SEEPEX: Vreme je da privreda samostalno izađe na tržište električne energije

Sa padom cena električne energije na tržištu, polako nestaje potreba da vlada reguliše cene za industriju, pa stručnjaci srpske berze SEEPEX preporučuju firmama da samostalno izađu na tržište i obezbede snabdevanje. Firmama su na raspolaganju brojne opcije, od sopstvene proizvodnje u solarnim panelima, preko sticanja statusa aktivnog kupca, do sklapanja ugovora o otkupu električne energije (eng. PPA). To će im omogućiti više koristi, među kojima je i dugoročna predvidljivost cena odnosno troškova za nabavku energije, poruka je sa radionice koju su organizovali SEEPEX i Privredna komora Srbije.

Privreda je očigledno svesna trenutka jer su konferenciji Učešće industrije na tržištu električne energije u Privrednoj komori Srbije ili onlajn prisustvovali predstavnici 98 firmi, kao i još tridesetak predstavnika fakulteta, ministarstava, regulatornih tela, konsultanti, advokati. Firme su, takođe, nestrpljive jer se približava 30. april kada prestaje da važi cena od 120 evra koju je odredila država, pa su sa velikom pažnjom slušali prognoze za ovu i naredne godine.

Trenutno je cena električne energije na srpskoj berzi SEEPEX 80 evra za megavat-sat, što je mnogo manje od prosečnih 270 evra na vrhuncu energetske krize u 2022. godini. Ako se na pretkriznu prosečnu cenu od 50 evra u 2019. doda inflacija i rast cena CO2, 80 evra nije veliki rast.

Otvarajući radionicu, Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a, rekao je da je energetska tranzicija potpuno promenila kako stvari funkcionišu u sektoru, a za kupce energije to znači da od pasivnih postaju aktivni učesnici na tržištu.

Razvijaju se nova tržišta, odziv potrošnje (eng. demand response) postaje sve važniji, imamo nove vidove finansiranja investicija u zelenu energiju, vreme fid-in tarifa je prošlo, a na scenu su stupili PPA ugovori…

„Imali smo industriju na tržištu pre krize, ali sa stabilizacijom cena to ponovo dobija na značaju“, poručio je Mladenović.

Nemački fjučersi za period 2025-2027. „vide“ dalji pad cena sa 70 na 60 evra

Kako bi dodatno popravio uslove za izlazak industrije na tržište, ali i nastavio razvoj organizovanog tržišta u Srbiji, cilj SEEPEX-a je, kako je rekao Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze SEEPEX, da se dan-unapred i unutardnevno tržište spoje sa jedinstvenim evropskim tržištem.

Kada je reč o ceni struje, on je naveo da se tržište smirilo, i da se posle pandemije COVID-15, pa eksplozivnog rasta privrede i rata u Ukrajini, stvari stabilizuju.

Trenutna cena na SEEPE-u je 80 evra za MWh, ali on smatra da je neka realna cena 90-110 evra. Naravno, dodaje, to znači da nema nikakvih poremećaja. Cenu struje diktira prirodni gas, a da li će njega biti ili to se ne zna, istakao je Stojčevski.

Stojčevski: Gradite solare svuda gde možete

Fjučersi sa mađarske berze „govore“ da će se cena ove godine kretati od 57 do 81 evra, dok sa nemačke „prognoziraju“ cenu od 52 do 73 evra. U periodu 2025-2027. nemački fjučersi „vide“ pad cena sa skoro 70 na 60 evra.

Za kraj on je poručio privredi da nema dilemu da bi veliki komercijalni i industrijski potrošači trebalo sami da učestvuju na tržištu bez posrednik odnosno snabdevača jer će im to doneti bočju cenu struje i konkurentniju cenu svojih proizvoda.

„Vi ste ti koji bi trebalo da gradite solare, svuda gde možete, da zadovoljite svoje potrebe, a ako imate viškove i da prodajete“, istakao je Stojčevski, i dodao da se otvara tržište i da firme pružaju druge usluge, kao što je balansiranje, ili fleksibinost.

Ipak, on naglašava da dugoročno gledano solar nije rešenje ako ga ne prate baterije i skladištenje energije.

Mladenović: Sada je pravi momenat za PPA ugovore

Instaliranje solarnih panela i proizvodnja struje za sopstvenu potrošnju je potez na koji su se odlučile brojne firme. Ipak prvi čovek SEEPEX-a Miloš Mladenović smatra da je firmama bolje da iz statusa prozjumera pređu u status aktivnog kupca.

To će im dati nove mogućnosti, kao što je prodaja viškova struje na tržištu, i prodaja usluga fleksibinosti. Kako bi iskoristili te opcije, kako je naveo, firme mogu da sarađuju sa agregatorima ili da nađu neki drugi model.

Mladenović je u moru novina koje se dešavaju na tržištu istakao PPA ugovore koji omogućavaju investitorima u solarne elektrane ili vetroparkove da obezbede podršku banaka. Ti ugovori predstavljaju garanciju da banke odobre kredit, kao što su to nekada radile fid-in tarife, vrsta državnih subvencija.

Srbija poseduje regulatorni okvir za PPA ugovore

PPA ugovori su ranije bili sklapani samo na duži rok, na 10-20, ali u poslednjem periodu ima ih i na 4-5 godine. Mladenović je naveo da je Srbija već dobila dva takva ugovora, za vetropark Krivača i solarnu elektranu DeLasol, i smatra da zemlja poseduje regulatorni okvir za sklapanje i fizičkih i finansijskih PPA ugovora.

Kupci struje u okviru ovih ugovora mogu da budu i potrošači odnosno industrija, čime sebi dugoročno obezbeđuju fiksne troškove, pristupačan način nabavke zelene energije i ispunjavanje svojih ciljeva ili obaveza u korišćenju obnovljive energije.

Osnovne vrste PPA ugovora su fizički i finansijski ili virtuelni, koji osim prodavca i kupca energije podrzumevaju i učešće snabdevača.

Sklapanje ovih ugovora je sada normalna stvar

Sklapanje ovih ugovora je, prema rečima Mladenovića, sada normalna stvar, i razvijene su različite opcije i modeli.

Cena zavisi od rizika, ali on smatra da cena na tržištu ne može biti niža nego preko PPA ugovora. Za industriju je zato, naglašava, mnogo bolje da uđe u takav aranžman.

Sada je pravi momenat ako ne da se potpiše PPA ugovor, onda da se krene da se razmišlja o tome, poručio je Mladenović.

Ukupan kapacitet sklopljenih PPA ugovora u Evropi je od 2018. povećan 37 odsto, a njihov broj 52 odsto. Analitičari smatraju da je počelo zlatno doba ove vrste ugovora (Prezentacija 3 – PPA ugovori).