Udruživanje u energetske zajednice smanjuje troškove, unapređuje tržište električne energije

Energetske zajednice građana ozelenjuju energetiku i koriste društvu na lokalnoj razini, poručio je Džoš Roberts iz Evropske federacije energetskih zajednica REScoop na događaju kojeg je u Beogradu organizovao Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Ovakav vid udruživanja snižava troškove domaćinstvima, institucijama i maloj privredi, pogoduje primeni naprednih tehnologija. Osim toga je okvir za demokratsku kontrolu.

Na skupu su predstavljena domaća dostignuća u narastajućem segmentu energetskih zajednica i zadruga u Srbiji i aktuelne inicijative, uz izazove oko uključivanja na tržište i za finansiranje i razvoj regulative.

Energetske zajednice, čije je uspostavljanje i rad uređeno poslednjim zakonskim rešenjima Evropske unije, ali i Srbije i drugih država Zapadnog Balkana, nisu nova pojava. Na primer, takvi subjekti su još krajem devedesetih godina prošlog veka bili zaslužni za gotovo polovinu proizvodnje električne energije iz vetroelektrana u Danskoj, istakao je Džoš Roberts, viši savetnik za pitanja zakona i propisa u evropskoj federaciji energetskih zajednica i zadruga REScoop.

Govoreći na skupu u Beogradu, u GIZ-ovoj organizaciji, ukazao je na koristi od ove vrste udruživanja za građane, male firme i preduzetnike i preduzetnice i institucije. Uz to, predstavljene su inicijative u Srbiji i njihov napredak na ovom polju, uz dijalog o potrebnim tehničkim rešenjima za priključivanje na distributivnu mrežu.

REScoop, sa sedištem u Briselu, počeo je s radom 2013. godine. Članstvo mu obuhvata organizacije iz 22 evropske zemlje, a među njima je energetska zadruga Elektropionir. Ona je u Srbiji stigla najdalje po pitanju udruživanja i sprovođenja projekata.

Ugljarski gradić postavio putokaz za energetske zajednice u Sloveniji

Roberts je, između ostalog, skrenuo pažnju na primer prve energetske zajednice u Sloveniji sa krovnom solarnom elektranom za zajedničko korišćenje. Pogon je postavljen na krovu osnovne škole, a projekat uključuje pomoć ljudima koji žive u energetskom siromaštvu i pristup je besplatan, istakao je.

Nalazi se u gradiću Hrastniku u nekadašnjem ugljarskom regionu. Učesnici su već smanjili račune za struju za trideset odsto, a korist će biti još veća kada budu otplatili kredit, kaže Roberts.

U Austriji ima preko 1.600 energetskih zajednica

Predstavnik federacije REScoop je napomenuo da su u belgijskoj pokrajini Valoniji opštine uspele da izbore pravo za građane da se uključe u investicije u projekte zelene energije. To je rezultovalo osnivanjem niza energetskih zajednica.

Roberts je posebno pohvalio pravni okvir u Austriji po pitanju uključivanja građana. U toj zemlji ima više od 1.600 energetskih zajednica.

Energetska zajednica olakšava operatoru upravljanje mrežom

Energetske zajednice počivaju na ideji vraćanja uloženih sredstava u društvo, na lokalnom nivou. Tome pogotovo pogoduju subvencije, objasnio je Roberts. Prihod je usmeren na obrazovanje, infrastrukturu i pomoć protiv energetskog siromaštva.

Pritom je suštinski važno što zajednica kontroliše raspodelu novca. Dalje, operatori mreže lakše mogu da komuniciraju s jednim subjektom nego sa stotinu prozjumera, naglasio je Roberts. Prozjumeri ili kupci-potrošači, kako se zvanično nazivaju u Srbiji, proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe.

Udruživanjem se omogućava pružanje usluga na tržištu, pri čemu energetske zajednice mogu da se bave i snabdevanjem i skladištenjem, a i sprovođenjem mera energetske efikasnosti, između ostalog.

To znači da jedan entitet ovog tipa može da energijom iz svojih baterija smanjuje opterećenje mreže tokom večeri u trenucima najveće potražnje. Time i omekšava unutardnevne skokove cena struje.

Postupak registracije mora biti odvojen od definisanja delatnosti

Što se tiče procedure, Roberts je kazao da registracija energetske zajednice treba da bude samo to, a ne postupak za odobravanje konkretnih aktivnosti.

„Poenta je u overi pravne formulacije i njene usklađenosti sa utvrđenim kriterijumima. Nailazili smo na veoma kompleksne procedure za registraciju. To ne funkcioniše. Treba da bude jednostavno“, poručio je.

Postoji mnogo aktivnosti kojima energetske zajednice mogu da se bave i treba im omogućiti da u njih stupaju postepeno, bez kompleksnih postupaka za licence i dozvole

Nasuprot tome, ponegde postoje i uprošćeni načini za dobijanje licenci za snabdevanje. Energetskoj zajednici je omogućeno da u tu delatnost ulazi postepeno, umesto da odmah mora da ispuni sve uslove za sve segmente, a da verovatno i nema kompletan model poslovanja niti članstvo, rekao je Roberts.

U istoj tački je pomenuo da je među osnovnim idejama inkluzivnost i da nije lako privući članove i članice koji neće lako izmirivati račune ili imaju vrlo malo novca za izdvoje. Zbog toga je trenutno važno da učešće pokrivaju energetske zajednice same ili lokalne samouprave, dodao je Roberts. U domenu deljenja energije se beleži sve veća količina ustupljena ugroženim domaćinstvima, izjavio je.

