Nuklearne tehnologije će dobiti ulogu širu od svoje tradicionalne, pri kojoj samo isporučuju struju u mrežu, izjavila je generalna direktorka Svetske nuklearne asocijacije Sama Bilbao i Leon po objavljivanju godišnjeg izveštaja o učinku i performansama tog sektora. Krajnji korisnici povećavaju potražnju za električnom energijom – pogotovo data centri, električna vozila, proizvodnja mikročipova i baterija, desalinizacija i druge visokotehnološke industrije, ali i konvencionalna. Operateri nuklearnih elektrana tu računaju na ugovaranje direktnog snabdevanja i doprinošenje dekarbonizaciji.
Po podacima iz Svetskog izveštaja o performansama nuklearnog sektora 2024 (World Nuclear Performance Report 2024), nuklearne elektrane su 2023. proizvele 2,6 petavat-sati ili 2,3 odsto više nego prethodne godine. Ovaj segment je zaslužan za devet procenata električne energije u svetu, pa po tom merilu među čistim izvorima zaostaje jedino za hidroelektranama, saopštila je Svetska nuklearna asocijacija ili WNA u svom godišnjem izdanju.
Ukupni kapacitet reaktora koji su prošle godine proizvodili struju iznosi 368 gigavata ili tri više nego 2022. godine. Na raspolaganju je zapravo bilo 392 gigavata, a razliku čine blokovi u Japanu, Indiji, Ukrajini i drugde čiji je rad privremeno ili do daljeg prekinut.
Performanse reaktorâ ostaju visoke bez obzira na protok vremena
U bruto smislu, rast proizvodnje u Francuskoj je pokrio više od dve trećine svetskog povećanja. Do kraja 2023. je povratila polovinu umanjenja kapaciteta do kojeg je došlo 2022. usled niza kvarova. Ova zemlja, domaćin ovogodišnjih Olimpijskih igara, u proseku se snabdevala 60 odsto strujom iz nuklearnih elektrana, pokazuje izveštaj.
Osim toga je prosečni faktor iskorišćenosti kapaciteta porastao 1,1 procentni poen na godišnjem nivou, na 81,5 odsto. Performanse reaktorâ uglavnom ostaju visoke bez obzira na njihovu starost, ističu u asocijaciji.
Broj operativnih reaktora je ostao 437. Pet je pušteno u rad, od kojih u Evropskoj uniji jedino Mochovce 3 u Slovačkoj, a pet trajno ugašeno. To su poslednja tri bloka u celoj Nemačkoj, zatim jedan u Belgiji i jedan na Tajvanu.
Krajnji potrošači energije pokazuju sve veću zainteresovanost
Nuklearne tehnologije će dobiti ulogu širu od svoje tradicionalne, pri kojoj samo isporučuju struju u mrežu, ocenila je generalna direktorka WNA Sama Bilbao i Leon.
„Sve su zainteresovaniji krajnji korisnici energije, poput data centara, koji imaju velike potrebe za električnom energijom, i drugih industrijskih korisnika, kojima za procese proizvodnje hemikalija i materijala i desalinizacije treba toplotna energija. To otvara mogućnosti za dekarbonizaciju šire privrede, a pogotovo onih sektora gde je teško umanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte,“ objasnila je.
Cement i gvožđe i čelik su među sektorima koje je najteže dekarbonizovati.
Godišnja proizvodnja struje u nuklearnim elektranama umanjuje količinu ispuštenog ugljen-dioksida za 2,1 milijardu tona, ukoliko se poredi sa emisijama iz termoelektrana na ugalj
U visokotehnološke sektore s visokim predviđenim rastom potražnje i udelom u potrošnji ubrajaju se i električna vozila i proizvodnja čipova i baterija.
Očekuje se da će još država potpisati deklaraciju o nuklearnoj energiji
Godišnja proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama umanjuje količinu ispuštenog ugljen-dioksida za 2,1 milijardu tona, ukoliko se poredi sa emisijama iz termoelektrana na ugalj, naglasila je Bilbao i Leon. Od svih država sveta, više ovog gasa s efektom staklene bašte ispuštaju samo Kina, Sjedinjene Države i Indija, rekla je.
Šefica asocijacije je podsetila da je 25 država podržalo inicijativu, pokrenutu na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP28 u Dubaiju, da se svetski kapacitet nuklearne energije utrostruči. Saradnja i konkurencija u toj industriji će narednih godina proizvesti velik broj projekata, po njenom mišljenju.
El-Hamadi: Nuklearna energija je dokazan, pouzdan i pozamašan izvor čiste električne energije
„Ovoj industriji predstoji velika ekspanzija i možemo očekivati potpise još država i kompanija“, izjavila je Sama Bilbao i Leon. Sve veća politička i podrška u pravnom okviru za nuklearnu energiju, zabeležena u prošlom izveštaju, još je ojačala i to i za mala i velika postrojenja sa nizom mogućnosti upotrebe, istakla je. Bilbao i Leon je ukazala na primetan porast potpore u SAD, Kanadi i Evropi.
Nuklearna energija je dokazan, pouzdan i pozamašan izvor čiste električne energije u 36 zemalja, poručio je direktor uprave emiratske korporacije za nuklearnu energiju ENEC i predsednik Svetske nuklearne asocijacije Muhamed El-Hamadi.
