Realnost energetske tranzicije: proizvodnja fosilnih goriva beležiće rast bar još 20 godina

Uprkos ciljevima iz Pariskog sporazuma i svojih obećanja da će smanjiti neto emisije na nulu, proizvođači fosilnih goriva su na putu da značajno povećaju proizvodnju tokom narednih 20 godina, otkriva Izveštaj o jazu u proizvodnji.

U novom Izveštaju o jazu u proizvodnji (Production Gap Report) navodi se da planovi i projekcije za proizvodnju fosilnih goriva pokazuju da će do 2030. biti povećanja obima, izuzev nevelikog pada u sektoru uglja. Umesto da rade na postizanju klimatskih ciljeva iz Pariskog sporazuma iz 2015, države će dozvoliti kompanijama da proizvedu količine koje će biti 110 odsto veće od granice do koje se globalno zagrevanje može zadržati na najviše 1,5 stepeni Celzijusa odnosno 45 procenata više od nivoa za ograničavanje na dva stepena.

Štaviše, višak raste do 190 odnosno 89 odsto do 2040. godine. U izradi dokumenta su učestvovali Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – UNEP i 40 stručnjaka i stručnjakinja sa brojnih univerziteta i iz nezavisnih instituta i istraživačkih institucija.

Ranije, s usporavanjem svetske privrede na početku pandemije virusa korona i smanjenjem količine ispuštenih gasova s efektom staklene bašte, neki analitičari, pa čak i međunarodne organizacije, požurili su da proglase da je maksimum postignut i da će energetska tranzicija doneti konstantno smanjenje emisija.

Države nastavljaju da subvencionišu fosilna goriva

Australija, Brazil, Kanada, Kina, Nemačka, Indija, Indonezija, Meksiko, Norveška, Rusija, Saudijska Arabija, Južnoafrička Republika, Ujedinjeni Arapski Emirati, Velika Britanija i Sjedinjene Države označeni su kao najveći proizvođači fosilnih goriva. Izveštaj pokazuje da većina njih nastavlja da daje ozbiljnu podršku tom sektoru merama kao što su poreske olakšice, finansiranje, direktne investicije u infrastrukturu i izuzimanje iz propisa o zaštiti životne sredine.

Zemlje G20 i dalje odvajaju više sredstava za fosilna goriva nego za zelenu energiju, mada ta grupa i multilateralne razvojne banke sve manje finansiraju takve projekte na međunarodnom nivou

Na navedenu grupa je 2019. otpadalo 77 odsto svetskih emisija ugljen-dioksida vezanih za ekstrakciju fosilnih goriva. Većina zemalja s velikom proizvodnjom nafte i gasa planira njeno povećanje.

Države članice Grupe 20 opredelile su od početka pandemije oboljenja COVID-19 skoro 300 milijardi dolara za delatnosti vezane za fosilna goriva – više nego za zelenu energiju. Nasuprot tome, zemlje G20 i velike multilateralne razvojne banke su poslednjih godina značajno smanjile finansiranje proizvodnje fosilnih goriva.

Očekuje se snažan rast proizvodnje gasa

Po navedenim procenama, globalna proizvodnja uglja, nafte i prirodnog gasa će 2030. biti 240, 57 odnosno 71 procenat veća od nivoa potrebnog da se globalno zagrevanje do kraja veka zadrži na najviše 1,5 stepeni. Projekcije pokazuju da će proizvodnja gasa porasti više nego proizvodnja nafte, dok se za ugalj očekuje skromno smanjenje.

Očekivana proizvodnja uglja za 2030. je 3,4 puta veća od nivoa neophodnog da se spreči da globalno zagrevanje do kraja veka premaši 1,5 stepeni Celzijusa

Poslednje najave država u kojima su najveće privrede sveta da će obustaviti međunarodno finansiranje uglja jesu preko potreban korak za postepeno obustavljanje proizvodnje i potrošnje fosilnih goriva, izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres. „Međutim, kako nedvosmisleno pokazuje ovaj izveštaj, još je dalek put ka budućnosti sa čistom energijom. Preostale javne i privatne finansijske institucije, uključujući komercijalne banke i upravljače fondovima, hitno treba da preusmere sredstva iz uglja u obnovljive izvore da bi podržali potpunu dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora i pristup obnovljivoj energiji za svakog“, istakao je.

Izveštaj je izašao uoči početka Konferencije UN o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu, gde svetski lideri treba da razgovaraju o jačanju ambicija na polju suzbijanja klimatskih promena.