Energetsko zadrugarstvo unapređuje ruralne krajeve koji se prazne

Energetske zajednice daju ljudima priliku da deluju na polju klime, kao i da doprinesu svojoj zajednici, kaže Roberts. On je naveo i da takvi projekti unapređuju područje u kojima se sprovode i da je to posebno važno za ruralne krajeve iz kojih mnogo ljudi odlazi.

Na kraju krajeva, omogućavaju učesnicima da kontrolišu troškove i upravljaju proizvodnjom, potrošnjom i deljenjem energije.

U Srbiji je glavni izazov kako dobiti mrežni priključak, a sledi pitanje dostupnosti podsticaja i kredita

Energetske zajednice se takođe nadovezuju na tradiciju zadrugarstva, ali u Srbiji, koja je po njemu poznata, ima još mnogo posla oko pravnog okvira.

Tokom navedenog susreta je, uz učešće predstavnika institucija, bilo govora o kompleksnosti prilagođavanja elektroenergetske mreže decentralizaciji proizvodnje te o mogućnostima da se pojednostavi procedura za osnivanje energetskih zajednica i zadruga i njihov rad.

U Srbiji tek treba da dođe na red dostupnost subvencija i kreditiranja, dok je trenutno glavno pitanje kako dobiti priključak na niskonaponsku mrežu.

Preduzeće, udruženje ili zadruga

Učesnici skupa su se složili da tržište električne energije nije potpuno bez energetskih zajednica, a da ga one pritom modernizuju i demokratizuju.

Po propisima u Srbiji, ovakvi pravni subjekti mogu da se bave agregacijom, s tim što je za tu aktivnost potrebna licenca. Agregatori su pritom balansno odgovorni, što znači da moraju da pokrivaju odstupanja od prognozirane proizvodnje.

Energetske zajednice su uvedene poslednjom verzijom Zakona o energetici. Kada uđu u praksu, okvir će morati da se dalje prilagođava situaciji. Građani, preduzeća i lokalne samouprave formiraju preduzeće, udruženje ili zadrugu.

Osnovna ideja je da se građanima omogući da učestvuju u tranziciji ka čistoj energiji i ostvare lokalnu ekološku, ekonomsku i društvenu korist, nasuprot davanja prioriteta profitu. Podrazumeva kolektivno vlasništvo, demokratsku kontrolu i reinvestiranje u zajednicu kako bi se smanjilo energetsko siromaštvo i promovisala energetska nezavisnost.

Osnovni tehnički uslov za članove je da imaju pametno električno brojilo.

Elektropionir je pionir agrosolara u Srbiji

Organizatori razgovora su okupili ljude zaslužne za prve korake u Srbiji – od energetske zadruge Sunčani krovovi, osnovane 2019, do Platforme za energetsku tranziciju, koja je učestvovala u udruživanju stambenih zajednica tri zgrade u Nišu sa solarnom elektranom i punjačima za električna vozila. To je jedan od šest prozjumera u Srbiji u toj kategoriji.

Energetska zadruga Elektropionir je pomoću kraudfandinga instalirala dve zadružne krovne solarne elektrane na zgradama mesne zajednice i doma kulture na teritoriji Grada Pirota. U okviru tog projekta na Staroj planini, nazvanog Solarna Stara, prihod od prodaje viška struje ide navedenim selima.

Srem je na putu da postane glavno područje u Srbiji za udruživanje u energetici

Dalje, navedena organizacija je postavila prvu agrosolarnu elektranu u Srbiji. Ovo postrojenje od 20 kilovata nalazi se na organskom imanju Organela kod Valjeva.

Još jedan nedavni poduhvat je krovni fotonaponski sistem na jednoj školi u Rumi, zamišljen da bude osnov za energetsku zajednicu. Elektropionir u istom kraju radi na instaliranju nekoliko prozjumerskih elektrana na krovovima domaćinstava i njihovom agregiranju, inspirisan entuzijazmom i postrojenjem svog člana Nenada Maričića.

Omogućeno je grupno investiranje za vlasnike i komšije, a oni će imati mogućnost da se udruže u energetsku zajednicu i međusobno dele energiju.

Centar za održivi razvoj će integrisati niz postrojenja različitih tehnologija

Nedaleko od Rume, Grad Sremska Mitrovica i Regionalna razvojna agencija Srem pokrenuli su velik projekat. Reč je o zasnivanju zajednica obnovljivih izvora energije, koje su podskup energetskih zajednica građana.

Lokalna samouprava je ustupila zemljište za istraživanje i razvoj kod deponije i postrojenja za tretman otpadnih voda. U planu je da Centar za održivi razvoj sagradi i integriše niz energetskih postrojenja.

Obuhvatila bi kogeneraciju električne i toplotne energije korišćenjem biomase, male vetroturbine i solarnu elektranu. U projektu su toplotne pumpe i sistem za skladištenje napravljen od starih baterija.

Ambicija za centar uključuje postrojenje na biogas iz deponije otpada i magnetni električni generator. Stanovnici susednog naselja Jarak bi imali mogućnost da se uključe u energetsku zajednicu.

Beogradska energetska zajednica je orijentisana na pravičnost, solidarnost

U energetskom zadrugarstvu i udruživanju se aktivirala i Beogradska energetska zajednica. Namerava da primeni model kolektivne samopotrošnje u urbanom području s naglaskom na poverenje, pravičnost i solidarnost.

Po toj zamisli, ljudima će omogućavati da proizvode, dele i koriste zelenu energiju, mapiraće krovove i potrošnju i postavljaće prve pilot-instalacije.

U Beogradskoj energetskoj zajednici ističu da će donirati pet odsto proizvodnje energetski siromašnim domaćinstvima. Čine je jedna zadruga, jedna organizacija civilnog društva, dva mala preduzeća, nekoliko prozjumera i građani.