CapeCom from Pixabay
Države Zapadnog Balkana treba da usvoje jasne i ambiciozne klimatske ciljeve i akcione planove za period do 2030. godine i da postignu ugljeničnu neutralnost najkasnije 2050. da bi nastavile da doprinose merama za ograničavanje globalnog porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, kako to predviđa Pariski sporazum, saopštio je CAN Europe.
U nameri da pojača borbu protiv klimatskih promena na nivou celog kontinenta, Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) je objavila studiju s političkim preporukama da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da zadaju jasnu i ambicioznu putanju za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte. Namena dokumenta je da pruži informacije u okviru postupka određivanja ciljeva koje treba ostvariti do 2030. unutar Energetske zajednice.
Očekuje se da će Evropska komisija na jesen predstaviti analizu zacrtanih ciljeva za 2030, a da će Ministarski savet Energetske zajednice o njoj diskutovati u novembru.
Neće moći da se hvataju krivine
„Lideri iz regiona treba da ispune politička obećanja koja su dali u okviru Sofijske deklaracije, u kojoj stoji da do 2050. godine treba postići klimatsku neutralnost. U suprotnom će izazovi na polju životne sredine, društva i finansija u regionu postati još teži“, upozorila je organizacija.
U dokumentu stoji da region mora znatno da smanji emisije štetnih gasova, uz ambicioznu politiku i akcione planove u svakoj zemlji, da bi one ispunile cilj da do 2050. postanu klimatski neutralne. Potpisivanjem Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije, vlade Zapadnog Balkana jasno su se politički obavezale da će doprineti ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.
CAN Europe je sastavio jedan ambiciozniji i jedan manje ambiciozan plan za smanjenje emisija, a rezultati pokazuju da zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da vrdaju. Emisije iz energetskog sektora u regionu čine u proseku 74% svih emisija gasova staklene bašte. Glavni emiter su zastarele i neefikasne termoelektrane na ugalj.
Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje planiraju da grade elektrane na ugalj, ali dobra vest je da su nedavno tri druge zemlje otkazale takve projekte: Kosova e Re na Kosovu* (500 megavata), Pljevlja 2 u Crnoj Gori (254) i Oslomej u Severnoj Makedoniji (129,5 megavata). Ovaj trend treba nastaviti i istovremeno obezbediti da bude inkluzivan i participativan, odnosno da građani koji žive oko ugljenokopa budu informisani i uključeni u sve procese odlučivanja.
„Postavljanje ciljeva za 2030. godinu biće vodeći činilac buduće energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu. Stoga je od vitalne važnosti iskoristiti ovaj trenutak i odrediti ambiciozne ciljeve kako bi se do 2050. godine na Zapadnom Balkanu mogla ostvariti klimatska neutralnost, ispuniti obećanja data potpisivanjem Pariskog sporazuma i, iznad svega, obezbediti čista i zdrava budućnost“, rekao je Viktor Berishaj iz CAN Europea.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.