Klimatske promene

CAN Europe: Zapadni Balkan treba da odredi ciljeve za 2030, da se dekarbonizuje do 2050. godine

CAN Europe Zapadni Balkan ciljeve 2030 dekarbonizuje 2050

CapeCom from Pixabay

Objavljeno

06.07.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

06.07.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Države Zapadnog Balkana treba da usvoje jasne i ambiciozne klimatske ciljeve i akcione planove za period do 2030. godine i da postignu ugljeničnu neutralnost najkasnije 2050. da bi nastavile da doprinose merama za ograničavanje globalnog porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, kako to predviđa Pariski sporazum, saopštio je CAN Europe.

U nameri da pojača borbu protiv klimatskih promena na nivou celog kontinenta, Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) je objavila studiju s političkim preporukama da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da zadaju jasnu i ambicioznu putanju za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte. Namena dokumenta je da pruži informacije u okviru postupka određivanja ciljeva koje treba ostvariti do 2030. unutar Energetske zajednice.

Očekuje se da će Evropska komisija na jesen predstaviti analizu zacrtanih ciljeva za 2030, a da će Ministarski savet Energetske zajednice o njoj diskutovati u novembru.

Neće moći da se hvataju krivine

„Lideri iz regiona treba da ispune politička obećanja koja su dali u okviru Sofijske deklaracije, u kojoj stoji da do 2050. godine treba postići klimatsku neutralnost. U suprotnom će izazovi na polju životne sredine, društva i finansija u regionu postati još teži“, upozorila je organizacija.

U dokumentu stoji da region mora znatno da smanji emisije štetnih gasova, uz ambicioznu politiku i akcione planove u svakoj zemlji, da bi one ispunile cilj da do 2050. postanu klimatski neutralne. Potpisivanjem Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije, vlade Zapadnog Balkana jasno su se politički obavezale da će doprineti ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.

CAN Europe je sastavio jedan ambiciozniji i jedan manje ambiciozan plan za smanjenje emisija, a rezultati  pokazuju da zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da vrdaju. Emisije iz energetskog sektora u regionu čine u proseku 74% svih emisija gasova staklene bašte. Glavni emiter su zastarele i neefikasne termoelektrane na ugalj.

Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje planiraju da grade elektrane na ugalj, ali dobra vest je da su nedavno tri druge zemlje otkazale takve projekte: Kosova e Re na Kosovu* (500 megavata), Pljevlja 2 u Crnoj Gori (254) i Oslomej u Severnoj Makedoniji (129,5 megavata). Ovaj trend treba nastaviti i istovremeno  obezbediti da bude inkluzivan i participativan, odnosno da građani koji žive oko ugljenokopa budu informisani i uključeni u sve procese odlučivanja.

„Postavljanje ciljeva za 2030. godinu biće vodeći činilac buduće energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu. Stoga je od vitalne važnosti iskoristiti ovaj trenutak i odrediti ambiciozne ciljeve kako bi se do 2050. godine na Zapadnom Balkanu mogla ostvariti klimatska neutralnost, ispuniti obećanja data potpisivanjem Pariskog sporazuma i, iznad svega, obezbediti čista i zdrava budućnost“, rekao je Viktor Berishaj iz CAN Europea.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Kosovo ce na aukcijama podeliti premije za solarne elektrane snage 100 MW

Kosovo* raspisuje aukcije za solarne elektrane snage 100 MW

20 маја 2022 - Nadmetanje će biti podeljeno u tri lota, kako bi privuklo ne samo strane, već i domaće investitore, kažu u Ministarstvu ekonomije

EPS zapoceo gradnju prvog vetroparka

Tomašević, EPS: vetropark Kostolac biće pušten u rad najkasnije za 26 meseci

20 маја 2022 - Elektroprivreda Srbije je ugovor o kreditu potpisala novembra 2017, a energetsku dozvolu za vetropark je dobila krajem 2018.

Sloveniju ocekuje skok cena struje u trecem kvartalu

Sloveniju očekuje skok cena struje u trećem kvartalu 2022.

19 маја 2022 - Potrošači struje u Sloveniji zasad nisu osetili cenovni udar, izjavio je Aleksander Mervar, generalni direktor kompanije ELES

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ruzicastog evo definicije H2 iz obnovljivih izvora

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ružičastog: ovo je standard za zeleni H2

19 маја 2022 - Organizacija za zeleni vodonik objavila je Standard za zeleni vodonik kojim je definisala šta se smatra zelenim vodonikom