Dekarbonizacija regiona Jugoistočne Evrope: ubrzano i obnovljivi izvori i nuklearna energija

Energetska tranzicija u Jugoistočnoj Evropi dobija na ubrzanju, a tempo zavisi od strategija i pravnog okvira pojedinačnih država. Predstavnici elektroprivreda i privatnih proizvođača struje su na Beogradskom energetskom forumu (BEF 2025) govorili o različitim pristupima dekarbonizaciji. Dominacija investicija u obnovljive izvore energije je neosporna, ali ambicije za razvijanje nuklearnih kapaciteta su prisutne, u čemu prednjači Slovenija, koja uz postojeći, razvija i projekat novog nuklearnog reaktora.

Elektroenergetski sektor Jugoistočne Evrope i dalje u velikoj meri zavisi od termoelektrana na fosilna goriva, koje su 2023. godine proizvele 43 procenta električne energije, od čega dve trećine čini lignit, a ostalo gas. Potreba za ubrzanom dekarbonizacijom je prisutna, a brzina tranzicije će zavisiti od finansijskih mogućnosti i političke volje i odluka, rekao je Dražen Jakšić, moderator panela i direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar sa sedištem u Zagrebu.

Trend ubrzanja dekarbonizacije prate i projekcije za tržište električne energije u regionu do 2030. godine. Najavljeno je zatvaranje 6,2 gigavata kapaciteta termoelektrana i novih 42,3 gigavata iz obnovljivih izvora, pri čemu se najveći rast snage elektrana na obnovljive izvore očekuje u Grčkoj, Rumuniji, Srbiji i Bugarskoj.

Vodeći ljudi državnih elektroprivreda iz Srbije, Slovenije i Crne Gore, kao i nezavisnih kompanija koje investiraju u obnovljive izvore u regionu, bili su učesnici panela Strategije dekarbonizacije elektroenergetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi 2040/2050 u okviru Beogradskog energetskog foruma 2025. Složni u stavu da se dekarbonizacija uveliko sprovodi i da predstavlja nezaustavljiv proces koji se već značajno ubrzava, učesnici panela su predstavili različite strategije, koje će u narednim godinama i decenijama njihove kompanije sprovesti i koje će dovesti do realizacije toga procesa.

Jedna od zajedničkih poruka je da očekuju da države, pojedinačno, treba da olakšaju ulaganja i učine pravni okvir predvidljivim, a međusobno da se povezuju i razmenjuju iskustva. Oslonac energetske tranzicije u regionu je na zelenoj energiji, ali je nekoliko zemalja zainteresovano i za uvođenje nuklearne energije, kako konvencionalnih nuklearki tako i malih modularnih reaktora, ili za proširenje postojećih kapaciteta.

Živković: Za dekarbonizaciju potrebna skladišta energije, nuklearke

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković napomenuo je da je ona posvećena dostizanju svojih i državnih ciljeva za zelenu energiju i smanjenje emisija. “Svakako, radićemo to, verujući u ove ciljeve, ali ne dovodeći u pitanje energetsku sigurnost i energetski suverenitet države Srbije. Pokazalo se da je to jedini održivi put“, ocenio je.

Kompanija posebno računa na projekat solarnih elektrana ukupnog priključnog kapaciteta jednog gigavata, sa baterijama zbirne operativne snage 200 megavata. Investicija se sprovodi kroz strateško partnerstvo s konzorcijumom kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables (UGTR).

U toku je studija o mogućnosti izgradnje velikih nuklearnih elektrana i malih modularnih reaktora u Srbiji

Proces dekarbonizacije neće biti lako izvodljiv bez ozbiljnog obima za skladištenje energije, upozorio je Živković i dodao da neće biti realan bez nuklearne energije. U toku je studija o mogućnostima za izgradnju velikih nuklearki i malih modularnih reaktora (SMR-ova).

Prvi čovek Elektroprivrede Srbije smatra da građanima svake zemlje „treba dočarati kvalitet te energije“ i objasniti im da je neophodno obezbediti energiju za privredu i sigurnost.

U Srbiji nema dileme oko energetske tranzicije

Direktorka kompanije WV-International Neda Lazendić skrenula je pažnju na pomenuto strateško partnerstvo za solarne elektrane sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije (BESS), pogotovo jer je Hyundai Engineering renomirana svetska kompanija.

Ocenila je da će taj poduhvat biti prekretnica za ceo region i da je izuzetno značajan za sticanje iskustva na domaćem planu.

Nedavni drugi krug aukcija za električnu energiju iz obnovljivih izvora je pokazao da se Srbija odlučila za energetsku tranziciju „i tu više nema dileme“, naglasila je Lazendić i kazala da je ova zemlja primer za region. Cene postignute na nadmetanju su atraktivne i u skladu s evropskim trendovima, primetila je.

Lignit veoma neisplativ

Slovenija i GEN energija se u dekarbonizaciji elektroenergetskog sistema oslanjaju na investicije u obnovljive izvore i nuklearnu energiju, po rečima generalnog direktora te elektroprivrede Dejana Paravana. 

„Želimo da se što pre otarasimo uglja, a obnovljivi izvori su na kratkoročnom planu jedina opcija. Zašto se otarasiti uglja? Domaća proizvodnja lignita je ekonomski veoma neisplativa, a i zbog klimatskih ciljeva“, objasnio je.

