatskih mernih stanica opada od 2010, kada su uvedene, ustanovio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i ukazao na podatke Agencije za zaštitu životne sredine – SEPA. Izveštaj nagoveštava da je najveći deo podataka o zagađenosti vazduha u Srbiji od 2014. zaključno sa 2018. godinom „neupotrebljiv“, dok za prošlu godinu još nema zvaničnog prikaza.

Čelična prašina i crvena kiša u Smederevu

Sve stanice bi morale da beleže sve parametre da bi informacije bile pouzdane, po rečima stručnjaka citiranih u članku. U njemu je ponuđen primer Radinca, sela u kojem se nalazi Železara, jedina čeličana u Srbiji. „Čelična prašina“ i „crvena kiša“ su najveća briga meštana, a aktivisti tvrde da se ne poštuju propisi o zaštiti životne sredine.

Hesteel Group je 2016. preuzeo postrojenje na teritoriji Smedereva i njegov HBIS Group Serbia Iron and Steel njime upravlja. Rezultati istraživačkog poduhvata otkrili su da zagađenje vazduha od 2015. do 2017. uopšte nije praćeno. Naime, tamošnje dve stanice navodno nisu funkcionisale.

Nema podataka za period od 2015. do kraja 2017. iz obe smederevske merne stanice

Neki podaci za Smederevo dostupni su za 2018, a automatska merna stanica u selu Radinac funkcionisala je lane samo 15 dana, od čega je 11 bilo sa nivoom preko limita. U izveštaju se dodaje da i Železara ima jednu mernu stanicu.

podataka o zagadenosti vazduha u Srbiji
Slika: Na kamionu u blizini čeličane se vidi crvena prašina (CINS)

Zatvaranje stanica za merenje zagađenosti u Srbiji

Pomenuta medijska kuća je analizom došla do saznanja da je zapinjalo i na drugim mestima. Neke stanice u Srbiji su slale podatke o zagađenosti vazduha za manji broj dana ili bez nekih faktora, dok su druge izlazile iz upotrebe.

Tri godine nije bilo informacija o Kosjeriću, jednom od najzagađenijih gradova. Anomalije su zabeležene u slučaju Beograda, Beočina, Loznice, Čačka, Niša i drugih područja.

Između 50 i 80 procenata podataka koje je objavila SEPA bilo je neupotrebljivo, naveo je CINS. Tako su neki gradovi označeni da su nezagađeni, na primer Niš 2018. godine, kada nije bilo informacija o prisustvu praškastih materija, poznatih kao PM čestice.

Nema koristi od kvaliteta ispod 90 odsto 

Vanredni profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević izjavio je da slika iz dostupnih podataka „nije realna“ i da je zagađenje „katastrofalno“. „Kada bismo sa svih stanica imali 95% primljenih podataka za sve polutante koji su predviđeni da se prate, onda čovek ne bi mogao da pronađe grad u Srbiji čiji je kvalitet vazduha bolji od treće kategorije“, izjavio je.

Podaci od 2014. do kraja 2017. sa 39 jedinica bili su prihvatljivi u opsegu od 22 do 30 procenata. Godine 2018. bilo je 33 stanice, a one su u skladu sa standardima snimile manje od 50 odsto svojih informacija.

Upotrebljivo je bilo manje od polovine podataka sa 33 aktivne stanice, koliko ih je bilo 2018. godine

U članku se dodaje da je SEPA u izveštaje uključila stanice sa manje od 75 procenata prihvatljivih podataka. Njen bivši direktor Momčilo Živković izjavio je za rečenu novinsku redakciju da je nepouzdano bilo šta ispod 90 odsto.

Agencija je više puta objavila da ne raspolaže dovoljnim sredstvima za održavanje. Navela je i da je kvalitet podataka za 2018. bio bolji zbog servisiranja i zamene delova. Živković napominje da je 2012. sistem pretrpeo udarac zbog ukidanja fonda za zaštitu životne sredine.

Nema informacija o EPS-ovim rezultatima rada na kvalitetu vazduha

Vredi pomenuti da su Elektroprivreda Srbije i SEPA 2017. potpisale sporazum o saradnji o praćenju uticaja postrojenja tog državnog proizvođača struje na životnu sredinu. Ugovor je bio deo EPS-ovog aranžmana s Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Kompanijine termoelektrane su najveći izvor zagađenosti vazduha u Srbiji. Nijedna od strana u sporazumu nije na upit Balkan Green Energy Newsa objavila informacije o rezultatima saradnje

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Protest SEOS-a protiv litijuma: blokada i kampovanje ispred Vlade Srbije

Protest SEOS-a protiv litijuma: blokada i kampovanje ispred Vlade Srbije

20. jul 2020. - SEOS je u nedelju započeo novi protest i blokadu ispred Vlade Srbije na kojem se zahtevaju ostavke na svim nivoima i oslobođenje RTS-a

sanitarna deponija vinca upravljanje otpadom sepa izvestaj

Regionalna deponija Vinča popravila rezultat Srbije u upravljanju otpadom u 2021.

20. jul 2020. - Deponija je počela da radi, kako se navodi na sajtu Beo Čiste Energije, firme koja njome upravlja, od avgusta 2021. 

SEOS: Protest ispred Vlade Srbije do ispunjenja zahteva

SEOS: Protest ispred Vlade Srbije do ispunjenja zahteva

20. jul 2020. - Godinu dana nakon prve blokade povodom borbe protiv projekta Jadar i eksploatacije litijuma, SEOS poziva...

reri tuzba eps sumpor dioksid zagadjenje vazduha tent

Sud naložio EPS-u da smanji emisije SO2 zbog ugrožavanja zdravlja građana

20. jul 2020. - Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu u korist Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu