Intervju

Biomasa je isplativija za grejanje nego fosilna goriva

Objavljeno

26.10.2016.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

26.10.2016.

Komentari

0

Podeli

U Srbiji ima privrednika koji razmišljaju o transformaciji energetskog sistema u svojim objektima ka kogeneraciji, ali ima poteškoća u obezbeđivanju dugoročnog snabdevanja gorivom, dok su drugi izazovi u izboru odgovarajuće tehnologije i procedurama. Ovo je za Balkan Green Energy News navela Nataša Pavićević Bajić, nova predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu – Serbio, i napomenula da za korišćenje ovog energenta mora prethodno da se razvije tržište.

“Privrednim subjektima koji prelaze na biomasu mora se garantovati dovoljna količina u kontinuitetu, mora se rešiti problem njenog skladištenja, odnosno moraju postojati logistički i trgovinski centri. Upravo u ovom trenutku, Serbio intenzivno radi na BioRES projektu, koji za cilj ima otvaranje više ovakvih centara na teritoriji Srbije”, kazala nam je u intervjuu. Nekadašnja pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine i nagrađivana menadžerka je otkrila da, nakon što je upotpunjen zakonski okvir za otkup struje proizvedene iz obnovljivih izvora, u sektoru biomase postoji potreba da se usvoji dodatna regulativa o restrikcijama emisija, kao i podsticaji za proizvodnju toplotne energije, mere vezane za povećanje potrošnje biogoriva i propisi vezani za standardizaciju biogoriva i grejnih tela.

Svi relevantni podaci upućuju na ogroman potencijal biomase u Srbiji i okruženju, odnosno da veoma podbacujemo uprkos prilici za razvoj i zaštitu okoline. Koliko lokalnih kotlarnica, s naglaskom na javne ustanove, prelazi na to gorivo?

Veoma je teško nabrojati individualne kotlarnice i javne ustanove koje prelaze na biogorivo, ali je veliki broj zainteresovanih i u pitanju je trend koji sve više uzima maha. Recimo, u Prijepolju su skoro sve javne ustanove, a reč je o četiri ili pet objekata, prešle na pelet. Slična situacija je i sa gerontološkim centrima u Vojvodini, ali i drugim objektima, poput škola i bolnica. U ovom trenutku se oko 20 sistema za centralno grejanje u Srbiji nalazi u različitim fazama razvoja projekata, koji podrazumevaju zamenu fosilnih goriva biomasom. Neke opštine, poput Bajine Bašte i Malog Zvornika, već od kraja ove sezone mogle bi imati instalirana rešenja na biomasu.

 

Opštinske toplane, relativno veliki sistemi, hronično se bore sa dugovima i opterećuju lokalne samouprave. Da li promene u vrsti goriva mogu da promene situaciju?

Definitivno da. Operativni troškovi grejanja na biomasu su niži od grejanja na fosilna goriva. Osim toga, investicioni troškovi se mogu pokriti ili kroz povoljne kredite koji su dostupni, ili se investicija može obezbediti kroz javno-privatno partnerstvo.

 

Koji investitori imaju jasnu računicu da se u novim projektima u poljoprivredi, industrijskoj proizvodnji ili drugim oblastima opredele za takva rešenja?

Korišćenje biomase kao energenta može svakom preduzeću ostvariti značajne uštede u troškovima goriva i, samim tim, pomoći mu da postane konkurentniji. Kod industrijskih korisnika već sad imamo trend prelaska ili planiranja prelaska sa prirodnog gasa na biomasu.

 

Sa kojim organizacijama u regionu Nacionalna asocijacija za biomasu dobro sarađuje? Kakve su aktivnosti i komunikacija na evropskom i svetskom nivou?

Pre svega, tu su Svetska asocijacija za biomasu (WBA) i  Evropska asocijacija za biomasu – Aebiom. U okviru Horizon 2020 – BioRES-a, projekta koji asocijacija sprovodi, sarađujemo sa GIZ-om (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) i ostalim partnerima iz Nemačke, Austrije, Slovenije, Bugarske, Hrvatske i Finske, a imamo i kontakte sa sličnim organizacijama u regionu.

 

Velik deo delatnosti oko biomase zavisi od drvne industrije, a ona je u ovim krajevima desetkovana. Šume su, pritom, veoma zapuštene, s nagomilanim preprekama za održivo i profitabilno upravljanje. Kakva rešenja predlažete regulatorima i zakonodavcima?

