Četiri preporuke za veće učešće građana u energetici na Zapadnom Balkanu

Nijedna zemlja Zapadnog Balkana još nije usvojila propise za osnivanje i rad energetskih zadruga, kao najrazvijenijeg oblika učešće građana u sektoru energetike (građanska energija), što ne samo da doprinosi decentralizaciji i demokratizaciji energetike u energetskoj tranziciji, već  i smanjuje zagađenje i troškove za energente, upozorili su učesnici druge regionalne konferencije „Energetske zajednice građana/Zajednice obnovljive energije – Zašto stojimo u mjestu?“ održane u Sarajevu.

Na konferenciji posvećenoj građanskoj energiji, koju su prvi put prošle godine organizovali Regionalni centar za održivu energetsku tranziciju (RESET) iz BiH i Henrich Boll fondacija, učestvovalo je više od 80 predstavnika lokalnih zajednica, ekspertske zajednice, nevladinih organizacija, regulatornih agencija, elektroprivreda, međunarodnih organizacija, finansijera.

Mirza Kušljugić, predsednik Upravnog odbora RESET-a, rekao je da je u svim zemljama regije interes privatnih investitora za izgradnju komercijalnih fotonaponskih elektrana enormno veliki, a istovremeno razvoj građanske energije značajno zaostaje. Jasno je, kako dodaje, da ovakav smer razvoja obnovljive energije neće rezultirati demokratizacijom energetskog sektora i aktivnim učešćem malih kupaca – domaćinstava i male privrede, u energetskoj tranziciji.

Kušljugić: Građanska energija u regionu gubi bitku sa privatnim investitorima, što je loše za održivost energetske tranzicije

„To je u potpunoj suprotnosti sa trendovima u razvijenim zemljama EU gdje su upravo mali kupci većinski vlasnici solarnih elektrana, na primer, u Nemačkoj 70 odsto svih kapaciteta, a u Italiji čak 98 odsto. Pošto je građanska energija osnova održive energetske tranzicije potrebno je uočene trendove hitno korigovati“, poručio je Kušljugić.

Opšti zaključak učenika konferencije je da vlade i parlamenti u regionu Zapadnog Balkana, uz državne elektroenergetske kompanije, predstavljaju glavnu prepreku i usko grlo za efikasnu i održivu tranziciju. Oni, kako su dodali, još nemaju jasnu viziju i opredeljenje, pa time ni strategiju, zakonodavni okvir i akcione planove, za uspešno sprovođenje održive energetske tranzicije.

Pri tome, kako se moglo čuti, ne prepoznaju ni značaj razvoja koncepata i podrške građanima i lokalnim zajednicama kroz razvoj građanske energiji na lokalnom nivou (prozjumera, energetskih zajednica građana i zajednica obnovljive energije). A, ti građani i lokalne zajednice, uz privredu, a naročito mala i srednja preduzeća, predstavljaju glavne aktere i lidere uspešne, efikasne i održive tranzicije svuda u svetu.

Osim što su identifikovali uska grla za razvoj energetskih zadruga (zajednica obnovljivih izvora energije i energetskih zajednica građana), učesnici konferencije su ukazali kako preokrenuti trenutnu nepovoljnu situaciju.

Nijedna zemlja regiona nije donela propise za zajednice obnovljivih izvora energije i energetske zajednice građana

Zemlje regiona Zapadnog Balkana, prema rečima učesnika, nisu u potpunosti u svoje zakonodavstvo implementirale direktive Evropske unije o građanskoj energiji koje bi omogućile građanima i lokalnim zajednicama da na fer, efikasan i efektivan način postanu ravnopravni učesnici energetske tranzicije i doprinesu sigurnosti snabdevanja, sopstvenoj i energetskoj nezavisnosti svojih država, kao i dekarbonizaciji.

Najveći napredak je u prethodnom periodu napravljen u Srbiji i to u domenu prozjumera (kupci-proizvođači). Najgora situacija je u Bosni i Hercegovini koja je ostala jedina država na evropskom kontinentu gde građani još ne mogu da ostvare svoja prava na učestvovanje u energetskoj tranziciji.

