Pet najvećih naftnih kompanija „zelenim“ PR-om pokušavaju da se predstave kao ekološki odgovorne

Novi izveštaj organizacije Influence Map pokazuje da pet najvećih naftnih kompanija nastavljaju sa širenjem dezinformacija kako bi se predstavili u javnosti kao ekološki odgovorne kompanije, dok u isto vreme kod donosioca odluka kontinuirano lobiraju za fosilna goriva. Izveštaj otkriva sistematsku neusklađenost između „zelenih“ PR strategija i lobističkih aktivnosti.

Izveštaj Influence Map-a otkriva da takozvane Big Oil kompanije (BP, Shell, Chevron, ExxonMobil i TotalEnergies) sprovode širenje dezinformacija kako bi predstavili ekološki odgovornu javnu sliku, dok kontinuirano lobiraju kod vlada i donosioca odluka, kako bi osigurale da zemlje ostanu zavisne od fosilnih goriva u narednim decenijama.

Big Oil nastavlja da investira u naftu i gas

Studija pokazuje da ove naftne i gasne kompanije troše stotine miliona na klimatski odgovorne poruke, kako bi kreirale pozitivnu sliku u klimatskim kampanjama. Međutim, Big oil nastavlja da investira u naftu i gas.

Obrtna sredstva za fosilne investicije

Najnoviji izveštaj upoređuje i suprotstavlja javnu komunikaciju, poslovne operacije i politički angažman pet najveći naftnih kompanija.

Izveštaj analizira 3.421 slučaja u javnoj komunikaciji ovih kompanija tokom 2021. godine i upoređuje ih sa njihovim CAPEX prognozama za ovu godinu.

Izveštaj otkriva da je 60 procenata PR materijala ovih pet kompanija tokom 2021. godine sadržalo najmanje jednu zelenu tvrdnju, dok je samo 23 procenta sadržalo tvrdnje koje promovišu naftu i gas.

Međutim, predviđa se da će samo 12 procenata kapitalnih ulaganja ovih pet kompanija u 2022. biti usmereno na aktivnosti sa niskim sadržajem ugljenika.

PR za zelene promocije

Analiza je obuhvatila naloge kompanije i izvršnog direktora na društvenim mrežama, saopštenja za javnost, govore, i sekundarne internet stranice namenjene za potrebe informisanja.

Tvrdnje koje naglašavaju podršku kompanija ili njihovo učešće u naporima za tranziciju energetskog miksa bile su daleko najpopularnija vrsta zelenih tvrdnji.

Međutim, postojale su značajne razlike između pet velikih kompanija. Oko 70 procenata poruka kompanije Shell sadrže najmanje jednu „zelenu“ tvrdnju, dok u je Chevron imao 49 procenata zelenih poruka.

Detaljna analiza pokazuje da su se tri evropske kompanije, Shell, BP i TotalEnergies, više fokusirale na tvrdnje o energetskoj tranziciji, nego njihovi američkih konkurenti.

ExxonMobil je u većini svojih javnih poruka imao smanjenje emisija, jer je strategija kompanije da se predstavi kao proizvođač nafte i gasa sa niskom emisijom, napominje se u izveštaju.

Utisak je da je Chevron manje zabrinut za promociju svojih klimatskih akreditiva nego ostale četiri kompanije. Ova kompanija je koristila najviše poruka koje se odnose naftu i gas, u 37 odsto slučajeva.

Najveću divergenciju između zelenih tvrdnji i niskougljičnog CAPEX-a imao je Shell, a zatim ExxonMobil.

Koristeći se procenama troškova, analiza InfluenceMap-a zaključuje da kompanije troše oko 750 miliona dolara svake godine na javne komunikacije u vezi sa klimatskim aktivnostima.

Suprotno Pariskom sporazumu

Prognozirane proizvodnje nafte od strane Big oil kompanija nisu u skladu sa planovima o nultim emisijama Međunarodne agencije za energetiku (IEA) do 2050. godine, navodi se u analizi, dok nekoliko kompanija planira da dodatno poveća proizvodnju nafte i gasa do 2026. godine.

Takođe, nijedna od naftnih kompanija nije lobirala za jačanje regulativa i propisa za strožiju regulaciju emisija metana, uprkos tome što je značaj ublažavanja metana „ključna zelena tvrdnja“ u industriji fosilnih goriva.

InfluenceMap je otkrio da nijedna od kompanija nije uskladila svoje aktivnosti sa klimatskom politikom u vezi sa ciljevima Pariskog sporazuma. Nasuprot tome, kompanije su zadržale članstvo u globalnim industrijskiim udruženjima koja su veoma aktivna u blokiranju ili razvodnjavanju klimatskih politika.

Većina kompanija u velikoj naftnoj petorki su članice u australijskim i kanadskim udruženjima proizvođača nafte, FuelsEurope i međunarodnoj asocijaciji proizvođača nafte i gasa.

Sve kompanije, osim TotalEnergies, ​​su članice Američkog instituta za naftu (API), koji je prema rangiranju koje sprovodi InfluenceMap jedna od strateški najsuprotstavljenijih industrijskih grupa na globalnom nivou po pitanjima klimatskih politika.

Lobiranje je sasvim druga priča

Velike svetske kompanije za naftu i gas troše ogromne količine vremena i novca govoreći o svojim „zelenim“ akreditivima, dok njihova poslovna ulaganja i aktivnosti lobiranja govore sasvim drugu priču, kaže Faye Holder, programska menadžerka u organizaciji InfluenceMap.

Big oil kompanije govore o smanjenju emisija i tranziciji energetskog miksa, ali u isto vreme nastavljaju da ulažu u novu infrastrukturu za fosilna goriva, dodala je.

PR strategija može da zvuči ubedljivo, ali ne menja činjenicu da su kompanije u raskoraku sa smanjenjem emisija

Takva PR strategija može da zvuči ubedljivo, ali to ne menja činjenicu da su kompanije u raskoraku sa naučno zasnovanim putanjama ka nultim emisijama ugljenika, istakla je Holder.

Nalazi ovog istraživanja postavljaju ozbiljna i uporna pitanja za regulatore i akcionare kompanija, kao i za PR i reklamne agencije, medije i platforme društvenih medija koje rade sa kompanijama, zaključuju autori.

Naftne kompanije pokušavaju da predstave ulepšanu sliku o sebi kao liderima u tranziciji ka zelenoj energiji, dok istraživači očekuju da će se sporovi protiv slučajeva greenwashing-a ubrzati u budućnosti, ističe InfluenceMap.

Analiza se fokusirala na glavne kanale korporativne komunikacije kompanija i na njihove severnoameričke i evropske komunikacije. Buduća istraživanja će se fokusirati na to kako kompanije komuniciraju na globalnom jugu, napomenuli su analitičari.