OIE

Zakonom omogućiti osnivanje energetskih zadruga, vreme je za početak demokratizacije energetike na Zapadnom Balkanu

konferencija energetske zajednice reset sarajevo

Konferencija je okupila blizu sto učesnika (foto: Balkan Green Energy News)

Objavljeno

09.12.2022.

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

09.12.2022.

Komentari

1

Podeli

Energetske zajednice, u kojima se građani, privreda i lokalne samouprave udružuju kako bi proizvodili energiju za sopstvenu potrošnju, ali i prodaju, pravo su rešenje da se na Zapadnom Balkanu ubrza dekarbonizacija i energetska tranzicija učini održivom. Energetska kriza i visoke cene energije dodatno pojačavaju njihov značaj jer potrošačima mogu da obezbede energetsku sigurnost – redovno snabdevanje po pristupačnim cenama. Zadatak države je da donese propise koji će omogućiti osnivanje tih zajednica i ostalo prepusti lokalnim akterima, a pre svega lokalnim samoupravama, poruka je učesnika konferencije Energetske zajednice građana/Zajednice obnovljive energije.

Konferenciju Energetske zajednice građana/Zajednice obnovljive energije organizovali su u Sarajevu Regionalni centar za održivu energetsku tranziciju (RESET) iz BiH i Henrich Boll fondacija, uz medijsko partnerstvo sa Balkan Green Energy News. Na skupu su predstavljena iskustva dve evropske zemlje – Grčke i Hrvatske, i trenutna situacija u BiH, ali i poslata poruka zakonodavcima, administraciji i javnim preduzećima šta je potrebno uraditi kako bi se omogućio razvoj građanske energije koja predstavlja decentralizaciju, demokratizaciju i demonopolizaciju elektroenergetskog sektora.

Učesnici konferencije su apelovali na nadležne u BiH da što pre završe regulatorni okvir, što znači donošenje energetskih zakona u Federaciji BiH i podzakonskih akata u Republici Srpskoj, i usklađivanje ovih energetskih propisa sa zakonima u drugim oblastima.

Kušljugić: energetske zajednice su male elektroprivrede

„Ključni zadatak je i informisanje i edukacija lokalnih samouprava, nevladinih organizacija, medija, privrede, građana. Posebno je važno da lokalne samouprave shvate da samostalno mogu da urade mnogo, jer mogu biti inicijator, katalizator, koordinator, ali i akter energetskih zajednica“, rekao je prof. dr Mirza Kušljugić, predsednik Upravnog odbora RESET-a.

On je energetske zajednice nazvao malim elektroprivredama, koje proizvode, skladište, troše, prodaju, distribuiraju energiju, ali i koje se bave energetskom efikasnošću i smanjenjem energetskog siromaštva.

S obzirom da su pojmovi i zajednice obnovljive energije (ZOE) i energetske zajednice građana (EZG) novi i mnogima nedovoljno jasni, Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije i član RESET-a, je objasnio šta u stvari znače.

konferencija energetske zajednice sarajevo reset damir miljevic

Prve se odnose na aktere i projekte koji su na jednoj lokaciji, dok druge nemaju to ograničenje, pa neko iz BiH može postati vlasnik dela solarne elektrane u Južnoafričkoj Republici. Ovaj detalj je važan, kako je rekao, za sve zemlje sa velikom dijasporom.

Miljević: ako kupac sam proizvodi deo ili svu energiju koju troši onda će tu energiju uvek imati

Druga razlika je da se ZOE odnose na sve vrste energije, dok se EZG tiču samo struje.

„Suštinski obe daju mogućnost da građani, preduzetnici, mala i srednja preduzeća, lokalne samouprave, lokalne ustanove, firme mogu da se uključe u proces dekarbonizacije tako što će se udružiti na jedan od ova dva načina“, rekao je Miljević.

Jedna od koristi, koja je sada važna, je energetska sigurnost, jer ako kupac sam proizvodi deo ili svu energiju koju troši onda će tu energiju uvek imati, bez obzira šta se dešava na nivou velikih državnih kompanija.

Ključno za uspeh građanske energije je da se EU direktive ispravno primene, da se donesu kvalitetni podzakonski akti, da se obezbedi lak pristup mreži i podrška kroz informisanje, promociju, tehničku pomoć, subvencije, istakao je Miljević

Grčka: liberalan pristup koji je dao rezultate, ali ne one očekivane

konferencija energetske zajednice sarajevo reset grcka ipto

Grčka je jedna od zemalja EU koja ima najveći broj energetskih zajednica, i njeno iskustvo je odlično za sve zemlje koje tek nameravaju da ih razviju, pre svega zbog grešaka koje je napravila u zakonodavnom okviru.

U Grčkoj su uslovi za osnivanje energetskih zajednica stvoreni 2019. godine, i dosad ih je osnovano oko 1.300 sa projektima ukupne snage oko 600 MW, a na čekanju je 5.000 zahteva. Ali, ove zajednice u suštini nisu ostvarile suštinu ovog koncepta, a to je učešće građana.