„Trenutno u Republici Srpskoj postoji zakon koji to omogućava, ali svi rokovi za donošenje podzakonskih akata su probijeni.U Distriktru Brčko ništa nije urađeno, dok je u Federaciji BiH u julu usvojen set reformskih energetskih zakona, ali najvažniji, Zakon o obnovljivim izvorima energije, još nije stupio na snagu“, kaže Damir Miljević, član Upravnog odbora RESET-a.

Osim toga, nijedna zemlja regiona još nije donela propise za implementaciju energetskih zadruga (zajednica obnovljivih izvora energije i energetskih zajednica/zadruga građana) kao najrazvijenijeg oblika građanske energije.

Elektroprivrede, operatori mreža i regulatori moraju da uhvate korak sa promenama

Da bi koncept građanske energije mogao uspešno da se primeni državne energetske kompanije, operatori prenosne i distributivne mreže i regulatori moraju, kako se navodi u zaključcima konferencije, da drže korak sa zahtevima koje pred njih postavlja ubrzana energetska tranzicija.

Nažalost, stiče se utisak, kako se navodi, da ovaj deo elektroenergetskog sistema daleko zaostaje i kaska za potrebama razvoja i predstavlja glavno usko grlo za efikasnu i efektivnu energetsku tranziciju i to posebno u domenu razvoja kapaciteta za prihvat građanske energije.

Nedostatak stručnog kadra, nepraćenje savremenih trendova, zastarela tehnička pravila i procedure i opšta nezainteresovanost za promene prete da ugroze sve napore koji se čine da se zemlje regiona ubrzano uključe u treću industrijsku revoluciju i energetsku tranziciju, zaključak je učesnika konferencije.

Vlade i parlamenti imaju pogrešno uverenje da državne elektroprivrede mogu i trebaju da budu lideri energetske tranzicije

Poseban problem predstavljaju vlade na svim nivoima i parlamenti kod kojih još vlada pogrešno uverenje da državne elektroprivrede mogu i trebaju da budu lideri energetske tranzicije. To je, međutim, kako se ističe, za ove kompanije nemoguća misija s obzirom da je pred njima intenzivan proces vlastite transformacije i tranzicije uz sve probleme koje će im doneti zatvaranje zastarelih termoelektrana na ugalj i rudnika i prelazak na obnovljive izvore energije.

U celom tom poslu one se susreću i sa problemom nedostatka znanja i kadrova, relativno lošom finansijskom situacijom i uplivom politike u svaku poru njihovog upravljanja, smatraju učesnici konferencije.

Pojedinci i nevladine organizacije vuku napred

Uprkos svim preprekama, loših zakonskih i regulatornih rešenja i nedefinisanih okvira za razvoj, zaključak je da pojedinci, nevladine organizacije i deo lokalnih zajednica u regionu kroz kreativna rešenja i inicijative ubrzano i uspešno radi na pitanjima energetske tranzicije što pokazuje da postoji izražen interes, volja i pozitivna energija potrebna za promene.

Ovi primeri mogu biti inspiracija i vodilja i za druge lokalne zajednice, organizacije i pojedince u regionu da u postojećim nepovoljnim uslovima i same krenu istim putem, poruka je učesnika konferencije.

Finansiranje nije problem, novca ima

Na konferenciji se moglo čuti da 30 odsto portfolija mikrokreditne fondacije Partner i 20 odsto kredita Procredit banke predstavljaju zeleni projekti. Njihovi predstavnici su istakli da nema nikakvih problema kad je reč o novcu za građansku energiju, čak su i otvoreni da oni daju grantove za ove projekte.

Zaključak konferencije je da finansijske organizacije (banke i mikrofinansijske institucija) imaju potrebna sredstva za uspešno i efikasno finansiranje projekata.

Lokalnim akterima na raspolaganju stoje i razni projekti i fondovi za ove namene, a uspešni projekti u regionu koji su finansirani ulaganjem građana pokazuju da su spremni da investiraju sopstvena sredstva u razvoj građanske energije i zajednica obnovljive energije čija glavna odlika nije maksimiziranje profita.

Učesnici konferencije su ukazali i da štednja građana predstavlja jedan od potencijalno najvažnijih izvora za finansiranje građanske energije koji nije dovoljno iskorišćen zbog nepostojanja adekvatnih modela, nejasnog zakonodavnog okvira i komplikovanih administrativnih procedura.