Treba da znate da je danas u šumarstvu u Srbiji važan izazov to što se planira manje seča nego što je moguće, i što se i ti planovi ne izvršavaju. Serbio je prošle godine bio uključen u konsultacije oko poslednjih izmena Zakona o šumama.

 

Za koje primere napretka u ovom sektoru znate iz drugih balkanskih zemalja?

Jedan od dobrih primera je razvoj proizvodnje drvne sečke u Hrvatskoj. Kako bi što bolje iskoristili šumsku biomasu i ostvarili ekonomsku korist za „Hrvatske šume“, tamo su osnovali trgovačko društvo „Šumska biomasa“ d.o.o, čiji je primarni zadatak da organizuje tržište drvne sečke i prikupljanje šumske biomase. Zanimljiv je i koncept razvoja toplana u Bosni i Hercegovini na biomasu.

 

Da li i mali poljoprivrednici mogu imati koristi od sakupljanja otpadaka i snabdevanja postrojenja na biomasu gorivom?

Svakako. Najbolji primer za to je Danska, u kojoj farmeri imaju priliku da dobro zarade prodajom slame, a pri tome je prosečna cena toplotne energije za potrošače od 50 do 60 evra po megavat-satu. U pojedinim gradovima u Vojvodini u kojima je gas energent, cena iznosi preko sto evra po megavat-satu.

 

Koji usevi se u Srbiji najviše koriste kao biomasa?

Kada je u pitanju poljoprivredna biomasa, najviše se koriste sojina i pšenična slama. Pored toga, premda energetski zasadi još nisu zaživeli, klonovi sive vrbe beleže izuzetnu produktivnost na našim terenima.

 

Organizujete međunarodnu konferenciju o obnovljivim izvorima energije. Kakav je odziv i šta očekujete od tog skupa?

Da, Serbio organizuje veliku međunarodnu konferenciju SEE Energy – Connect & Supply 2016, koja će se održati 15. i 16. novembra u Master centru u Novom Sadu. Cilj nam je da na jednom mestu okupimo sve važne aktere u oblasti biomase kako bismo promovisali ovaj sektor, ali i omogućili povezivanje renomiranih kompanija i međunarodnih institucija iz sektora obnovljivih izvora energije, kako bi se dodatno podstakao njegov razvoj u regionu Jugoistočne Evrope. Mi se nadamo da će konferencija naići na veliki odziv, jer su usvajanjem zakonske regulative u Srbiji stvoreni povoljniji uslovi za investicione potencijale u sektoru energetike i treba ih iskoristiti. A konkretno u sektoru obnovljivih izvora stoje najvažniji mehanizmi za pokretanje veće energetske efikasnosti Srbije, kao i borbu protiv klimatskih promena.

Tagovi:

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Vetroelektrane najmocnija sila dekarbonizaciju u EU

Vetroelektrane su najmoćnija sila za dekarbonizaciju u EU

18 September 2021 - Kompanije što troše mnogo energije vide da je ona iz obnovljivih izvora najjeftinija i sada mnogo pouzdanija, kaže Giles Dickson iz organizacije WindEurope

Elena Boškov Kovač intervju

Transformacija i inovacija – ključni faktori ukoliko želite da ostanete važan igrač u sektoru energetike

07 September 2021 - Prekretnica sektora energetike se ogleda u dekarbonizaciji koja postaje obavezujuća i digitalizaciji koja uvodi na tržište brojne igrače koji dolaze iz drugih industrija.

Zelene obveznice isplativije zaduzivanje duznickim hartijama intervju Sean Kidney

Zelene obveznice su isplativije nego zaduživanje običnim dužničkim hartijama

06 September 2021 - Kada se kompanije iz sektora fosilnih goriva prebacuju na zelenu energiju, treba da izdaju zelene obveznice, kaže za BGEN šef CBI-ja Sean Kidney

Dioksina i furana vazduhu pozara u Vinci intervju Branko Milicevic

Nivoi dioksina i furana u vazduhu od požara u Vinči moraju da se izmere

14 August 2021 - Ekspert za gas iz UNECE-a Branko Milićević kaže da pitanje nije da li u vazduhu po izbijanju požara u Vinči ima opasnih dioksina i furana, već koliko