Međutim, izuzetno je komplikovano dobiti dozvole za zelene elektrane i smestiti ih u životnu sredinu, dodao je Paravan. S druge strane, kod nuklearne energije nema emisija gasova s efektom staklene bašte, a veoma je stabilna i pouzdana, naveo je. Osim toga se s tom tehnologijom zauzima najmanja površina, a proizvode se ogromne količine električne energije, kaže šef GEN energije.

Nuklearna elektrana Krško 2 bi mogla da počne da radi 2040. godine

Paravan je podsetio da je nuklearna elektrana Krško pre dve godine obeležila četiri decenije od izgradnje i da joj je radni vek produžen za 20 godina. GEN energija radi na projektu Krško 2. Generalni direktor očekuje da izgradnja počne 2032. ili 2033, pa da bi reaktor na mrežu mogao da se priključi 2040. godine.

Drugi pravac razvoja su SMR-ovi. Ipak, razvoj te tehnologije će trajati još dosta dugo, a pritom takva postrojenja neće imati prednost na polju troškova koju imaju veliki reaktori, rekao je. U krivu je onaj ko očekuje da će električna energija koju proizvode SMR-ovi biti jeftinija od one iz velikih nuklearki, smatra Paravan.

Što se tiče dileme između obnovljivih izvora i nuklearne energije, on je izrazio uverenje da ih ne treba međusobno isključivati. „Trebaju nam obnovljivi, i na kratak rok oni mogu da nam obezbede mnogo električne energije bez CO2. Ali treba da pojasnimo da kada dođemo do 70, 80, 90 odsto obnovljivih, imamo problem sezonskog skladištenja i situacija će postati veoma teška“, izjavio je Paravan.

Baterije su deset puta jeftinije nego pre deset godina

Nasuprot njemu, generalni direktor kompanije Akuo Energy Erik Skoto ukazao je na to da je nuklearna energija skupa. „Gotovo je. Mi smo pobedili u toj trci. Obnovljivi izvori su najjeftiniji za proizvodnju energije“, podvukao je.

Cena kapaciteta za skladištenje energije je deset puta manja nego pre deset godina, podsetio je šef ove francuske kompanije. Pored toga, operativna snaga baterijskog sistema u standardnom TEU kontejneru, dužine 20 stopa (6,1 metar), sada dostiže šest megavata, tri puta više nego pre tri godine, rekao je Skoto.

Za privlačenje investicija je potrebna stabilnost, poručio je. Dalje, neke jednostavne stvari bi pomogle da Akuo, inače jedan od pobednika poslednje runde aukcija u Srbiji, što pre materijalizuje svoje projekte dva vetroparka, istakao je Skoto. Pomenuo je brzinu dobijanja dozvola za telekomunikacione sisteme ili izgradnju puta za elektranu.

Osvrćući se na sporost energetske tranzicije u balkanskim zemljama, kazao je da ta situacija ima pozitivnu stranu. „Kasnimo. Onda ćemo se okoristiti od najjeftinijeg resursa, najjeftinijeg načina proizvodnje energije“, zaključio je Skoto.

EPCG-ov projekat Solari je bio početak energetske tranzicije u Crnoj Gori

Ljubiša Đurković, tehnički direktor Elektroprivrede Crne Gore, nazvao je kompanijine projekte Solari 3000+ i Solari 500+ početkom energetske tranzicije u toj zemlji. Od početka 2023. je, uključujući kasnije pokrenuti Solari 5000+, postavila fotonaponske sisteme na 7.380 objekata, otkrio je.

Ukupni nominalni (pik) kapacitet je 76 megavata, a do kraja godine će biti instalirano još 125 megavata, napomenuo je EPCG-ov predstavnik.

Kompanija gradi vetroelektranu Gvozd i solarni park Kapino polje kod Nikšića, između ostalog.

U Željezari je na krovovima dosad instalirano deset megavata, a pre kraja godine će na prenosnu mrežu biti priključeno još 15,5 megavata, izjavio je Đurković. Potpisan je ugovor o izgradnji osmog agregata u hidroelektrani Perućica, od 58 megavata. Treba da bude završen 2027. godine.

Đurković: Realno je da Termoelektrana Pljevlja bude ugašena između 2045. i 2050. godine

Energetsku tranziciju čini jedinstven i uvezan sistem, uključujući skladišne kapacitete i mere povećanja energetske efikasnosti, poručio je. „Morate stvoriti uslove za brzu integraciju obnovljivih izvora energije u distributivnu i prenosnu mrežu. Mi smo to trebali već da uradimo. Nijesmo to uradili, naročito na Zapadnom Balkanu. Nijesmo uradili rekonstrukciju distributivne i prenosne mreže“, izjavio je.

Osvrnuvši se na aktuelnu rekonstrukciju Termoelektrane Pljevlja, Đurković je rekao da taj projekat ne bi imao smisla ako će postrojenje raditi još kratko. Po Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP), čija je izrada pri kraju, biće aktivna barem do 2041. godine, iako je realno da bude ugašena tek između 2045. i 2050. godine, smatra tehnički direktor EPCG-a.