Plastične kese moraju da se urede krovnim zakonom

Zainteresovane strane imaju nesuglasice o usklađenosti propisa, pogodnosti rešenja iz pojedinih država EU i koristi od uvođenja kompostabilnih i biorazgradivih materijala. Zajednička tačka je samo da država plastične kese treba da reši u skupštinskoj proceduri i, zatim, propisima koji će biti usklađenim s tim zakonom.

Predstavnici republičke vlade i Grada Beograda, proizvođača kesa, plastične ambalaže i proizvoda u kojima se ona koristi, maloprodajnih lanaca i naučnih i stručnih institucija oštro su debatovali na skupu o ograničenjima i daljim koracima za upotrebu kesa. Jedina zajednička poruka na događaju bila je da Srbija to pitanje mora da uredi sistemski, zakonom i podzakonskom regulativom. Proizvođači se žale na neizvesnost politike za plastične kese.

Prestonica se oslonila na Zakon o glavnom gradu u odluci da zabrani prodaju klase od 15 do 50 mikrometara debljine. Stupila je na snagu 1. januara, a doneta je još u septembru 2018. godine. U međuvremenu su biorazgradive kese lake kategorije izuzete.

Pitanje ustavnosti lokalnih zabrana

Nekoliko lokalnih samouprava je usvojilo propise slične beogradskim, a proizvođači su se usprotivili ovakvom pristupu. Oni tvrde da zakon mora da bude jedinstven na celoj teritoriji, mada uglavnom prihvataju da će plastične kese morati manje da se koriste.

Beogradski propis za ovu oblast naveo ih je da ospore njegovu ustavnost. Ustavnom sudu često treba više godina da preseče i kompanije naglašavaju da trpe nepovratne gubitke dok je perspektiva nejasna.

Nedostatak kapaciteta za kompostiranje

Tanje specijalne kese se razgrađuju i u kućnim jamama, dok je za druge varijante uključujući one s aditivima potrebna industrijska oprema, visoka temperatura i mnogo duže vreme. U zemlji još nema takvih postrojenja niti proizvodnje od prirodnih materijala, kao što je skrob. Dalje, upravljanje otpadom i prerada su na veoma niskom nivou i plastične kese iz domaćinstava se gotovo uopšte ne recikliraju!

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, sugerisao je da proizvođači rade po važećim pravilima. Država bi morala da obezbedi subvencije za bilo kakav iznenadan zaokret i olakša teret transformacije, dodao je. Igrači u ovom sektoru su dužni da plaćaju ekološku taksu i taj fond je potencijalni izvor sredstava.

Prevaranti stavljaju oznaku, ali ne ubacuju aditive

Glavne tačke neslaganja u debati bile su oko usklađenosti propisa, pogodnosti rešenja iz pojedinih država Evropske unije i koristi od uvođenja kompostabilnih i biorazgradivih materijala. Proizvođači se žale na nelojalnu konkurenciju, uz tvrdnju da neki rivali ne plaćaju dažbine i da u plastične kese ne dodaju aditive potrebne za takozvanu oksorazgradnju.

Zajedno s njima, operateri supermarketâ su ukazali na odgovornost inspekcije. Maloprodavci tvrde da snabdevači mogu da im podvale tovar zabranjenih kesa nakon ispravnih uzoraka i da bi tu robu trebalo testirati na izvoru. Plastika s dodacima za razgradnju je označena. Njihov udeo je obično jedan odsto.

Holandsko-belgijska kompanija Koninklijke Ahold Delhaize NV, čiji je ogranak ovde registrovan kao Delhaize Serbia doo, planira da ambalažu svoje robne marke do 2025. potpuno prebaci na materijale koji se recikliraju i kompostiraju.

Sve vrste kesa moraju u odgovarajuće tokove otpada

Ukoliko kompostabilne kese dospeju u vodotokove, nemaju dovoljno svetlosti i kiseonika. Onda se ne razgrađuju, već se sitne u štetnu mikroplastiku. Fragmenti ulaze u lanac ishrane kao i u slučaju polietilena. Ukupne posledice ovog procesa još nisu utvrđene, jer je u svetu reč o relativno novoj pojavi. Vreme pretvaranja kesa od biopolimera u đubrivo, vodu i ugljen-dioksid zavisi od tehnologije, ali u kućnim uslovima ne bi smelo da bude duže od nekoliko meseci.

Profiterstvo i marže na plastične kese

Bilo je reči i o slučajevima astronomskih marži na kasama supermarketa. Proizvođači kažu da ih ta stavka ugrožava jer udara na kupovnu moć potrošača. Učesnici nisu raspravljali o mogućnosti propisivanja cenovnika za plastične kese i preusmeravanja dela prihoda u zbrinjavanje tog otpada.

Zasad nema reči o mogućnosti usklađivanja tarifa za plastične kese i korišćenja dela prihoda iz maloprodaje za upravljanje otpadom

Gransko udruženje u PKS sastavilo je predlog pravilnika o tehničkim karakteristikama. Zainteresovane strane rade i na nacionalnoj strategiji i izmeni Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Beograd prvih šest meseci ne kažnjava

Grad Beograd je, usled neažurnosti sadašnjeg pravilnika, naložio inspektorima da prvih pola godine samo upozorava maloprodavce i pružaoce usluga i da ih ne kažnjava. Naime, neke vrste razgradivih kesa trenutno ne mogu da uđu na tržište.

U zemlji još nema nijedne municipalne kompostane, a kese od prirodnih materijala bi tamo mogle da se odlažu zajedno s organskim otpadom

Zasad u Srbiji nema mogućnosti za kompostiranje biopolimera. Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ radi na projektu dve kompostane. Italijanska firma Novamont planira da u saradnji s vladom napravi probni sistem u Gornjem Milanovcu i, kasnije, još nekoliko. Ideja je da se organski otpad kompostira zajedno s kesama.

Hemikalije, kobalt u aditivima

Postavlja se pitanje uticaja aditiva iz takozvanih biorazgradivih kesa na okolinu. Ukoliko se takvim materijalom ne upravlja na zamišljeni način, u prirodu ulaze hemikalije i metali, uključujući kobalt! Okso-biorazgradiva plastika se pomoću tih dodataka razgrađuje do oblika u kojem mogu da ga dalje prerađuju mikroorganizmi i gljivice.

Na sastanku u PKS bilo je i proizvođača koji su ukazali na prednost polietilen tereftalata, poznatog i kao PET, u ponovnoj upotrebi. Za taj potencijal neophodna je primarna selekcija otpada.

Viktor Grujić, vlasnik kompanije Polipak, kaže da upotrebu komada debljine od 15 do 50 mikrona treba ograničiti, a ne zabraniti, i to jednako za sve sirovine. On je ukazao na to da je s uvođenjem obavezne naplate 2018. godine potrošnja kesa naglo pala i to ispod 90 kesa po stanovniku godišnje, u skladu sa trenutnim smernicama EU.