Kuras: Grčka je usvojila novi zakon, koji bi trebalo da spreči da privatne firme nastave sa dosadašnjom praksom

Naime, privatne kompanije su iskoristile zakonodavni okvir, koji je omogućavao da najmanje pet članova osnuje zajednicu i da one mogu biti profitne organizacije. Tako da sada ima vrlo malo zajednica koje su osnovali građani, samo desetak, i najveći deo su osnovale privatne firme.

Dimitrios Kuras, stručnjak iz grčkog operatora prenosnog sistema IPTO, kaže da su one to uradile jer je procedura za izgradnju elektrane kada neko osnuje energetku zajednicu bila mnogo manje zahtevna nego ona regularna.

„Na kraju, takav zakon za energetske zajednice je bio dobar za razvoj obnovljivih izvora energije, ali ne i za same energetske zajednice kakve bi trebalo da budu, sa mnogo većim učešćem građana“, navodi Kuras.

Grčka je pripremila i usvojila novi zakon, koji bi trebalo da spreči da privatne firme nastave sa dosadašnjom praksom, i da se više uključe građani. Tako će sada energetska zajednica moći da se osnuje sa najmanje 60 članova.

Hrvatska: zakoni koji uvode energetske zajednice u stvari ih onemogućavaju

konferencija energetske zajednice sarajevo reset hrvatska boromisa pirsic

Vjeran Piršić, predsednik udruženja Eko Kvarner, rekao je da su u Hrvatskoj napravljeni propisi, koji prenose odgovarajuće EU direktive o energetskim zajednicama i kojim se zvanično one uvode, ali su unete i prepreke, pa ih nije moguće osnovati, osim u nekom neboderu u centru Zagreba.

Ana-Maria Boromisa, iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose, pojasnila je da su krajem 2021. doneta dva zakona – o tržištu električne energije i obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji. Prvi je uveo ZOE, a drugi EZG. Ali, ima i drugih propisa koji se odnose na ove zajednice, kao što je zakon o gasu, i u kojima se definiše status kupaca energije.

Boromisa: Sreća je što smo u EU, pa Evropska komisija kaže da te barijere moramo otkloniti

„I ti kupci se počnu udruživati, ali jedan ne sme ovo, drugi sme ovo, pa niko ni sa kim ne može ništa odgovoriti jer čim kupac promeni ulogu ništa se ne može. U suštini je napravljen zakon sa više beskonačnih petlji”, istakla je ona.

Drugo ograničenje je da ZOE može postojati jedino na području stambene zgrade ili grupe zgrade, što znači da se ne mogu osnovati na selu, pa otpada i poljoprivreda.

Ograničene su, takođe, jer mogu biti i samo na teritoriji jedne lokalne samouprave, a u Hrvatskoj ih ima više od 500. I, moraju biti samo na jednoj trafo-stanici, a u Hrvatskoj ima ima više od 26.000. Potpuno nerazumljivo, kako je rekla.

Ali, s druge strane ima puno dobrih primera na terenu, kao što su Križevci, Krk, sada se i Zagreb probudio.

„Sreća je što smo u EU, pa Evropska komisija kaže da te barijere moramo otkloniti, i videćemo šta će se desiti do kraja godine“, kaže Boromisa, koja je i predsednica radne grupe Grada Zagreba za građansku energiju.

Mario Rajn (Križevci): gradonačelnici moraju da preuzmu odgovornost

Kako to rade Križevci, mesto u kojem su instalirane prve dve solarne elektrane koje su u Hrvatskoj finansirali građani, učesnici konferencije su mogli čuti iz prve ruke. Mario Rajn, gradonačelnik Križevaca, poručio je da najviši rukovodioci odnosno gradonačelnici, moraju da preuzmu najveću odgovornost.

To znači da na sastancima ili na predstavljanju te ideje uvek gradonačelnik mora biti prisutan, a ne neki drugi predstavnici lokalne vlasti.

S obzirom da se političari plaše da zastupanje zelene agende može značiti da im birači okrenu leđa, njegov primer pokazuje nešto drugo. Energetsku tranziciju je pokrenuo 2017, a 2021. je reizabran sa jasnom zelenom agendom i dobio je 75 odsto glasova građana.

Rajn je reizabran tako što je zastupao jasnu zelenu agendu, što je za mnoge bilo iznenađenje

Primer Križevaca dokaz je i da lokalne samouprave mogu same da urade mnogo u energetskoj tranziciji ako uključe građane. Lokalna vlast je na početku energetske tranzicije instalaciju solarnih elektrana na javnim zgradama mogla da započne sama, ali je htela da uključi građane, pa im je ponudila model u kojem investiraju i dobijaju zaradu.

Iako postoje državne subvencije, Križevci sami sufinansiraju izradu projekata za solarne elektane do 80 odsto ili do 600 evra i instalaciju do 40 odsto ili do 3.000 evra.