Kompanije koje razvijaju projekte nuklearki, potrošači i donosioci odluka računaju da će unapređenje tehnologije, uključujući napredne i male modularne reaktore – AMR-ove odnosno SMR-ove – utrti put novim modelima poslovanja. Ambicije im obuhvataju ugovore o otkupu električne energije, balansiranje i daljinsko grejanje i hlađenje.
Balkanske zemlje prate globalni nuklearni trend
U regionu kojeg Balkan Green Energy News pokriva, aktivni reaktori su u Sloveniji (nuklearnom elektranom Krško upravlja zajedno sa Hrvatskom), Rumuniji i Bugarskoj, a Turska uskoro treba da pusti u rad svoje prvo takvo postrojenje. Sve te zemlje rade na još projekata, uključujući SMR-ove.
Nakon memoranduma o saradnji u domenu nuklearne energije, Srbija i francuska državna kompanija EDF su krajem prošlog meseca potpisale pismo o angažovanju u proceni potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji. Takođe u avgustu, vlada je predložila izmene Zakona o energetici među kojima je ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana.
Srbija razmatra izgradnju i malih i velikih reaktora
Ranije ove godine, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će se potrošnja električne energije u Srbiji pre polovine veka učetvorostručiti i da je jedino rešenje izgradnja i velikih i malih nuklearki.
Slovenačko postrojenje Krško (NEK odnosno, na slovenačkom, JEK), koje ima jedan reaktor, počelo je s radom 1983. godine. To je zajednički projekat sa Hrvatskom. Neto kapacitet iznosi 688 megavata.
Ova država priprema referendum o izgradnji još jedne nuklearke. Po planu bi trebalo da se održi u novembru.
Slovenija i Severna Makedonija, kao i Turska, objavile su da su pregovarale sa SAD i Velikom Britanijom o projektima malih modularnih elektrana.
U Rumuniji je u toku najodmakliji projekat SMR-a u Jugoistočnoj Evropi
Rumunsko postrojenje Cernavodă ima dva reaktora, završena 1996. i 2007. godine. Ta zemlja je izgradnju blokova 3-5 takođe otpočela osamdesetih godina prošlog veka, ali je dva projekta prekinula, a treći otkazala. Reaktori 1 i 2 zajedno rade na najviše 1,3 gigavata. U planu je rekonstrukcija prvog, kojom bi mu se radni vek produžio do 2060. godine.
I Rumunija i Bugarska očekuju da sledećeg meseca potpišu ugovore s izvođačima za po još dva konvencionalna reaktora
Ministar energetike Sebastijan Burduža kazao je nedavno da će vlada pregovarati s konzorcijumom dve kompanije iz SAD, jedne iz Italije i jedne iz Kanade. Tada je izrazio uverenje da će ugovori za blokove 3 i 4 biti potpisani u oktobru i da će biti izgrađeni 2031. odnosno 2032. godine.
Osim toga, Rumunija radi na projektu malog modularnog reaktora (SMR-a) na mestu nekadašnje termoelektrane na ugalj Doiceşti. Taj plan je odmakao najdalje u celoj Jugoistočnoj Evropi i šire.
Hyundai E&C, Westinghouse Electric viđeni za izvođače u postavljanju još dva reaktora u nuklearki Kozloduy
Prvi blok nuklearne elektrane Kozloduy na severoistoku Bugarske počeo je s radom 1974. godine. Prva dva su isključena 2004, a zatim 2007. još dva. Reaktori 5 i 6 su najsnažniji u regionu, svaki po jedan gigavat.
Bugarska je nedavno otkazala projekat nuklearke Belene i opredelila se za dva nova reaktora kod gradića Kozloduja. Prelazni ministar energetike Vladimir Malinov izjavio je prošle sedmice da očekuje da će ugovor sa kompanijama Hyundai Engineering and Construction (Hyundai E&C) iz Južne Koreje i Westinghouse Electric Co. iz SAD biti potpisan u oktobru.
Američka inženjerska i građevinska kompanija Fluor i njena ćerka firma NuScale, koje rade na SMR projektu u Rumuniji, dogovorile su se pre tri godine s Bugarskom o saradnji u cilju uvođenja te tehnologije i na mestu nuklearke Kozloduy. Međutim, od tada se o ovom planu slabo šta čulo.
Prvi blok u postrojenju Akkuyu u Turskoj treba da bude pokrenut dogodine
Rosatom je 2018. preko jedne svoje ispostave počeo izgradnju nuklearne centrale Akkuyu u Turskoj. Po bilateralnom sporazumu, ta ruska kompanija će takođe biti u vlasništvu navedenog postrojenja i upravljaće njime. Puštanje u rad prvog od četiri reaktora od po 1,11 gigavata u planu je za 2025, a poslednjeg za 2028. godinu.
Vlada je otkrila da je pregovarala s Rusijom, Kinom i Južnom Korejom o pokretanju projekta svoje druge nuklearke, u Sinopu na najsevernijoj tački zemlje, kao i treće, u Istočnoj Trakiji, koju nazivaju i evropskom Turskom.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.