Potencijal Hrvatske za agrosolar ogroman – studija

Upotrebom agrosolarnih elektrana na samo jedan odsto ukupno raspoložive poljoprivredne površine u Hrvatskoj, što iznosi oko 1.000 hektara, može se godišnje proizvesti 1.000 GWh zelene električne energije, pokazala je Studija o potencijalu uporabe solarne energije u poljoprivrednom sektoru i sektoru slatkovodne akvakulture u Hrvatskoj.

Prvu studija o potencijalu agrosolara u Hrvatskoj iniciralo je udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), a u pripremi su učestvovali i Agronomski fakultet zagrebačkog univerziteta, Fakultet agrobiotehničkih znanosti u Osijeku i Institut za jadranske kulture i melioraciju krša iz Splita.

Inače, godišnja potrošnja električne energije u Hrvatskoj je oko 16.000 GWh, pa bi pomenutih 1.000 GWh bilo dovoljno za više od šest odsto te potrošnje. Gradnja prvog agrosolara u zemlji počela je u junu, a u regionu ima nekoliko najava za slične projekte, na primer, u Crnoj Gori i Srbiji.

U Udruženju kažu da Studija nudi odgovore na to kako sprečiti gubitke od klimatskih ekstrema u Hrvatskoj koji su porasli 16 puta od 2018. do 2022, pa je šteta od suša i poplava u poljoprivredi prošle godine bila 36 odsto neto dobiti iz 2021.

Pokrovac: Hrvatska je jedna od deset zemalja EU koje su se odlučile za primenu agrosolara

Najveća prednost agrosolarnih elektrana je, kako se navodi, dvostruka iskoristivost zemljišta i ribnjaka: poljoprivredna i proizvodnja električne energije.

Maja Pokrovac, direktorka OIEH, podsetila je da je Hrvatska omogućila postavljanje agrosolarnih i solarnih elektrana na sve poljoprivredne površine koje su upisane u evidenciju upotrebe poljoprivrednih zemljišta.

Hrvatska je tako postala jedna od deset zemalja EU koje su se odlučile za primenu ove tehnologije, dodala je Pokrovac.

Jazvić: Agrosolar pruža zaštitu usevima

Hrvoje Jazvić, glavni bankar Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Hrvatskoj, rekao je da agrosolar pruža zaštitu poljoprivrednim usevima i gajenju riba u akvakulturi.

„Korištenjem agrosunčanih elektrana na samo jedan odsto ukupno raspoložive poljoprivredne površine u Hrvatskoj, što iznosi oko 1.000 hektara, osim zaštite poljoprivredne proizvodnje može se doprinijeti ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije od preko 1.000 GWh“, naveo je on, i dodao da je to trostruko više od trenutno instaliranog kapaciteta fotonaponskih elektrana u Hrvatskoj“, naveo je zvaničnik banke koja je finansirala izradu Studije.

A, primenom plutajućih solarnih elektrana u postojećoj slatkovodnoj akvakulturi omogućava se dostizanje bonitetnog potencijala i godišnje proizvodnje veće od 16.000 tona, što je četvorostruko više u odnosu na proizvodnju poslednjih decenija u Hrvatskoj.

Milatić: Olakšali smo gradnju agrosolarnih elektrana

Ivo Milatić, državni sekretar Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja, rekao je da je hrvatska vlada regulativom za sektor energetike olakšala proceduru za razvoj agrosolarnih elektrana, pa se za njih ne sprovodi javni poziv za dodelu energetskog odobrenja. Vlada će, kako je dodao, nastaviti to da radi.

Karoglan: Poželjno je da agrosolarna postrojenja budu opremljena sistemom za praćenje uticaja na okolinu

Agrosolar bi, prema rečima Marka Karoglana, sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu, trebalo posmatrati kao agrotehničku meru delimičnog zasenjenja kultura koje rastu na trajnom zasadu.

Ali, biće potrebno pobrinuti se da budu preduzete sve mere za sprečavanje negativnih uticaja na zemlju i biljke.

Poželjno je da agrosolarna postrojenja budu opremljena sistemom za praćenje koji će meriti stanje tla i mikroklimatske uslove ispod solarnih panela, kao i uticaj tih uslova na poljoprivredne zasade i okolinu, a praćenje bi se trebalo sprovoditi do pet godina nakon ugradnje elektrane, poručio je Karoglan.