BiH: RS usvojila zakone, a FBiH se sprema

konferencija energetske zajednice sarajevo reset bih zakoni

Zakone koji omogućavaju formiranje energetskih zajednica u BiH usvojila je Republika Srpska i Distrikt Brčko, dok su u Federaciji BiH mesecima bili pripremljeni nacrti, i juče ih je konačno Vlada FBiH usvojila i poslala parlamentu na usvajanje.

Potezom federalne vlade, kako je rekao Armin Đuliman, ekspert iz Operatora za obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju, FBiH nije više poslednji delić Evrope gde ne postoje uslovi za razvoj građanske energije.

Ali, i već doneti propisi u RS, kao što je to slučaj u Grčkoj i Hrvatskoj, prema rečima Saše Savičića, stručnog savetnika u Ministarstvu rudarstva i energetike RS, nemaju najbolje rešenja, pa iako uvode pojmove zajednice obnovljive energije i energetske zajednice građana, oni ih ne razrađuju. U nacrtima propisa u FBiH, međutim, ta razrada postoji. Takođe, RS još nije donela podzakonske akte kako bi prozjumeri i energetske zajednice mogle da postanu realnost.

Savičić: informisanje građana je presudno, što je pokazao loš odziv na javnom pozivu ERS-a

„Nadležni u oba entiteta moraju zaokružiti pravni okvir, identifikovati druge propise koji su bitni za građansku energiju i uskladiti ih sa energetskim propisima, a što pre se mora krenuti u infromisanje i edukaciju građana i drugih zainteresovanih aktera, jer će sve biti uzalud ako se to građanima ne približi“, poručio je Savičić.

Kao primer onda je naveo da je Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) na javnom konkursu ponudila instaliranje 50.000 solarnih elektrana građanima pod povoljnim uslovima, ali prijavilo se mnogo manje od tog broja.

Nedostatak propisa, ipak, nije usporio firme koje su želele da instaliraju solarne panele, pa u poslednjih godinu dana, od početka energetske krize, ubrzano grade fotonaponske elektrane. Amina Drmno Trlin, direktorka Prokredit banke u BiH, navela je da su od 2014. do 2021, kreditirali solarne elektrane snage 5 MW, a samo u ovoj godini kapaciteta 17 MW.

Avdaković: firme su stalno ispred države, posebno izvozne

Firme su stalno ispred države, posebno izvozne, one znaju šta ih čeka na granici, vrlo brzo se prilagode i sprovedu u delo ono što je potrebno, potvrdio je Samir Avdaković, direktor ATS Instituta za napredne tehnologije i sistema.

On je uveren da ne treba puno nade polagati u republičke vlasti i da bi trebalo krenuti odozdo – iz osnovnih škola, vrtića, lokalnih samouprava. Taj pristup u kojem promena dolazi odozdo podržao je i Senad Aganović, ekspert iz Regulatorne agencije za energiju u FBiH.

Svako mora da vidi svoj interes, od toga sve polazi, i građani i lokalne samouprave, tako da proces krene odozgo i da se nateraju oni gore, da napišu propise koji će se tome prilagoditi, rekao je Aganović.

Moderatori četiri panela bili su Damir Miljević, Mirza Kušljugić, Nihad Harbaš, iz firme nLogic Advisory, i Mirzet Ribić, iz firme Fundament.

konferencija energetske zajednice prozjumeri reset sarajevo

Komentara: (1)
Dragan Savanović / 17.12.2022.

Drago mi je da se i kod nas nesto desava, zainteresovan sam za sopstvenu proizvodnju, naravno i za udruzivanje u energetske zajednice.
Pozdravljam organizatore skupa sa zeljom da istrajete u borbi sa birokratijom, kako nadleznih ministarstava, tako i sa elektroprivredom.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

janom investments Andrej Srsen bef 2024 zapadni balkan

Janom Investments donosi znanje i investicije na Zapadni Balkan

9. decembar 2022. - Jedan od pionira u oblasti ulaganja u klimatske tehnologije u regionu centralnoistočne Evrope, bio je prisutan i na Beogradskom energetskom forumu

Zapadni Balkan tesan rok za spajanje trzista elektricne energije

Zapadni Balkan ima tesan rok za spajanje tržišta električne energije

9. decembar 2022. - Spajanje tržišta je prvi zadatak u energetskoj tranziciji i uslov za izuzeće od CBAM-a, naveli su panelisti na Beogradskom energetskom forumu

maja turkovic cwp global investicije bef 2024

Lideri energetske tranzicije u regionu: CWP razvija 6 GW obnovljivih izvora energije

9. decembar 2022. - Maja Turković, potpredsednica za Evropu, bila je jedan od učesnika panela Moguća rešenja za izazove u mreži na konferenciji BEF 2024

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

9. decembar 2022. - Studiju o potencijalu uradili su Miloš Bogdanović iz Kotora i profesor Pomorskog fakulteta u Kotoru Špiro Ivošević