Crna Gora izdala dozvole za 4 GW solara i vetra, želi podršku EU za zeleni čelik

Strateški ciljevi Crne Gore u oblastima energetske tranzicije, dekarbonizacije i digitalizacije uključuju izgradnju kapaciteta obnovljive energije, uvođenje pametnih električnih brojila, jačanje prenosne i distributivne mreže, ali i pokretanje proizvodnje zelenog čelika uz podršku Evropske unije (EU).

Ovi ciljevi su predočeni predstavnicima Evropske komisije u Briselu tokom posete crnogorske delegacije, a ministar energetike i rudarstva Saša Mujović je nakon sastanka rekao da su pred crnogorskom Vladom i novoformiranim ministarstvom mnogi izazovi, ali i razvojne šanse.

Visoko na agendi su digitalizacija nacionalnog elektrodistributivnog sistema, energetska tranzicija i dekarbonizacija kroz izgradnju kapaciteta u oblasti solarnih, hidro i vetro potencijala, kao i jačanje prenosne i distributivne mreže, rekao je Mujović.

Mujović je takođe rekao da Crna Gora želi podršku EU po pitanju pokretanja proizvodnje zelenog čelika.

Planirana je gradnja hidroelektrana Ćehotina i Kruševo

Na sastanku u Briselu se diskutovalo o Planu rasta za Zapadni Balkan, koji je pripremila Evropska komisija i koji je vredan šest milijardi evra, od čega je Crnoj Gori namenjeno 413 miliona evra. Pored Mujovića, crnogorsku delegaciju su činili i potpredsednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja Nik Đeljošaj i ministarka evropskih poslova Maida Gorčević.

Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, do sada je izdato ukupno 4 GW dozvola za izgradnju solarnih i vetroelektrana, što jasno pokazuje da postoji značajno interesovanje investitora za ovu oblast, navodi se u saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva izdatom pred posetu crnogorske delegacije Briselu.

Što se tiče hidroenergije, jedan od prioriteta rada novoformiranog resornog ministarstva biće izgradnja stabilnog energetskog sistema u delu hidropotencijala, koje Crna Gora nesporno ima, i to realizacijom projekata kao što su hidroelektrane Ćehotina i Kruševo, dodaje se u saopštenju.

Crna Gora se još uvek oslanja na termoelektranu Pljevlja, ali je svesna da treba tražiti alternative

Država je potpuno svesna politike EU prema energetskim postrojenjima koja koriste fosilna goriva, kao i da je neopodno tražiti alternativna rešenja, navodi se u saopštenju i podseća da je crnogorski energetski sistem mali i da se u najvećoj mjeri oslanja na termoelektranu na ugalj TE Pljevlja.

Na polju digitalizacije, uvođenje pametnih brojila u elektrodistributivni sistem će omogućiti bolju integraciju novih izvora električne energije, ali bolje upravljanje potrošnjom.

Visoko na agendi nalazi se i jačanje prenosne i distributivne mreže, jer na taj način Crna Gora stvara kapacitete koji će je kvalitetnije povezati sa susedima, omogućiti konkurentnost u uvozu i izvozu električne energije, kao i naplatu tranzita, navodi se u saopštenju.