Sprovođenje energetske tranzicije u Srbiji i regionu je neizbežno, i to smatraju i oni koji ne veruju u klimatske promene i protiv su zatvaranja termoelektrana na ugalj. Budući da će ta tranzicija uticati ne samo na energetski sektor, nego i celo društvo, na primer, na najveće izvoznike u zemlji koji bi već od 2026. godine trebalo da plaćaju taksu za izvoz u EU na ime emisija CO2, neminovno je da svi budu informisani i uključeni u nalaženje rešenja – država, stručna zajednica i nevladine organizacije, poruka je konferencije „Kako da zemlje Zapadnog Balkana sprovedu održivu energetsku tranziciju?“
„Najveći problem u sprovođenju energetske tranzicije bićemo mi sami, jer jedno su razgovori šta uraditi, a drugo su stalni otpori koje imamo“, istakla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, na konferenciji koju je organizovao portal Energija Balkana.
Država će, kako je istakla, uzeti uzde u svoje ruke i napraviti okvire u kojima će se ovaj proces kretati.
„Priča da je sve propalo jer je poskupela električna energija u Evropi i da je za sve kriva taksa na CO2 nije baš tačna. Znamo šta su razlozi: proizvodnja energije iz gasa, koji je poskupeo, i da tu ima više politike nego energetike, a naravno tu je i uticaj poskupljenja CO2, ali samo sa 20 odsto“, istakla je.
Ne može da se desi da EPS gradi vetropark Kostolac od 2017. i još ga nije završio
Mihajlović je navela da EPS uračunava visoke cene koje su trenutno na tržištu u cene koje će naplatiti domaćoj privredi, iako ne plaća CO2 taksu i ne proizvodi energiju iz gasa. Ona je istakla da će energetska tranzicija podrazumevati i mnogo drugačiji rad državnih firmi, jer da ne može da se desi da su kapitalne investicije EPS-a onakve kave jesu i da se vetropark Kostolac gradi od 2017. i nije završen.
„Moramo želeti da sprovedemo energetsku tranziciju da bi se ona i desila, ali sada ima mnogo otpora“, naglasila je ona.
Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), istakao je da ta zemlja ima potencijal da gradi vetroparkove i solarne elektrane, ali da su najveći problem administrativne barijere koje produžavaju vreme realizacije projekata.
EPCG je pokrenula projekte Solari 3.000 i Solari 500 kako bi pomogla instaliranje solarnih panela na krovove kuća i firmi i razvoj proizvodnje za sopstvenu potrošnju odnosno prozjumera.
EPCG želi da program Solari 3.000 postane Solari 100.000
Bazna energija je važna, i EPCG razvija više projekata solarnih elektrana, vetroparkova, i hidroelektrana.
„Za te projekte je potrebno vreme, ali ništa nas ne sprečava da pokrenemo projekte kao ova dva koji se mogu veoma brzo realizovati i dati odlične rezultate“, istakao je Đukanović.
EPCG, kako je istakao, želi da projekat Solari 3.000 preraste u Solari 100.000.
Zašto da se energija ne proizvodi tamo gde se i troši, upitao je i poručio da je došlo vreme da region iskoristi prirodne potencijale i da deci ostavi zdraviju životnu okolinu.
Mihajlović: moramo da napravimo energetski miks koji će garantovati energetsku bezbednost
Termoelektrane u Srbiji neće biti zatvorene za deceniju ili dve, ali će se napraviti plan da neke izađu iz pogona, rekla je Mihajlović. One koje su najmodernije, kao što je Kostolac B3, koji se gradi, sigurno će ostati, a možda će biti i neka vrsta rezerve.
Na pominjanje Nemačke kao zemlje koja otvara nove termoelektrane, ona je obrazložila da je ova zemlja usvojila zakon o gašenju termoelektrana i definisala godinu prestanka korišćenja uglja. Velika Britanija je, kako je dodala, sa 40 odsto udela termoelektrana u proizvodnji električne energije spala na dva odsto.
„To nije više pitanje da li se nama nešto nameće, nego da li možemo da napravimo miks koji će nam garantovati energetsku bezbednost i zaštitu životne sredine. Mislim da možemo“, naglasila je.
Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijomu u Elektroprivredi Srbije (EPS), istakao je da se uspešnost energetske tranzicije u Evropskoj uniji vidi po cenama električne energije koje ovih meseci dostižu rekordne nivoe. On smatra da je administracija u Briselu bila neuspešna u vođenju energetske politike.
Ipak, u energetsku tranziciju se mora ući, samo je pitanje brzine kojom će se sprovesti, dodao je.
Predlozi koji dolaze spolja ne uzimaju u obzir specifičnosti regiona i doneli bi veće račune za potrošače i smanjenje energetske bezbednosti
Sagledavajući situaciju u zemljama Zapadnog Balkana, Vlaisavljević je izrazio mišljenje da će zbog njihovog siromaštva i nepovezanosti tržišta tranzicija trajati duže i biti skupa. Predlozi koji dolaze spolja, kako je naveo, ne uzimaju u obzir specifičnosti regiona, a dodao je i da bi njihova primena donela veće račune za potrošače i smanjenje energetske bezbednosti.
Kao tri pravca energetske tranzicije on vidi vetar, solar i baterije, što je najskuplja opcija, zatim korišćenje gasa kao prelaznog goriva i gradnju nuklearki, što rade mnoge susedne zemlje, kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska, ali i poljska, Češka.
On je istakao da će uvođenje prekogranične takse za izvoz u EU na ime emisija CO2, koje je najavljeno za 2026, mnogo više pogoditi tešku industriju Srbije, čelik na primer, nego EPS, odnosno proizvodnju električne energije.
Ekonomski ugao tranzicije istakla je i Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka i profesor Univerziteta Singidunum. Ona je navela da Srbija mora da uradi ozbiljnu analizu koliko će koštati energetska tranzicija, odnosno paket zakona EU koji predviđa da ovaj savez postane klimatski neutralan do 2050.
Najveće izvoznike iz Srbije već od 2026. godine očekuje taksa na CO2
„Sigurno je da će promene koje se odvijaju u EU imati uticaj na nas i zato Srbija mora da vidi koliko će to koštati“, dodala je.
Filipović je istakla da bi najveći izvoznici – Heestel Srbija, Zijin Cooper i Tigar Tyres – već od 2026. mogli da dođu u situaciju da plaćaju prekograničnu taksu na CO2 za izvoz u EU.
Ona je ponovila da je energetska tranzicija neminovnost i podsetila da je EU pripremila zakone da postane klimatski neutralna, ističući da to govori o rešenosti da to i uradi.
Nije fer da EU ne uzima u obzir ko je napravio istorijske emisije
Srbija mora da gleda svoje interese i da pregovorima dobije što više od devet milijardi evra investicija najavljenih Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan koji je predstavila EU, u isto vreme kada i Zelenu agendu za Zapadni Balkan koju su zemlje regiona prihvatile Sofijskom deklaracijom, istakla je.
Filipović je naglasila da nije fer da EU ne uzima u obzir istorijske emisije, za koje su više zaslužne zapadne zemlje nego one u regionu. Ali, jači to mogu sebi da dozvole, dodala je.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.