U narednim decenijama biće potrebna ulaganja od 350 do 450 milijardi evra, kako bi se održao trenutni kapacitet nuklearne energije u Evropskoj uniji, rekla je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson. Ona je takođe naglasila važnost nuklearne energije za energetsku bezbednost i energetsku tranziciju u Evropi.
Nuklearna energija bi trebalo da pokrije 15 do 16 procenata ukupne proizvodnje električne energije u EU u periodu 2030-2050, izjavila je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson na Evropskom nuklearnom forumu u Pragu.
Ove godine, kada su rastuće cene energije naglasile važnost energetske bezbednosti, EU je posebno fokusirana na dostupnost nuklearne energije, navela je komesarka.
Prosečna starost nuklearne flote u EU danas premašuje 30 godina. Za održavanje trenutnih proizvodnih kapaciteta i za zamenu penzionisanih jedinica novim reaktorima biće potrebno između 350 i 450 milijardi evra investicija u narednim decenijama. Dok je za produženje rada postojećih reaktora potrebno između 45 i 50 milijardi evra dodatnih ulaganja.
Za održavanje trenutnih proizvodnih kapaciteta i za zamenu reaktora biće potrebno između 350 i 450 milijardi evra
Sve ovo predstavlja izuzetno velik nivo ulaganja, navela je komesarka i dodala da je finansiranje ključno da se proizvodnja nuklearne energije učini konkurentnom drugim izvorima.
Finansiranje će igrati ključnu ulogu u tome da proizvodnja nuklearne energije postane konkurentna opcija
Investicije su neophodne, inače bi većina nuklearnih elektrana koje trenutno rade u EU morala da se zatvori 2030-ih. U narednoj deceniji nuklearna energija će imati poseban značaj, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje električnom energijom u vreme dok Evropa postepeno prelazi na obnovljive izvore, rekla je komesarka EU.
Nuklearna energija za energetsku bezbednost
EU je u narednim decenijama potreban stabilan proizvodni kapacitet, na nivou od nešto više od 100 gigavata kapaciteta. Ipak, biće potrebno mnogo ulaganja da bi se takav nivo proizvodnog kapaciteta održao u budućnosti.
Nekoliko država članica EU planira proširenje i izgradnju novih postrojenja. Trenutno su tri energetska reaktorska bloka u izgradnji i uskoro bi trebalo da budu pušteni u rad, napominje Simson. U toku su projekti za izgradnju još šest reaktorskih blokova, dok u narednim decenijama, sedam država članica planira izgradnju oko 20 nuklearnih reaktora u EU.
Sedam država članica ima planove za izgradnju oko 20 nuklearnih reaktora
Simson je istakla da je važno smanjiti zavisnost od Rusije u pogledu nuklearne energije. Pojedini reaktori koji su trenutno operativni u EU koriste rusko nuklearno gorivo, a održavanje nekih postrojenja takođe zavise od ruskih zaliha.
Još uvek se nalazimo u situaciji u kojoj imamo kritičnu zavisnost od Rusije u snabdevanju nuklearnim gorivom, u reaktorima ruskog dizajna koji rade u pet naših država članica, izjavila je evropska komesarka za energetiku.
Javne i privatne investicije
Evropska komesarka za energetiku je istakla da bi državne investicije u nuklearnu energiju mogle pogurati ulaganja u nuklearnu energiju. Ove investicije su pravi signali da se mobiliše i podstaknu ulaganja privatnog sektora u nuklearnu energiju.
Zato je delegirani akt EU o taksonomiji, koji uključuje nuklearne aktivnosti toliko važan. Nova taksonomija EU stupiće na snagu u januaru 2023. To će pomoći industriji da unapredi bezbednost i efikasnost na lokacijama i izgradi nove reaktore sa najnaprednijim tehnologijama, istakla je Simson.
U kombinaciji sa drugim izvorima energije, uključujući obnovljive, nuklearna energija mogla bi da dovede do još većeg povećanja efikasnosti, poboljšanja stabilnosti mreže i sigurnosti snabdevanja. Ali nuklearna energija takođe može dati veliki doprinos daljoj elektrifikaciji, proizvodnji vodonika i proizvodnji toplote za zgrade i industriju, rekla je Simson.
Nuklearne tehnologije SMR mogle bi biti rešenje za integraciju energetskog sistema i dekarbonizaciju sektora energetike
Nove nuklearne tehnologije, poput malih modularnih reaktora (SMR), mogle bi da postanu rešenje za integraciju energetskog sistema i dekarbonizaciju sektora energetike koji predstavljaju najveći izazov, napomenula je Simson.
Prvi evropski SMR-ovi bi trebalo da počnu sa radom početkom naredne decenije. Potražnja za ovom tehnologijom u EU raste, kao i interesovanje u velikom broju zemalja članica za inovativna rešenja koja nudi SMR tehnologija, rekla je komesarka.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.