HEAL: Biomasa među glavnim izvorima zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu

Zdravstveni stručnjaci iz HEAL-a zahtevaju ambiciozan odgovor na pretnju javnom zdravlju izazvanu sagorevanjem biomase u regionu Zapadnog Balkana, za koje kažu da je izvor polovine PM čestica.

Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) je objavila dokument o pretnji javnom zdravlju od sagorevanja biomase na Zapadnom Balkanu, kao jednog od glavnih faktora koji doprinose zagađenju vazduha u regionu, nakon proizvodnje električne energije iz uglja.

Sagorevanje biomase često se prikazuje kao prirodno ili neškodljivo za klimu, ali ono zbog zagađenja vazduha uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme poput moždanog udara, bolesti srca, raka pluća, plućnih bolesti i doprinosi klimatskim promenama, stoji u izveštaju, nazvanom Zdravstvena perspektiva sagorevanja drveta u regionu Zapadnog Balkana.

Budući da 42% domaćinstava na Zapadnom Balkanu koristi drvo za grejanje, zdravstveni ishodi su zabrinjavajući.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), zagađenost vazduha iz domaćinstava je 2010. u regionu izazvala više od 19.000 prevremenih smrtnih slučajeva i 27,7 milijardi dolara troškova, pri čemu za Kosovo* nema podataka.

Loženje drveta zagađuje vazduh u otvorenom i zatvorenom prostoru

Prema podacima projekta Partnerstvo za pametnije peći, drvo i ugalj se koriste za grejanje stambenih objekata u tri miliona peći. Zapadni Balkan se znatno više oslanja na biomasu za grejanje domaćinstava nego EU, a prednjače Bosna i Hercegovina (62,9 odsto) i Kosovo* (60,5 odsto).

Matković: Zapadni Balkan hitno treba preći na energetski učinkovito, čistije i zdravo grejanje domaćinstava

„Sve što ložimo, stvara zagađenje – to vredi i za loženje drveta. Činjenica je jednostavna: loženje drveta zagađuje vazduh koji udišemo, kako u zatvorenom tako i na otvorenom prostoru. Ljudi se od zagađenja razbolevaju, napreduju hronične bolesti koje vode do brojnih nepotrebnih preranih smrti. Iz zdravstvene perspektive, Zapadni Balkan hitno treba preći na energetski učinkovito, čistije i zdravo grejanje domaćinstava“, rekla je Vlatka Matković, viša savetnica za zdravlje i energetiku u alijansi.

Izazov energetskog siromaštva

Mnoga domaćinstva u regionu čuvaju peći na biomasu kao rezervnu opciju, za slučaj da ih ekonomske teškoće gurnu u energetsko siromaštvo. Na Kosovu* se 40 odsto stanovništva bori da održi domove toplim, a slede Albanija sa 37 procenata, Severna Makedonija sa 33 i Crna Gora i Srbija sa po 10 procenata, dok je prosek u EU osam odsto.

Najveći udeo energetski siromašnog stanovništva je na Kosovu* i u Albaniji

Na putu ka energetski zdravijoj budućnosti, energetsko siromaštvo je veliki izazov za Zapadni Balkan koji se ne može zanemariti, naglašavaju autori.Mnogi još uvek spaljuju bilo koju vrstu čvrstog goriva poput odbačenog nameštaja, ostataka drveta, uglja i otpada.

„Mnoga domaćinstva u regiji Zapadnog Balkana oslanjaju se na drvo kao energent dok u isto vreme ne mogu adekvatno ugrejati dom, što ovu energetsku tranziciju čini još većim izazovom. To znači da kreatori politika trebaju biti odlučni u pokretanu učinkovite tranzicije već sada stavljajući zdravlje ljudi kao prioritet“, dodala je Matković, doktorica biomedicinskih nauka.

Iz smederevca preti crni ugljenik

Sagorevanje biomase je jedan od glavnih faktora zagađenja vazduha u mnogim delovima regiona Zapadnog Balkana, nakon proizvodnje električne energije iz uglja, i učestvuje sa oko 50% u zagađivanju PM česticama, navode autori. Pored toga se oslobađaju crni ugljenik (BC), ugljen-monoksid (CO), policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), isparljiva organska jedinjenja (VOC) uključujući metan (CH4), i druga kancerogena jedinjenja.

Smatra se da je crni ugljenik glavni faktor koji doprinosi toksičnosti čestica PM2.5, stoji u izveštaju. Izloženost crnom ugljeniku povezuje se sa prevremenom smrću, lošim kardiovaskularnim zdravljem i niskom telesnom težinom pri rođenju, nezavisno od veličine čestica.

Zagađenost vazduha je 2019. u šest zemalja Zapadnog Balkana prouzrokovala više od 30.000 prevremenih smrti, procenila je Evropska agencija za životnu sredinu.

U izveštaju je i analiza prilika i izazova u vezi s poboljšanjem tehnologije sagorevanja drveta. Iako postoje neki dokazi da korištenje novijih peći na drva te ekološki sertificiranih peći ili sagorevanje isključivo suvog drveta mogu dovesti do manjeg zagađenja vazduha u domaćinstvima, ukupno povećanje loženja biomase za grejanje dovelo bi do lokalnog povećanja zagađenje vazduha.

„Ulaganje novca u zamenu peći verovatno neće dovesti do značajnijeg smanjenja zagađenja te očekivanih zdravstvenih i klimatskih poboljšanja. Umesto toga, moramo uložiti novac u uštedu energije i izolaciju kuća kako bismo poboljšali zdravlje ljudi i smanjili energetsko siromaštvo, smanjujući tako i račune za utrošenu energiju“, navodi Vlatka Matković.